Srbija je spremna da primeni silu u slučaju priznanja nezavisnosti Kosova
Da počnemo od kraja.
Srbija je spremna da primeni silu u slučaju priznanja nezavisnosti Kosova, glasi naslov članka objavljenog 6. septembra na sajtu elektronskog izdanja Telegraf. Prevladavši izvesno čuđenje čitamo dalje: Srbija je spremna da preduzme oštre mere, uključujući korišćenje trupa u slučaju da zapadne zemlje priznaju nezavisnost Kosova. Šestog septembra ovo je izjavio državni sekretar ministarstva Srbije za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković. Proroković, saopštava Telegraf, podrazumeva moguće uvođenje srpskih trupa u pokrajinu, blokiranje njenih granica i uspostavljanje embarga. Ipak nešto niže objavljena je izjava vršioca dužnosti ambasadora Srbije u Rusiji Jelice Kurjak koja u izvesnoj meri umiruje one koji su se uzbudili zbog mogućnosti novog rata na Balkanu. Citiramo: Naš zvanični stav je da mnog puta izrazio predsednik premijer: Srbija se ne sprema da sa nekim ratuje… Srbija je za kompromis sa Albancima, ali za onakav kompromis kojim bi bili zadovoljni i Srbi i Albanci.
Narednog dana nekoliko centralnih štampanih izdanja požurilo je da prokomentariše situaciju.
Črvst stav koji je ispoljio Beograd uopšte ne znači da srpska strana konačno odustaje od traženja kompromisa, piše Rosijskaja gazeta. Verovatnije, pripretivši vojnim dejstvima, Beograd je naglo povećao ulog u igri. Konačna svađa sa Zapadom ne spada u planove Srbije, koja je više puta izjavila da želi da uđe u EU.. Izgleda, zaključuje autor članka Andrej Stepanov, da u rukovodstvu Srbije nema jedinstvenog mišljenja povodom toga da li treba zaoštravati odnose sa Zapadom.
Ipak, kako glasi čuvena ruska poslovica – reč nije vrabac, ako izleti ne može se vratiti. Pretnje koje su se čule iz Beograda ne samo da otežavaju njegove odnose za Zapadom već dovode u nezgodan položaj i Rusiju, piše komentator lista Komersant Genadij Sisojev. Kako je Komersantu stavljeno do znanja u ruskom MIP, piše Sisojev, Moskva podržava težnju Beograda da ne dozvoli nezavisnost Kosova, mada teško da će blagosloviti Srbe na novu kosovsku bitku koja će dovesti do destabilizacije na Balkanu.
Veoma su protivrečene a često se i potpuno međusobno isključuju izjave srpskih diplomata i političara date posle istupanja Dušana Prorokovića. Genadij Sisojev sklon je da to objasni razlikom u prilazima između predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Vojislava Košnutice, Obojica ne prihvataju nezavisnost Kosova, piše analitičar Komersanta. Ali ako je gospodin Tadić spreman na ozbiljne kompromise, premijer Koštunica spreman je da se bori za Kosovo sa pozicije ratobornog nacionalizma. Od toga čija će linija – predsednikova ili premijerova – prevladati, zavisi ne samo karakter rešenja kosovskog problema. To će uticati i na budućnost same Srbije. Za sada ton u Beogradu diktiraju pristalice ratobornog nacionalizma. I to se ispoljava ne samo u odnosu na Kosovo. Dan pre izjave Dušana Prorokovića savetnik srpskog premijera Aleksandar Simić nazvao je susednu CG kvazidržavom koja je nastala na talasu separatizma. To je odmah izazvalo ozbiljan diplomatski skandal. Sličnu retoriku Srbi dobro pamete iz vremena Slobodana Miloševića i do sada plaćaju zbog nje.
Nažalost, Srbi plaćaju ne samo zbog retorike. Netačni politički proračuni takođe, kao što je poznato, mogu da dovedu do velikih problema. Na primer, ove nedelje bilo je predloženo da se nesrećno Kosovo podeli na 2 dela – srpski i albanski. Sličan predlog, kako saopštava list Argumenti i fakti, potiče od Holandije i već ga je odbacila EU. Komesar EU za pitanja proširenja Oli Ren izjavio je da takva podela ne odgovara principima Kontakt grupe međunarodnih posrednika za kosovski problem. Osim toga, EU i drgi posrednici se boje da bi slično rešenje stvorilo opasan presedan. I Beograd i Priština su se izjasnili protiv podele. Tako retka saglasnost među učesnicima konflikta i međunarodnim posrednicima ne može da ne obraduje.
Slušate pregled pisanja ruske štampe o događajima na Balkanu za proteklu nedelju.
Naravno, crvena nit praktično svakog članka posvećenog balkanskom regionu je pitanje statusa Kosova. Retko koje izdanje ne smatra nužnim da napomene na vremenski faktor u rešavanju problema. Dan D je 10. decembar ove godine. Da li će Kosovo postati nezavisno ili će pregovori biti nastavljeni, ili šta se može desiti ako se ponovo na dnevnom redu nađe Ahtisarijev plan?
Kosovskoj administraciji, piše Internet-izdanje Rosijski mirotvorec, očajnički je potrebno sticanje zvaničnog političkog statusa. Pre toga stranim investitorima zatovren je put u region: oni traže garancije, a UN ne može da ih pruži. Faktički vlada Agima Čekua nema pravo da donese ni jednu odluku bez saglasnosti sa misijom UN. Za sada je pokrajini zatovren dostup međunarodnim kreditima, region živi od sredstava EU i albnaske dijaspore. Specijalni predstavnik genealnog sekertara UN za Kosovo Joahim Riker insistira: Kosovo nije ostrvo. Imamo zonu slobodne trgovine sa Srbijom. Integrisani smo u međunarodnu zajednicu. U decembru 2006. Kosovo je potpisalo Centrolnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini – podseća autor članka. Osim njega sporazum je potpisala Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Rumunija i Srbija. U prodavnicama u Prištini lako se može naći srpska roba. Pokrajinom ide sopstveni saobraćaj. Srbija sva ta dejstva ne priznaje: granice Kosova i Srbije ne postoje. 350 kilometara od Beograda ne završava se Srbija, ali iza bodljikave žice počinje Kosovo.
Nažalost, teško je očekivati izmene u stavu kosovskih Albanaca. Mada, naravno, na izvesno omekšanje ne prestaje da se nada ni Beograd, ni međunarodni posrednici, ni prestavnici trojke SAD-Rusija-EU. O tome je u intervjuu za list Vremja novostej govorio predstavnik Rusije Aleksandar Bocan Harčenko. Rezultati susreta u Beču, rekao je zamenik ministra inostranih poslova Rusije daju elemete za izvesnu nadu. Pošlo nam je za rukom da oraspoložimo delegacije za ozbiljan rad. Aleksandar Bocan Harčenko je pokušao da razveje izvesne bojazni da predstojeći pregovori mogu da dožive neuspeh zbog parlamentarnih izbora na Kosovu zakazanih za 17. septembar. Misija UN na Kosovu će veoma ozbiljno pratiti poštovanje svih standarda, uverio je on. Važno je da usijanje političkih strasti karakteristično za predizborni period ne preraste u pretnju bezbednosti na Kosovu. Važno je i to da u periodu do, u toku i posle izbora Priština očuva jedinstvo pregovaračkog tima, kako predizborna borba ne bi negativno uticala na pregovarače.
A to niko ne može da obeća. Politika, a tim pre izbori, stvar je krajnje opasna po zdravlje. Ali nadaćemo se…
Ruski listovi ne zaobilaze ni Haški tribunal. Ovih dana, piše Internet izdanje Rosijski mirotvorec, iz Haga je došla senzacionalna vest: advokatima bivšeg načelnika Generalštaba SRJ Dragoljuba Ojdanića pošlo je za rukom da dokažu da njihov štićenik ne samo da nije učestovao u takozvanim čistkama albanskih sela na Kosovu 98. i 99. godine, već nije izdavao svojim potčinjenima ni takve naredbe. Ipak, bez obzira na pun neuspeh optužnice, Hag želi da nastavi suđenje protiv bivšeg načelnika generalštaba vojske SRJ i postigne otužujuću presudu. U protivnom ne samo da će biti stvoren presedan za Međunarodni tribunal, već će biti znatno snižen rejting Karle del Ponte koja odlazi na zasluženi odmor, piše internet izdanje Rosijski mirotvorec.
Ali ruska štampa nije pisala samo o problemima. Rosijskaja gazeta na primer, saopštava čitaocima o događaju izuzetnom za svakog pravoslavnog vernika. Iz CG u Serpuhovski Vladični Vavedenjski ženski manastir dovezeni su i predati na čuvanje delovi pokrova svete desnice Jovana Krstitelja sa delom mošti Preteče. Treba reći da se pre revolucije 1917. svetinja nalazila u Rusiji i odnela ju je iz zemlje majka poslednjeg cara Marija Fjodorovna.
A na stranicama lista Crvena zvezda našli smo veoma dirljivu priču pod naslovom Neočekivani koncert o crnogorskoj devojčici pijanistkinji i njenom mladom drugu. Radomira i Radomir… I samo njoj je bilo suđeno da preživi strašna bombardovanja NATO-a koji je pokušavao da reši sudbinu balkanske zemlje.
Između ostalog, ove pokušaje prekookeanska sila i neki njeni partneri ne napuštaju ni do današnjih dana. Samo su metode drugačije…
Slušali ste pregled ruske štampe koji je pripremila Lena Jegorova.
- Izvor
- Glas Rusije
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.