POKROVSKI MANASTIR OCA HARITONA

Neobičnost ovog manastira se sastoji u tome što je njen osnivač monah Hariton, čovek koji nije siromašan i za koga se može reči da je poznat (u prošlosti je bio jedan od najpoznatijih kuvara u Helsinkiju, vlasnik restorana) kupio, preuredio, a sada poseduje sva manastriska zdanja. To ranije u hrišćanskom svetu nije bila retkost. Iz žitija svetih znamo mnogo slučajeva kada je bogat i uticajan čovek u poodmaklim godinama zavetovao celo svoje imanje nekom aktivnom manastiru ili je svojim sredstvima gradio svoj manastir, gde je i proživeo ostatak svog života u molitvi i radu. Danas takvih slučajeva praktično nema – Pokrovski manastir oca Haritona je veoma redak izuzetak.

Još jedna odlika ovog manastira, karakteristična za pravoslavnu crkvu, ali neobična za ruskog čoveka je takoreći oprezan pristup pri prijemu poklonika i gostiju. Kao i u Novo-Valaamskom manastiru, posetioci još pre dolaska u manastir mogu da pogledaju na internetu i da sebi rezervišu ovu ili onu keliju, kao i da iazberu program i hranu saglasno svojim naklonostima i novčaniku. Sve to nije ništa neobično ako se uzme u obzir finski mentalitet, kada čak i roditelji koji odlaze u goste kod svoje dece prethodno moraju da im se najave telefonom i naznače vreme svoje posete nekoliko dana unapred. Bezuslovno, u mnogim ruskim manastirima postoje takodje odredjeni brojevi za bogata, uticajna lica, dobrotvore, ali isto tako postoji i velika mogućnost posete svih onih koji to žele ili bespaltno, na račun manastira, ili na račun svog truda u slavu Božiju. Možda ovde u Finskoj nema onih koji to žele, već su spremni da sve plate, ali da imaju udobnost iako za kratko vreme, kako bi ponovo se vrativši svom svakodnevnom radu zaradili novac za novo pokloničko putovanje.




Odnos prema pravoslavnim svetinjama u Finskoj, uopšteno govoreći, podseća na onaj u Sovjetskom Savezu. One u prvom redu predstavljaju kako za monahe i klir, tako i za mirjane-poklonike istorijski ili estetski predmet interesovanja, a tek potom, negde na trećem mestu se smatraju i objektom religioznog poklonjenja i svetinjama. Naravno, to se ne odnosi na bogosluženje. Tu najpre imamo u vidu muzej pravoslavlja u Kuopio, ili biblioteku Novo-Valaamskog manastira ili naprimer „Zaštitne mere“ oca Haritona, koje smo preuzeli sa njegove internet-stranice.

Večera sa palačinkama
- jelo od pečuraka (dinstane bele(šampinjoni) i crvene pečurke u mileramu)
- razne vrste palačinki (7 različitih načina prema manastirskim receptima)
- čaj iz samovara, slatko i valjuške od kravljeg sira
(35 eura po osobi)

Večera –koncert
- ruska večera: boršč, mileram i domaći hleb
- losos na moskovski način (sos od milerama sa mirodjijom)
- bavarua od mladog kravljeg sira sa umakom od mahunarki
(28 eura po osobi) ukoliko zakažete na večeri može da učestvuje hor „SIRATA“

Pradavna večera
- supa od belih pečuraka
- ovčetina (sos od milerama sa belim lukom)
- slatko od brusnice
(36 eura po osobi)


Uopšte treba primetiti da je Pokrovski manastir jedinstven i po tome što predstavlja prvi pravoslavni manastir u Finskoj, koji je nastao samostalno, zbog želje jednog meštanina da živi usamljeno, monaški, jer su svi drugi manastiri koji su se ranije nalazili na teritoriji te zemlje (Valaamski, Konevecki, Pečenski, Lintuljski) izgradili Rusi, i finsko stanovništvo ako je i bilo tamo zastupljeno onda je to bilo veoma ograničeno. Današnji Novo-Valaamski i Lintuljski manastiri su finski po svom nacionalnom sastavu, a po svojim da tako kažemo „osnovnim temeljima“ su ruski. Tamo je interesantno pročitati šturu hroniku osnivanja Pokrovskog manastira:

Pokrovska Crkva je osvećena 17 juna 2001 godine. To je učinjeno zahvaljujući trudu kako mnogobrojnih dobrovoljaca, tako i profesionalaca pod neumornim rukovodstvom oca Haritona. Za nešto više od dve godine bivša konjušnica koja je pre toga služila i kao pekara i radionica se potpuno izmenila.

Blagoslov za osnivanje samostalnog manastira otac Hariton je dobio od tadašnjeg arhiepiskopa Jovana. 2000 godine se već počelo sa bogosluženjem u današnjoj glavnoj crkvi. Jedna etapa je bila završena – pojavila se crkva, u kojoj se služe bogosluženja.

Treba primetiti da je Pokrovska crkva za celo mestašce Kirkonumi jedina pravoslavna crkva i zato bez obzira kako se ljudi odnose prema njoj, njen značaj kao pravoslavno-prosvetiteljskog centra za ceo taj okrug i jedinog mesta ovde, gde se vrše pravoslavne Tajne, je neosporan. Takodje, zahvaljujući ocu Haritonu, manastir bezuslovno ima veliki uticaj na pravoslavni život Finske. Svake godine manastir poseti nekoliko hiljada ljudi, od kojih se mnogi prvi put na tom mestu upoznaju sa pravoslavljem.

Pokrovska parohija Ruske Pravoslavne Crkve ima najprisnije odnose sa Pokrovskim manastirom oca Haritona. Pošto je praznik Pokrova prestoni praznik za svaku crkvu, i slavi se sa razlikom od dve nedelje zbog različitih kalendara, onda nastojatelj Pokrovske crkve protojerej Viktor (Ljutik) po pravilu učestvuje u prazničnom bogosluženju u manastiru, a otac Hariton na svečanostima koje se održavaju u Helsinkiju, u Pokrovskoj crkvi. U zaključku želimo da kažemo da mnoge druge interesantne informacije na ruskom, finskom ili engleskom jeziku možete da nadjete na manastirskom sajtu www.pokrova.fi.
https://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=1235