Tomas Hamarberg: „Evropa nema povoda da se ponosi“

Komesar Saveta Evrope za prava čoveka Tomas Hamarberg završio je radnu posetu Rusiji. On je učestvovao u manifestacijama, upriličenim povodom 90-godišnjice od dana rođenja naučnika, pravobranitelja i društvenog pregaoca akademika Andreja Saharova, a takođe je posetio nekoliko republika na Severnom Kavkazu. Svoja zapažanja i preporuke evropski ombudsmen namerava da izloži u referatu, koji će uputiti ruskoj vladi u leto ove godine. U ekskluzivnom intervjuu za „Glas Rusije“ Tomas Hamarberg je podelio svoje mišljenje povodom reforme Evropskog suda za prava čoveka, a takođe je prokomentarisao situaciju u zemljama „stare“ evropske demokratije.

- Kako ocenjujete delatnost Evropskog suda za prava čoveka? Da li je možda došlo vreme da se sprovedu reforme u ovoj organizaciji u smislu da se izvestan deo poslova preda na razmatranje nacionalnim sudovima za prava čoveka?ć

- Naravno, Evropski sud za prava čoveka je danas preopterećen. Svake godine na razmatranje stigne oko 50 hiljada molbi. I sudije imaju teškoća prilikom obrade tolikog broja predmeta. Pre svega, želeli bismo da sprovedemo reforme koje bi smanjile broj predmeta, koji se predaju Evropskom sudu za prava čoveka. Odnosno, treba da se poboljša sama situacija s pravima čoveka, da ljudi od samog početka ne bi imali potrebe da se obraćaju Strazburškom sudu.

- Mnogo ste putovali po republikama Severnog Kavkaza. Zašto ste, po Vašem mišljenju, upravo tamo našli toliko činjenica kršenja prava čoveka? Šta biste nazvali pozitivnim, a šta pre svega treba da se preduzme radi poboljšavanja situacije?

- Teško mi je da sudim o tome zbog čega je u pojedinim regionima zemlje stanje stvari gore, a u drugima bolje. To se delimično objašnjava istorijskim razlozima. I naravno, u republikama Severnog Kavkaza se desila čitava serija terorističkih aktova, koji takođe ne utiču na najbolji način na atmosferu. Od pozitivnih momenata istaći ću: federalne vlasti su shvatile da postoje problemi u poštovanju prava čoveka i preduzele su mere usmerene na poboljšanje situacije. Između ostalog, izdvojile su Istražni komitet u zasebnu strukturu. Ali, naravno, najvažnije u borbi za prava čoveka jesu rezultati ovih radnji. Zasad vidimo da mnogi problemi ostaju. Istovremeno je u borbi protiv terorista postignut određeni uspeh. Broj njihovih napada se smanjio, predma je danas još uvek značajan.

- Danas se često može čuti mišljenje da se u toku poslednjih godina situacija s poštovanjem prava čoveka pogoršala i u zemljama „stare“ evropske demokratije. Šta Vi mislite ovim povodom?

- Nedavno je izašla moja knjiga, posvećena pitanjima zaštite prava čoveka u Evropi. Njen naziv je „Prava čoveka – nema povoda za ponos“. U njoj sam ukazao na ozbiljne probleme, koji još uvek postoje u zemljama Evrope. I kao što je napisano u naslovu moje knjige – ovde nema razloga za ponos. Radi se o ksenofobiji, koja je usmerena protiv migranata, protiv različitih manjina, uključujući i Rome.

- Evropa je preplavljena iseljenicima iz zemalja trećeg sveta, u mnogim zemljama (na primer, u Nemačkoj) čuju se pozivi za zaustavljanje migracionih procesa. Kakav je Vaš odnos prema ovim problemima?

- Glavna pretnja za imigrante se sastoji u tome da će ako budu poslati u zemlju iz koje su pobegli, oni tamo biti uhapšeni. Moguće je da će biti podvrgnuti mučenjima. Pritom oni imaju pravo na zaštitu. I krajnje je važno da države u koje su oni doputovali, poštuju ovo njihovo pravo i da ljudi u njima nađu utočište.

- Gospodine Hamarberg, šta mislite o odluci nekih zemalja da obnove granice unutar Evrope?

- Čini mi se da ova reakcija zaslužuje sažaljenje. To je žalosno, zato što u Evropi ima svega 10 hiljada izbeglica iz Libije dok ih u Tunisu ima oko 250 hiljada. Pritom Tunis ne zatvara svoje granice, zato što tamo razumeju: ovim ljudima je potrebno utočište i krov nad glavom. A istovremeno Evropa pokušava da zatvori, kako spoljašnje, tako i unutrašnje granice.

- A šta možete da kažete o Vašoj saradnji s ovlašćenim licem za prava čoveka u Rusiji? Da li je po Vašem mišljenju organizovana ova institucija u našoj zemlji?

- Ova institucija se u Rusiji još uvek razvija. Mi održavamo tesne veze s ovlašćenim licem – gospodinom Vladimirom Lukinom. Osim toga, sad na regionalnim i republičkim nivoima takođe radi preko šezdeset obmudsmena. Brzim tempom se razvija instituaicija ovlašćenih za prava deteta. To je vrlo dobar znak. Istovremeno, rad ovlašćenih za prava čoveka može biti efikasan samo u slučaju njihove potpune nezavisnosti od države. Treba reći da efikasnost njihovog rada nije jednak u svim regionima. Međutim, u celini promenu situacije ocenjujem kao pozitivnu.