BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Kako posluje Naftna industrija Republike Srpske

Kako posluje Naftna industrija Republike Srpske
28.05.2011. god.
Saradnik Frontal.RS, Siniša Božić, pokušao nam je sa ekonomske tačke gledišta rasvijetliti juče, danas i sutra; jedinog proizvođača naftnih derivata u Dejtonskoj BiH.

 Piše: Siniša Božić

 
Proizvodnja, prerada i promet naftnih derivata, po definiciji, spada u visokoprofitabilnu djelatnost.
 
Rastuća globalna tražnja za fosilnim gorivima u postrecesijskom periodu, rast broja potrošača, te zavisnost o ovom tipu energenata su činjenice, i one idu na ruku svjetskim naftnim divovima. Oporavak svjetskih merkantilnih tržišta, te stabilizovanje dolara kao (još uvijek) svjetske valute u kojoj se izražava cijena nafte, takođe utiču na prognoze svjetskih analitičara koji za ovu godinu predviđaju blagi rast cijena nafte.
 
Tako bi mogao da zvuči dio sa predavanja o makroekonomskoj situaciji, a u vezi industrije nafte. Međutim, kako teorija ne može bez prakse, osvrnimo se na situaciju u jedinom proizvođaču naftnih derivata u BiH – nekadašnjoj Naftnoj industriji Republike Srpske.

Naša praksa razbija sve teorije

Naftna industrija Republike Srpske, do privatizacije 2007. godine, sastojala se od tri preduzeća: Rafinerije nafte Brod, Rafinerije ulja Modriča, i Petrola Banja Luka. Sve ove kompanije su bile teško oštećene, što direktnim ratnim dejstvima, što materijalno teškom situacijom, pokidanim privrednim vezama i nemogućnošću poslovanja u ratnim i poratnim vremenima. Procjene ratne štete, samo u Rafineriji nafte, iznosile su preko 120 miliona USD.
 
Naftna industrija RS je proglašena strateškim preduzećem, a što znači da je privredno bila značajna za Republiku Srpsku, te se imala privatizovati pod posebnim uslovima. Kako su sva tri preduzeća bila povezana, obe rafinerije tehnološkim procesom, koristeći Petrol kao distributivni maloprodajni lanac, teška ekonomska situacija u najvećem preduzeću, i po finansijskim pokazateljima i po broju radnika, Rafineriji Brod, je uzrokovala teško stanje u oba druga preduzeća.
 
Rafinerija nakon rata nije imala obrtnog kapitala, Republika Srbska nije imala sredstava koje bi mogla uložiti, te je proizvodni proces često zastajao, pa bio povremeno 'paljen' kako bi se preradila određena količina derivata, u skladu sa ugovorima sa kupcima. Tako su poznati aranžmani sa Devinom i Vitolom, koja su oba naštetila Rafineriji u višemilionskim iznosima.
 
Sa promjenom vlasti u RS, 2006. godine Vlada RS je donijela odluku o privatizaciji Naftne industrije pod posebnim uslovima. Prvo je promijenjen Zakon o privatizaciji državnog kapitala u preduzećima, i donesen novi metod prodaje: neposredna pogodba. To je, de fakto, omogućilo Vladi RS, da preuzme nadležnosti Direkcije za privatizaciju i, bez tendera, direktno traži kupca.
 
Neposredno pogođen investitor
 
Državni kapital u Naftnoj industriji Republike Srpske je prodan 2.februara 2007. godine, kada je prodano 80% kapitala ne samo u Rafineriji Brod, već i u Rafineriji ulja i u Petrolu. Kupac je bio nepoznata i anonimna ruska firma NeftegazInKor, a Vlada RS je napominjala da je ta firma zapravo u sastavu poznatog ruskog državnog diva Zarubežneft. Ugovor o prodaji državnog kapitala nije nikad obznanjen javnosti.
 
Državni kapital u ovim preduzećima je prodan za oko 120 miliona EUR. Kupac državnog kapitala je, pored toga, obećao da će uložiti 979 miliona EUR, izgraditi prugu od Broda do Modriče, zadržati zaposlene radnike, i tako dalje.
Vrijedi napomenuti da su sva tri preduzeća bila izlistana na berzi i da su imala oko 15.000 akcionara. Cijena akcija naglo skače u proljeće 2007. godine, kada su investitori kupovali akcije jer su vjerovali u iskazane milione ulaganja i revitalizacije postrojenja.
 
Sjećamo se i izjave tadašnjeg premijera, kako 'inostrani špekulanti dolaze u Republiku Srpsku ujutro kupovati akcije, a uveče se vraćaju kući sa vrećama punih para', aludirajući na rast Banjolučke berze. Svako ko iole zna nešto o trgovanju na berzi, jasno mu je da se zbog procesa saldiranja koji traje tri dana, ne može u jednom danu dobiti novac od prodaje.
 
Kad se sve sabere – otišlo za 15 miliona KM
 
Međutim, za razliku od privatizacija svih rafinerija u okruženju – INA u Hrvatskoj, NIS u Srbiji – kod Naftne industrije RS nije bilo preuzimanja! To znači da kupac državnog kapitala nije morao da otkupi akcije od malih akcionara kako se ne bi desilo to što se od 2007. dešava. Zakonom o uslovima prodaje akcija iz oblasti naftne industrije RS je zaobiđen Zakon o preuzimanju akcionarskih društava! Akcije rafinerija su u proljeće 2007. godine vrijedile oko 2 KM, sada vrijede oko 0,10 KM.
 
Da je bilo preuzimanja, mali akcionari, njih 15.000, su mogli prodati akcije za oko 1,30 KM. To znači, da su mali akcionari Rafinerije nafte i ulja zabilježili preko 150 miliona KM čistog gubitka u držanju svojih akcija. Rasporedimo li taj iznos na 15.000 akcionara, to znači da je svaki mali akcionar na ovoj privatizaciji izgubio prosječno po 10.000 KM, odnosno po jednu prosječnu godišnju platu (i to, ako ima sreće da radi).
 
Da vidimo posljedice po Republiku Srpsku. Država je, kako smo vidjeli, od prodaje dobila 120 miliona EUR, odnosno, oko 230 miliona KM. Međutim, Republika Srbska je isplatila, iz budžeta i sa eskrou privatizacionog računa, za obaveze Rafinerije preko 215 miliona KM, što je ugovoreno privatizacionim ugovorom! Dakle, 80% državnog kapitala u sva tri preduzeća Naftne industrije RS je prodan za 15 miliona KM! 
 
I dok se može prihvatiti argument zagovornika ove privatizacije da je Rafinerija nafte pred privatizaciju 2007. godine bila pred stečajem i zatvaranjem pogona, da je Petrol radio vrlo slabo i gomilao gubitke, međutim Rafinerija ulja u Modriči je radila profitabilno, a vrijednost imovine u tom preduzeću je krajem 2006. godine iznosila preko 180 miliona KM!
 
Uz to, sve poreske obaveze koje su iznosile preko 133 miliona KM su – otpisane (otpisano preko 60 miliona KM), reprogramirane beskamatno uz tri godine grejs perioda i rok otplate od 5 godina, a hipoteke Poreske uprave RS koje su garantovale kakvu takvu naplatu – izbrisane.
 
Pošto je ove godine trebala da počne otplata poreskog duga, izmjenama i dopunama Zakona o uslovima prodaje akcija iz oblasti naftne industrije, grejs period je odgođen do 2014. godine, a otplata do 2019. godine!
 
Mali akcionari bez dividende
 
Kupac državnog kapitala u Naftnoj industriji RS je 2008. godine osnovao preduzeće Optima grupa doo Banja Luka. Preduzeće je povezano pravno lice sa ostala tri preduzeća, budući da je većinski vlasnik u rafinerijama i Petrolu, istovremeno i stoprocentni vlasnik Optima grupe. U 2009. godini, Optima grupa je imala 517 miliona KM prihoda, a u 2010. godini, to je preduzeće sa najvećim prihodom u BiH – 940 miliona KM! Istovremeno, prihod Rafinerije nafte iznosi oko 40 miliona KM!
 
Šta to znači? To znači da se poslovanje prebacuje na Optima grupu, koja nabavlja sirovine (sirovu naftu), daje je na preradu Rafineriji nafte, koja radi samo uslužnu preradu za račun Optima grupe, koja dalje dobija naftne derivate koje prodaje! 
 
Ovakvim poslovanjem se direktno šteti 20% malih akcionara, koji trpe milionsku materijalnu štetu (u vidu neisplaćivanja adekvatnih dividendi), budući da Rafinerija nafte, kao preduzeće sa preko 100 godina iskustva u ovom poslu, svjesno prepušta milionske poslove Optima grupi, firmi sa 50.000 KM upisanog kapitala i dvije godine postojanja! Pored toga, većinski vlasnik posluje tako da štetnim ugovorima generiše konstantan gubitak.
 
Gubici Rafinerije nafte su ogromni. Od privatizacije 2007. godine, preduzeće je akumuliralo 370 miliona KM gubitka. Investicije, koje je NeftegazInKor obećao, nisu sprovedene putem dokapitalizacije, već je NeftegazInKor dobio 350 miliona EUR kredita od ruske Vnesheconom banke, koje postepeno plasira Rafineriji – u vidu kredita! To znači da većinski vlasnik, umjesto da ulaže 'živ' novac, kreditno opterećuje Rafineriju nafte, u iznosu većem od 400 miliona KM! 

Na kraju još jednom: Šta to znači? 

Šta to znači? To znači da je Naftna industrija Republike Srpske – nepotrebno privatizovana, zapravo, vidjeli smo, poklonjena stranoj kompaniji, jer se na ovaj način Rafinerija nafte mogla pokrenuti i putem kredita komercijalnih banaka, a da ostane u državnom vlasništvu!
 
Danas, Rafinerija nafte je, po finansijskim pokazateljima, u predstečajnom stanju. Sva obećanja data tokom 2006. godine da će se Rafinerija nafte prodati za 400 miliona KM, da će Rafinerija nafte puniti pola budžeta, da će popraviti trgovinski bilans su – neispunjena i zaboravljena. U ovoj privatizaciji, vidjeli smo, oštećeni su svi, osim ruskog NeftegazInKora. Akcionari su upropašteni, Republika Srbska teško opljačkana, a radnicima se ne piše dobro.
 
Kako je ogromna šteta već učinjena, postoji samo jedan način kako se to može ispraviti. Naftnu industriju Republike Srpske treba – nacionalizovati. O tome više u nekom od idućih članaka.

 





Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »