U ovom ratu najviše je izgubio srbski narod

Mladićev intervju za RTS / štampan prvi put u knjzi RAPORT KOMANDANTU, Ljiljane Bulatović, drugo izdanje

/ Nedavno sam na internetu, na sajtu Srpske Krajine otkrila intervju generala Ratka Mladića, koji je za RTS 18. decembra 1992. godine snimila Milena Tanjga, novinar iz Knina, koja je docnije, kao Srpkinja sa porodicom izbegla u Beograd, gde je 1997. godine umrla.

Kako nam general Mladić iz raznih razloga nije ostavio previše intervjua, smatrala sam da je značajno da priredim i objavim ovaj razgovor, jer do sada nije štampan, koliko je meni znano, ali i zato što je snimljen krajem te ratne 1992. godine. Po svemu sudeći, intervju je vođen u Beogradu i to krajem godine./ 

Snimak intervjua počinje direktnim opisom događanja u Bosni i Hercegovini generala Mladića sledećim rečima:

''Situacija je komplikovana i radi toga što je srbski narod napadnut od onoga od koga nije očekivao napade, a to su bili dojučerašnji naši susedi i komšije, kolege sa posla. Znači, to su ljudi, ako se tako mogu nazvati, koji su nas odlično poznavali. Na sreću i mi njih dobro znamo.  I to nas čini    otpornijim u ovim teškim vremenima.

Uplitanje međunarodnoga faktora u krizu na prostorima bivše Bosne i Hercegovine poprima dramatične dimenzije i preti opasnošću eskalacije ratnih sukoba van prostora bivše Jugoslavije. To iz razloga što međunarodna zajednica jednostrano sebi daje za pravo da kao faktičko stanje priznaje raspad jedne suverene države koja je bila, uzgred rečeno, i jedna od osnivača Ujedinjenih nacija, dok se  istovremeno oduzima nama, koji smo rođeni na prostorima bivše Bosne i Hercegovine, pravo i na državu i na život. Mislim da tako dva različita aršina i dva suprotna pristupa istoj stvari  dodatno komplikuju situaciju, te preti opasnost da ona eksplodira u još veće sukobe i na širim prostorima, što mi, naravno, ne bismo želeli. Situaciju u BiH jako komplikuje i prisustvo ogromnog broja oružanih snaga države Hrvatske, koja je međunarodno priznati subjekat na našim prostorima. Hrvatska u ovome trenutku raspolaže sa oko 40 brigada pretežno na prostorima Hercegovine, centralne Bosne i nešto sasvim malo oko Orašja u Posavini. To su regularne snage Hrvatske, koje su podržane jakom artiljerijom, negde oko 11-12 pukovnija i oko 10 specijalnih bojnih bataljona, namenjene za specijalna dejstva, i uglavnom su to specijalisti za ubijanje, masakriranje, bacanje u jame i tako dalje. Prema našem ubeđenju, vrlo bi brzo nastupilo primirje, ukoliko bi se te snage povukle van administrativnih granica bivše Bosne i Hercegovine. Situaciju u BiH dodatno komplikuje i znatno veliki broj angažovanih posebnih jedinica iz islamskih zemalja koji su mudžahedini. ''Sveti ratnici'', kako sebe nazivaju. Naročito u poslednje vreme oni dolaze sve organizovanije preko Turske i nekih drugih zemalja sa Bliskog istoka, što internacionalizuje ovaj sukob u BiH.

Dakle, rekao bih da srbski narod u Bih u ovom trenutku ima više neprijatelja. Prvi i najopasniji su oružane formacije, znači zvanična vojska i oružana sila Republike Hrvatske. Drugi su snage HVO-a koje imaju u svojim redovima veliki broj plaćenika, čak i crnaca iz pojedinih islamskih i afričkih zemalja. Treći su muslimanske snage, koje su pojačane pojedinim sastavima mudžahedina i to koje su već postale veoma brojne, naročito u centralnoj Bosni oko Zenice, Visokog, Breze, Kaknja, Tuzle i tako dalje. Sve u svemu tu situaciju otežava i prilično jednostran pristup  Saveta bezbednosti i Pregovaračkog tima za rešenje krize na prostorima Jugoslavije, odnosno sada i bivše BiH u Ženevi.
Istovremeno, Srbi se satanizuju. Proglašavaju nas agresorima, na našim ognjištima pradedovskim.
U nizu ranijih kontakata naši najviši politički faktori, a i ja sam više puta isticao da smo mi i dalje za mirno razrešenje krize u BiH i da se ipak konačno može sve dogovoriti, na miran način bez daljeg prolivanja krvi. Međutim, smetnju tome jako predstavlja odluka Alije Izetbegovića koji je  prije početka ratnih dejstava u BiH objavio rat srbskom narodu, u to vreme još postojećoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji ( JNA), Srbiji, Crnoj Gori, nazivajući svakojako nas, koji smo rođeni ili živimo na tim prostorima. Nažalost, on nije imenovao prave agresore na prostoru BiH, jer je agresija na BiH učinjena već u martu ove 1992. godine, odnosno, naročito se intenzivirala početkom aprila, od strane zvaničnih snaga Hrvatske, koje su u dve jako brojne grupacije nadirale na prostor BiH, i to jedna iz Zapadne Hercegovine preko Kupreške visoravni ka Centralnoj Bosni, druga iz Slavonije preko Posavine, dolinom reke Bosne, a cilj im je bio da se spoje u Centralnoj Bosni i tako iscepaju srbski narod na prostorima bivše BiH, Republike Srpske Krajine. Da bi ga priveli uništenju. Na sreću, to se nije desilo.

U Hercegovini je dosta složena situacija iz razloga što su, naročito nakon povlačenja Vojske Jugoslavije sa prostora iz Konavla, hrvatske zvanične vlasti i  hrvatska vojska prekršili Vensov plan i u taj prostor, koji je trebalo da bude pod kontrolom Ujedinjenih nacija i snaga UNPROFOR-a, oni su nakrcali ogromne svoje sastave i usmerili ih ka Trebinju, a iskoristili su pre toga da velike snage dovedu na desnu obalu reke Neretve, tako da su koordinirali dejstva sa prostora Konavla i reona Dubrovnika ka Trebinju, zatim od Čapljine ka Stocu, od Mostara ka Nevesinju i njihovi su tu sastavi veoma brojni i snažni. U poslednje vreme dobili su i velike količine municije, savremenoga naoružanja. Mada, oni već imaju mogućnost da sami proizvode municiju i naoružanje, jer su u njihovim rukama ostale najmodernije fabrike. Gro vojne industrije je bio u Slavonskom Brodu, gde su se proizvodili tenkovi, što znači da Hrvati mogu ovog momenta da proizvode tenkove i oni ih već proizvode. Zatim, u Travniku artiljerijska oruđa, raketne sisteme velikoga dometa. U Pucarevu, Vitezu, Konjicu, fabrike municije i naoružanja su pretežno u njihovim rukama. Ukupno je to 9 fabrika koje se smatraju najmodernijim fabrikama, ne samo u Evropi, već i šire. Ali oni dobijaju i najveće količine naoružanja i municije preko Njemačke i Austrije, Mađarske iz skladišta bivše armije DR Njemačke. Oni imaju jasnu strategiju razbijanja Jugoslavije, i oni znaju da ne mogu razbiti Jugoslaviju dok ne razbiju srbski narod.

Hrvatska je produžena ruka ili je realizator plana razbijanja Jugoslavije, i njima nije bio samo cilj da se otcepe od bivše Jugoslavije, već je cilj da je potpuno unište i oni će to raditi svim silama, dok ne izvrše zadatak ili dok ne budu sprečeni u njegovom izvršavanju. Oni su se veoma vešto poslužili muslimanskim stanovništvom, koristeći slepilo pojedinih prvaka, na čelu sa Alijom Izetbegovićem, uvukli su i taj nesrećni narod u rat, koji nije trebalo ni nama ni njima, a ja sam to više puta isticao i sada bih rekao da će se njemački faktor angažovati u ratu na prostorima bivše Jugoslavije sve dok ima Hrvata, a Hrvati dok ima muslimana. Njihov je zajednički cilj totalno uništenje srbskoga naroda, prvo nas u bivšoj BiH, pa onda verovatno i dalje.

U ovom trenutku, iako ne volim da ističem ni pojedine jedinice, ni pojedine krajeve, međutim, moram da odam vrlo veliko i zasluženo priznanje narodu Hercegovine i borcima Hercegovine, zajedno sa komandnim kadrom da su učinili nadčovečanske napore u odbrani od neprijatelja. Ono što su oni podneli u ovome ratu, ja mislim da je teško koja jedinica, teško koja vojska i narod izdržao u tako kratkome periodu. Toliko su na sebe primili udara! Samo se na hercegovačkom korpusu do sada izmenjalo više od 28 brigada države Hrvatske, a ove muslimanske i snage HVO i ne računam.''

Kada ga novinar pita ima li im pomoći i otkuda, jer vlasti iz SAO Hercegovine šalju apele i molbe vlastima preostale Jugoslavije, general Mladić odgovara:

''Mi, Srbi, smo malo u specifičnoj situaciji na prostoru bivše BiH. Ne možemo se koristiti našim drugim prostorima, kao što to, recimo, Hrvatska podržava Hrvate u BiH, muslimane podržavaju islamske zemlje i neke srednjeevropske zemlje. Mi smo, takoreći, prepušteni sami sebi. Nisam za to da se zbog toga zamera rukovodstvima Srbije i Crne Gore i SRJ. Oni su ipak posebna država i mi od 19-ga maja (1992.) pa na ovamo imamo svoju vojsku i svoju vlast i svoju teritoriju i to uspešno branimo, nadajući se da ćemo to i dalje činiti. Ipak, nama je pružena odgovarajuća pomoć i to značajna, a najznačajnija nam je pomoć što nam je istočno od Drine sloboda i mir. I mi bismo želeli da to tako ostane. Nadam se da ćemo mi ipak uspešno izaći na kraj sa onima koji sada jurušaju na naše živote.''

Novinar: Životno pitanje Republike Srpske i Srpske Krajine jeste koridor, koji je često zatvoren. Kakve su šanse da taj koridor zaživi mirno i da se može slobodno putovati prema Srbskoj Krajini?

General Mladić: ''U reonu Orašja je ostala jedna mala enklava u koju su Hrvati ubacili velike snage, zahvaljujući tome što smo mi poštovali primirje, a oni to nisu činili, jer oni svako primirje koriste da bi popravili svoje položaje. I sada ovo potpisano primirje između muslimanske strane HVO-a i naše strane, koje je usledilo 10-og ovoga meseca, samo je njima jedan predah pred prolećnu ofanzivu, koju oni itekako intenzivno planiraju i nameravaju je sprovesti. Jer, oni se neće zaustaviti na tome što je do sada bilo. Njihov je konačni cilj ono što sam rekao ranije, potpuno razbijanje srpske vojske i srbskog naroda.
                                                                                                                                                          
Koridor je veoma značajno naše i strategijsko pitanje,  zbog toga što on povezuje teritorije Republike Srpske i mi bismo bez koridora bili jako ugroženi. Oni to znaju, kao što i mi znamo njihove slabe tačke i gde ih boli, i oni nastoje da po svaku cenu drže što jače snage na ovom prostoru. Trenutno oko Orašja imaju oko 6 do 8 brigada i 4 čisto hrvatske brigade, od kojih je jedna mehanizovana, zatim, jedna mešovita brigada u kojoj su mobilisali nešto muslimanskog stanovništva sa tog prostora, ili su prinudno mobilišu muslimane koji su ranije prešli iz BiH u Hrvatsku. Međutim od takvih boraca mala je fajda. Oni kako dođu tako pobegnu, tako da im predstavljaju više problema i angažuju deo njihovih snaga na privođenje takvih ljudi. A sa juga dejstvuju kombinovane snage, muslimanske i snage Hrvatske. S tim, što se na čelu više muslimanskih jedinica nalaze hrvatski časnici, kako to oni kažu. Sve ove snage dejstvuju sa juga od Gradačca, Tuzle, sa Majevice ka koridoru, nastojeći da ga preseku. Međutim, neće oni u tome uspeti.''

Novinar: Svijet je posebno osjetljiv po pitanju Sarajeva. Kakva je situacija u Sarajevu i oko Sarajeva?

General Mladić: ''To je najbolje opisao  prije nekoliko dana jedan moj sagovornik kada je rekao da 'u njemu nema ni vlasti ni zakona'. Mislio je na deo Sarajeva koji kontrolišu muslimanske snage. Tamo je situacija jako dramatična. Mi Sarajevo ne držimo u blokadi. Mi držimo svoje teritorije u i oko Sarajeva, branimo svoje domove, svoje živote. Ono što je bilo srbsko u Sarajevu, koje sada kontrolišu muslimanske snage, to je u 90% slučajeva popaljeno ili je uništeno, ili je stanovništvo zlostavljano do te mere,  da će to biti sramota za čovečanstvo.Jer, prema informacija kojima mi raspolažemo, jedna srbska porodica u Sarajevu dobije za mesec dana jednu mesnu konzervu od 100 grama. Odnosno, od ukupne  humanitarne pomoći koja dođe na aerodrom ili na drugi način, a preko naših teritorija u Sarajevo, koja je namenjena celokupnom stanovništvu, oko 90% ako ne i više ode Muslimanima, a sasvim simbolično nešto doturi se Srbima! Tako da je se Srbi tamo nalaze u očajnom stanju.

Međutim, situacija i u Sarajevu i u BiH, veoma brzo bi se mogla razrešiti, ukoliko bi se povukle oružane snage Hrvatske i ukoliko bi Alija Izetbegović povukao svoju odluku i javno izdatu naredbu o proglašenju rata na prostoru bivše BiH i uništenju Srba i srbskog naroda. Ipak je rešenje u pregovorima i u razgovorima. Mi smo na to bili spremni uvek i ostajemo pri nameri da sukob tako razrešimo. Mislim da nam je dosta i patnje i krvi i na jednoj i  na drugoj strani.''

Novinar: Što se tiče ratnih dejstava, da li držite  situaciju na području RS pod kontrolom?

Genearl Mladić: ''Mi raspolažemo sa vrlo respektivnim vojnim snagama. U nas je organizovana vojska, ali i narod je vojska, i vojska je narod. Ono što predstavlja kvalitet naše vojske jeste to što je svako ko može da nosi oružje, bilo da je muško ili žensko, svestan da smo došli na takvu tačku da se moramo tako organizovati, da branimo jedan drugoga, jer bismo, inače,  bi bili pogubljeni. Ponovilo bi nam se ono iz Drugog svetskog rata, ili bi se ponovilo ono što je zadesilo Kupres kad su naši neprijatelji u jame bacali poklane, isečene, masakrirane Srbe i Srpkinje. I sada bi nam se to desilo ali i imalo daleko veće posledice, da srbski narod nije na vreme progledao i da se nije na vreme orijentisao, da nije na vreme sagledano šta to žele naši protivnici.

Mi sa uspehom branimo svoje teritorije i ja se nadam da ćemo ih i dalje uspešno štititi, a tamo gde budemo napadnuti nećemo samo ostati na tome da odbijemo napad. To sam već više puta isticao da svaki napadač na naše živote mora biti debelo kažnjen. Mora da izvuče konsekvence. Više ne može biti Dobrovoljačkih ulica i to je njima jasno. Oni su mislili da će oborenim kontejnerima i kanonadama ispaljenih zolja na nedužne vojnike bivše JNA da poraze srbski narod. U tome su se preračunali i mislim da su dobro shvatili s kim imaju posla i da, ako ne može silom, oni ne mogu ništa napraviti. Ali - oni silom mogu samo sebe upropastiti.''

Novinar: Da li bi nam vi nešto mogli reći o vašem putu ratnika i vojnika?

General Mladić: ''Ja ne volim da govorim o sebi, nisam ja čovek za legende. Ja sam običan čovek, koji se našao sam se u situaciji da dijeli sudbinu naroda, kako u Kninu tako i ovde sada u Republici Srbskoj. Ja ne želim da meni bude išta bolje nego mome narodu i moja je životna deviza da se trudim da mu nešto dam a ne da nešto dobijem ili uzmem. Nažalost, nisu svi takvi.

Ja sam malo živio na prostorima bivše BiH, jer sam kao 15-ogodišnji dečak otišao i školovao sam se u Zemunu, kasnije u vojnim školama u Beogradu, službovao sam u Makedoniji do 91. godine, onda sam 5-6 meseci službovao na Kosovu, odakle sam otišao u Knin 29. juna 1991., a od Knina pa nadalje mislim da je poznato gledalištu gde sam bio i kako sam radio. Ali, to je kratak put, mali za legende...

... U BiH je na vreme organizovan narod. Zahvaljujući, ne bih ja rekao stranci SDS, jer to je pokret naroda nije samo stranka, a stranka najviše za to je zaslužna što je na vreme probudila narod i što mu je na vreme otvorila oči, ukazala na opasnost, što ga je organizovala. Potom je i patriotski raspoložen sastav JNA, koji je rođen na prostorima BiH i oficirski kadar i vojnički, brzo je komponovao te jedinice, tako da je spasilo narod od istrebljenja. Mi smo brzo inicijativu preuzeli u svoje ruke i mislim da bi bila još bolja situacija da nam deo ljudi, rođenih u BiH nije otišao sa jedinicama JNA u SRJ. Sada su oni na nekoj klackalici: nit' su tamo, ni ovamo.

Pre svega, ja sam se u životu uvek oslanjao na sigurnog, pa kada me pitaju šta preduzimamo da se naši oficiri, mlađi oficiri i naši vojni obveznici vrate, kažem da smo preduzimali određene mere. Ali, nažalost ima deo vojnih obveznika koji je nezakonito pobegao u razne krajeve sveta, najviše ih je otišlo istočno od Drine, valjda računajući da mu je tamo lakše i bolje. Oni su tako opteretili i SRJ, Srbiju i Crnu Goru a posebno su opteretili savest svoje rodbine koja je ostala na tim strašnim prostorima! Uostalom, oni i nisu oslabili odbranu, jer oni koji beže ne mogu oslabiti odbranu, nego je jačaju. Jer je bolje što su otišli sa svojih ognjišta, nego da su ostali, ako su već tako imali nizak nivo patriotizma. Međutim, mi smo otvoreni za naše ljude i ja bih iskoristio ovu priliku da im i sada kažem da nije još kasno da dođu u naše redove! Mi ćemo svakog čoveka, ne samo Srbina, rođenog na prostoru Republike Srpske, već i svakog čoveka dobronamernog koji shvata da smo mi napadnuti i ugroženi, da nam preti istrebljenje, primiti i prihvatiti u naše redove da se zajednički borimo. Jer nismo napadnuti samo mi, Srbi, na prostorima bivše BiH, nego je napadnut čitav slobodoljubivi svet! A neshvatljivo je da u jednoj Evropi koja je sebe smatrala visoko civilizacijskom, demokratskom, visoko razvijenom ljudskom zajednicom, na jednom kontinentu koji predstavlja centar sveta  - da neko može započeti ovakvu ratnu golgotu!

Novinar: Postoje li neke  kalkulacije oko vraćanja nekih oslobođenih  teritorija koje drži srbska vojska?

General Mladić: ''Pre svega, nama ova hrvatsko-muslimanska propaganda stalno govori da smo mi agresori, da smo mi zauzeli ovo ili ono. To nije istina. Srbski narod je autohton narod i ustavotvoran narod bio i narod koji je najstariji na ovim prostorima i to je sve nekada bilo srbsko. Mi ne želimo da imamo nijedno muslimansko,  ni hrvatsko selo, nijednu kuću, nama njihovo ne treba, mi smo dovoljni i zadovoljni s onim što imamo. I, ako je neko u ovom ratu izgubio na prostorima bivše BiH, najviše je izgubio srbski narod, kako u Sarajevu tako i u drugim gradovima, gde je vekovima ulagao trud i znoj i podigao te gradove od kasaba turskih zaostalih do savremenih i modernih gradova. Međutim, nažalost, oni srbski prostori, koji su bili pretežno ili isključivo naseljeni srbskim stanovništvom, oni su zaostajali poslednjih decenija. Recimo, od Knina pa do Banja Luke, nema ni vojnog objekta, niti neke vrednije fabrike. Isto tako, od Bileće pa do Bijeljine nema nikakvog ni garnizona, niti nekog ozbiljnijeg privrednog objekta. Znači da je ulagano pretežno u muslimanske i hrvatske gradove, sa jednim jedinstvenim planom rasklapanje Jugoslavije kad-tad, i nije slučajno to što nam se sve ovo desilo. I ovaj rat...

A rat je tako strašna pojava u ljudskome društvu, da bi moja preporuka bila da se u narednim generacijama ni u rječniku ne upotrebljava, kamoli da se vodi, nigde na ovoj planeti. Međutim, mi smo morali da vodimo rat, jer morate život branite,kada vam je ugrožen. I moram da kažem i ovo: da nije se desio ovaj rat, ja ne bih znao, nisam mogao verovati šta sve čovek čoveku može učiniti...