Rusija preporađa rusku Palestinu

Prva etapa restauracije Novojerusalimskog manastira u okolini Moskve približava se kraju, rečeno je na okruglom stolu održanom na teritoriji obitelji. Organizator konferencije koja je okupila poslenike kulture, nauke, arheologije, arhitekture, kao i predstavnici vlasti i sveštenstva, istupio je Dobrotvorni fond za obnovu manastira.

Od davnina ova obitelj u Podmoskovlju naziva se Ruska Palestina. I to nije slučajno. Manastir osnovao sredinom 17. veka patrijarh Nikon. U duhu tada vladajuće ideologije „Moskva – treći Rim“ planirano je da se napravi novi religiozni centar čitavog pravoslavnog sveta. Centar je trebalo da dobije naziv Novi Jerusalim i da kopira građevine Svete Zemlje, a glavna crkva manastira trebalo je da liči na crkvu Groba Gospodnjeg u Jerusalimu.

Istorija je mnogo puta proverila ovu obitelj na veru i izdržljivost. U 18. veku manastir je skoro potpuno propao, a u 19. je postao veliki centar ruske pravoslavne duhovnosti ne samo u Rusiji, već i daleko van njenih granica. Za vreme boljševika obitelj je bila zatvorena i počela je da propada. Manastir je veoma oštećen za vreme Velikog Otadžbinskog rata. Za vreme tronedeljne nemačke okupacije 1941. godine muzej je bio opljačkan. Prilikom povlačenja fašističkih trupa jedinstveni ansambl manastira bio je dignut u vazduh.

Preporod svetinje započeo je 1994. godine, posle predaja manastirskih objekata RPC. 2008. godine manastir je posetio predsednik Dmitrij Medvedev, bio je formiran Dobrotvorni fond. Do danas je skoro u potpunosti rekonstruisani nadvratni deo obitelji, aktivno se vrši rekonstrukcija manastirske škole. Određen je i obi radova u glavnoj crkvi – Voskresenskoj. To je bila jedna od najtežih etapa rekonstrukcije, rekao je Andrej Barkanov, načelnik Uprave za rekonstrukciju i razvoj jedinstvenih objekata vlade Moskve.

Najvažnija je koncepcija obnove crkve. Sada su projektanti predstavili materijale projekta. Oni sadrže tri epohe, na koje se može orijentisati prilikom obnove crkve – 17, 18. i 19. vek. To su oni periodi kada je crkva restaurirana. Ipak uzimajući u obzir to da se u crkv sačuvalo vrlo malo fragmenata sve ti epohe, odlučili smo da sačuvamo sve. Zato je osnovna obaveza projektanata da naprave projekat tako da on organski spaja sve tri epohe. To je prilično težak posao i o će trajati još nekoliko meseci.

Osim velikih radova na obnovi, na teritoriji obitelji danas se vrše i arheološka iskopavanja. Na čuđenje i radost naučnika ispostavilo se da mnogi elementi dekora, koji su smatrani nepovratno izgubljenim, bili su brižljivo sakriveni u podrumima mnogobrojnih manastirskih građevina, rekao je rukovodilac sektora za satrorusku kulturu grada Moskve iz Arheološkog instituta RAN Leonid Beljaev.

Mogu se ponovo montirati čitave galerije od onoga što ovde imamo. Čak ćemo postaviti pitanje da se prilikom ukrašavanja zgrada između ukrasa monitra nekoliko autentičnih. To je dovoljno raširena praksa u svetu. To je prvi dekor sabora koji je bio objen posle požara 20-ih godna 18. veka. Pronašli smo nekoliko mesta gde su monasi skadištili ove ukrase.

Uporedo sa reljefnim ukrasima arheolozi su iskopali u raznovrsne crkvene predmete i predmete za svakodnevnu upotrebu – ikone, krstove, raspeća, glinene tanjire i šolje, kao i monete iz raznih vekova, čak lule za pušenje. Ranije su monasi pušili duvan, objašnjava Leonid Beljaev. U posebnom skladištu istraživači su našli oružje – prvenstveno sekire, strele, borbene sekire, metke. Jer bez obzira na svoju duhovnu namenu, manastir je takođe bio tvrđava. Svi nađeni artefakti se brižljivo istražuju i postaće osnovna ekspozicija manastira.