Karadžića od hapšenja spasle SAD i Rusija

Pariski dnevnik  Mond je juče objavio prikaz najnovije knjige Florans Artman, bivšeg portparola bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte. Naslovljena po uzoru na klasičnu pripovedačku literaturu, „Zločin i kazna“, knjiga je izašla u izdanju pariske izdavačke kuće „Flamarion“. Prikaz je sačinila dopisnica lista iz Haga, Stefani Mopas, i naslovila ga „Sprečeno hvatanje Karadžića“.

Prema pisanju lista, Artmanova citira svoju bivšu šeficu koja je vodila „poverljive“ razgovore sa bivšim predsednikom Žakom Širakom. Naime, Širak je otkrio Del Ponteovoj - a prenosi Artmanova - da su se u maju 1997. god, on (Širak), Bil Klinton, nemački kancelar Helmut Kol i britanski premijer Toni Bler sastali u Parizu „iza zatvorenih vrata“ na kome je francuski predsednik, kaže Artmanova u ulozi „insajdera“, tražio hapšenje Radovana Karadžića.

Artmanova piše u prezentu. „Bil Klinton (na pomenutom sastanku) podvlači da se operacija (hapšenja) ne može lansirati, a da se ne informišu Rusi. Širak je protiv jer se Moskva, do tada, snažno protivila svim pokušajima da se uhapsi Karadžić i još je gunđala da će o ovome obavestiti begunca. Podržan od strane Tonija Blera, Klinton je insistirao. Širak je konačno popustio,“ priseća se Artmanova onoga što joj je rekla Karla del Ponte, verovatno pred svoj odlazak na poziciju švajcarskog ambasadora u Argentini.

Širak je kasnije, piše Artmanova, Del Ponteovoj rekao sledeće: „Karadžić nije uhapšen zato što su se protivili Rusi (...) a Boris Jeljcin mi je rekao: ‘Karadžić zna mnogo stvari o Miloševiću’ i on (Jeljcin) me je upozorio da bi čak poslao i jedan avion da ga izvuče iz Bosne ukoliko je ovo neophodno, ali da nikada neće dopustiti da Karadžić bude uhapšen“, prenosi Artmanova Širakov razgovor sa Del Ponteovom. Pitaćemo Širaka, kad već ne možemo Jeljcina.

A onda, kaže autorka, „Karadžić je pobegao, preko Srbije i Crne Gore (...) za Belorusiju u jednom vojnom avionu koji je poslao Boris Jeljcin,“ za vreme „gužve“ oko izbora u Bosni 1996. god.

„Širak bez rezerve optužuje Amerikance da su intervenisali da spreče hapšenje. Kao dokaz, ‘Francuska je,’ kaže on, ‘i ranije ohrabrivala Amerikance da intervenišu, ali oni nisu ni prstom mrdnuli’. Širak odustaje, uz ubeđenje da je za vreme Dejtona napravljen dogovor, ali o tome nije imao formalne dokaze“, kaže se u knjizi.

Kao balans svojoj priči koja francusku administraciju i haško tužilaštvo, sudeći po tekstu u Mondu, prikazuje u najboljem svetlu, Artmanova dalje kaže da je glavnokomandujući NATO snaga, Vesli Klark, sa svoje strane optužio Širaka da je „sklopio pakt“ sa Karadžićem i Mladićem kako bi izdejstvovao oslobađanje francuskih pilota. Međutim, Širak je, prema verziji Artmanove, samo potvrdio Del Ponteovoj, opet u privatnom razgovoru u junu 2003. god. da je Francuska „bezuslovno zahtevala oslobađanje svojih pilota“.

Kao da je nešto kivna na Amerikance, Artmanova piše da je američka obaveštajna agencija CIA „opremila dve tajne baze u Hrvatskoj, odakle su mogli da presreću telefonske komunikacije na većem delu teritorije bivše Jugoslavije“. „Od januara 2002. god, Karle del Ponte se Amerikancima obraćala s molbom da joj obezbede snimke koji se nalaze u njihovom posedu (...), ali je Vašington na ove zahteve ostao hladan kao kamen i oni su ostavljeni da čekaju,“ kaže autorka.

Ometena u svom radu, kaže Artmanova, Del Polteova je 2002. god. odlučila da uspostavi svoju sopstvenu istražiteljsku ćeliju i sakupi 150.000 evra, kako „više ne bi zavisila od Zapadnjaka“, ne navodeći iz kog je to drugog dela sveta je novac stigao. Ona je tako saznala „za lokaciju Karadžića koji je bio pod policijskom prismotrom kao i za njegovo iminentno hapšenje“, piše autorka „Zločina i kazne“. „Srbi su tražili od Francuske da osigura transport do Haga. Ovo je urađeno na veliko nezadovoljstvo Amerikanaca, koji su intervenisali kod Srba da se operacija suspenduje“, piše Artmanova. E, neka su i Srbi jednom dobro obavili svoj posao!

Kada su haški goniči ponovo ušli u trag Karadžiću na granici sa Srbijom, kaže se dalje u knjizi, „informacija je odmah došla do komande Sfora u Sarajevu. Nekoliko sati nakon toga, jedan helikopter je nadzirao ovu zonu i time uzbunio i Karadžića,“ kaže razočarana Artmanova. Možda se sve ove peripetije, pitaju se čitaoci, ne bi ni dogodile da je vojna komanda u Bosni odmah prepuštena oružanim snagama nove Evrope, pretečama sadašnjeg Eufora. Možda bi pravda odavno bila zadovoljena da su Francuzi od početka u Bosni vukli sve konce.

„Zamka se,“ kaže Mond, „zatvorila još jednom prilikom, kada je Del Ponteova odlučila da radi sa lokalnom policijom leta 2005.“ Eto vam ga sad! Ovog puta, „ona je saznala da je jedan agent CIA dolazio (...) i tražio od bosansko-srpskih agenata da suspenduju pratnju porodice Karadžić pod pretekstom da on to radi po naređenju Haga! Uhvaćene na delu, američke vlasti su haškoj tužiteljki izrazile žaljenje zbog ‘greške u komunikaciji’ bez daljih objašnjenja,“ piše Artmanova.