Podmuklo Sunce

Aktivnost Sunca koja se očekuje sledeće godine može da izazove na Zemlji tehnogene kataklizme. Mada za Rusiju u tom pogledu godina najverovatnije neće biti ekstremna, smatraju učenici.

Još u srednjem veku astronomi su obratili pažnju da se s vremena na vreme broj mrlja na našoj zvezdi uvećava do na desetine, zatim one potpuno nestaju. 1843. godine Nemac Henrih Švabe utvrdio je da je pojava periodična, pri čemu ciklus traje od 9 do 13,7 godina – u proseku 11 godina. Sada se zna da se za to vreme zvezda okreće nama svojim suprotnim magnetnim polom. Sa polovima se okreću i prostrani kanali kojima usijana plazma kulj au kosmos. Kada je kanal usmeren prema Zemlji, na našoj planeti se dešavaju magnetne bure, prekida se radijska veza, menja se klima i debljina ozonskog sloja. Nesumnjivo, ciklusi utiču i na kardiovaskularni sistem čoveka, mada je mehanizam ovog delovanja nejasan. Aktualno zatišje, period sunčevog minimuma, kada na zvezdi nema ni jedne mrlje, trjao je dve i po godine, mada obično ne traje više od godinu dana.

Kako bi sunčeva plazma izazvala na Zemlji tehnogene havarije potreban je još jedan uslov – poseban položaj magnetnih polova Zemlje. Za Rusiju on je za sada povoljan, govori direktor Instituta za kosmička istraživanja RAN Lev Zeleni.

Ako se pogleda geografija elektromagnetnog polja, centar geofizičke aktivnosti pada na Kanadu i SAD, manje dotičući naše severne regione. Vremenom magnetni pol se pomera. Krajem veka kapa neprijatnih geomagnetskih posledica će prekriti naš Sibir. I za 50-70 godina takve jake sunčane erupcije će za Rusiju predstavljati opasnost. Tim pre što će se do tada na severu Rusije, u Zapolarju pojaviti ozbiljna infrastruktura.

Magnetska bura je štetna po ljude. Potreban je sistem za upozoravanje o tome da se na zemlju usmerila zgusnuta plazma. Dobro bi bilo da se između Sunca i Zemlje pusti kosmički uređaj koji bi na njih reagovao i stizao da upozori zemljane, jer plazma se kreće sporije od radijskog signala. Ali takav specijalizovani monitoring za sada ni jedna zemlja ne vodi. Njegovu funkciju preuzimaju sateliti druge namene. Po rečima Lava Zelenog, uskoro će im se pridružiti ruska naučna stanica.

Ovog leta se lansira veliki projekat RadioAstron radi istraživanja kvazara i porekla Vasione. Kako bi se umanjio uticaj Zemlje, on leti na vrlo izduženoj orbiti – 350 hiljada kilometara od Zemlje – i često će prolaziti između Zemlje i Sunca. On će moći, istina s prekidima, da vrši monitoring prostora između njih. Ako se na Suncu desi eksplozija, opasna je ne ona sama, opasno je izbacivanje plazme u kosmos. I važna je ne erupcija kao takva – 90% njih prolazi mimo Zemlje i ne udari u nju. Uređaj dva sata prenego što erupcija stigne na Zemlju primetiće je i daće signal za uzbunu.

Satelit za monitoring eksplozija na Suncu bilo bi vrlo zgodno lansirati u tačku Lagranža br. 1, koja je na pravoj liniji između Zemlje i Sunca. Snage gravitacije oba nebeska tela tamo se izjednačuju, i satelit bi se lagano kolebao oko ove tačke, ne napuštajući njenu okolinu i ne trošeći gorivo. Nevolja je u drugom: Lagranž br. 1 nedaleko je od Zemlje, zato bi zemljani posle uzbune imali malo vremena. Tako da naučnici imaju nad čime da mozgaju.