Pitanje veka za sada bez odgovora

Glavni događaj minule nedelje nesumnjivo bila je konferencija za štampu predsednika Dmitrija Medvedeva u inovacionom gradu Skolkovo. U njoj je učestvovalo preko 800 ruskih i stranih novinara. Za dva i po sata šef države je odgovorio na preko 40 pitanja. Pri čemu ne samo da je odgovarao, već je bio i moderator dešavanja. Ipak pitanje koje najviše zanima medije, da li će se Medvedev kandidovati na drugi mandat, tako je i ostao bez konkretnog odgovora.

Konačno ste mi zadali ovo pitanje, ironično je primetio Dmitrij Mdevedev. Plašio sam se da će ono biti prvo, a stiglo je tek četvrto po redu.

Shvatate, politički život nije samo šou, uopšte nije šou. To je složena delatnost koja se potčinjava određenim tehnologijama, njih treba poštovati. Mi se bavimo tim poslom kako bismo postizali svoje ciljeve.Veliki ciljevi se sastoje u tome da se promeni naš život nabolje. Odluke treba da se donose upravo u tom trenutku kada su za to sazrele sve pretpostavke, kada će to imati politički efekat.

Odsustvo direktnog odgovora ipak je bilo tema za diskusiju. Čuli smo glavno, smatra Eberhard Šnajder, član konsultativnog saveta nezavisnog centra za evropsko-rusku saradnju EU-Rusija.

Medvedev je rekao: on i Putin su istomišljenici. Oni se poznaju 20 godina, imaju jedinstven plan strateškog razvoja zemlje. Ali to ne znači da imaju jedinstvena mišljenja po svim pitnjima, što bi bilo dosadno i nenormalno. Medvedev je stavio do znanja da između njega i Putina postoje protivrečnosti, mada su one nevelike.

Najvažnije je, nastavlja predsednik Instituta za nacionalnu strategiju Stanislav Belkovski, to što je predsednik Rusije stavio do znanja da on sasvim može da se odluči na drugi mandat, samo vreme za tu izjavu još nije došlo.

Ako danas birokratija različitih nivoa dobije jasan signal da se Vladimir Putin ne vraća u Kremlj, ona će raditi na pobedi Jeinstvene Rusije na predstojećim izborima za dumu digavši ruke. A danas za Jedinstvenu Rusiju nije više tako prosto da osigura većinu u Dumi kao ranije. Upravo zato odgovor na glavno pitanje za sada će se formalno držati u tajnosti.

Ako je odgovor na pitanje o predsedničkim izborima koji predstoje za godinu dana Medvedev ostavio otvorenim, na druga je odgovarao mnogo aktivnije i detaljnije. Glavne spoljnopolitičke teme bile su situacija na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi, stvaranje američkog sistema PRO u Evropi. Govoreći o situaciji u Siriji, Dmitrij Medvedev je direktno rekao da neće podržati rezoluciju SB UN u pogledu ove zemlje, ukoliko ona bude poput libijske.

Rezolucije 1970 i 1973 su se ispostavile u suštini pogažene onim dejstvima koja su izvršile neke države. I bez obzira na to što je Rusija prvobitno podržala jednu rezoluciju i nije uložila veto na drugu, kasniji razvoj događaja je pokazao da se takvim rezolucijama može manipulisati. To je žalosno, pošto mi potkopavamo ugled UN.

Politikolog Aleksej Makarkin ističe da je stav predsednika Rusije o dešavanjima u Libiji i Siriji postao mnogo oštriji.

Društvo ne želi konflikt sa Zapadom, ali ono bi htelo da ruska vlast zauzima čvršći stav. Između ostalog povodom arapskih događaja. Medvedev je izašao u susret i svoj stav pooštrio.

Ništa manje strogim eksperti nazivaju i izjave Medvedeva o planovima SAD da postave elemente sistema PRO u Evropi. U suštini, predsednik nije isključio jednostrani izlaz Moskve iz Sporazuma START-3, smatra glavni urednik lista Problemi nacionalne strategije Aždar Kurtov.

Kada je reč o nacionalnoj bezbednosti, odluka SAD da postave sistem PRO u blizini ruskih granica ne može da izazove odobravanje rukovodstva zemlje. Medvedev je pravilno istakao da je Rusija više puta govorila SAD i njihovim partnerima u Evropi da one zemlje protiv kojih je potencijalno usmeren sistem PRO – Severna Koreja i Iran, ne poseduju takve vidove naoružanja koji migu da pogađaju evropsku teritoriju. I zato Rusija pravedno razmatra razmeštanje američke PRO kao pretnju usmerenu protiv njenih interesa.

Stranim politikolozima nije promakao ni odgovor Dmitrija Medvedeva na nedavno osujećen posao između britanskog Bi-Pija i ruske kompanije Rosnjeft. Predsednik je rekao da bi sporazum bio koristan za Rusiju i izrazio je žaljenje što to nije uspelo zbog pravne kolizije. Ipak od neuspeha posla više je izgubila britanska kompanija, uveren je analitičar centra za ruske i evroazijske programe Britanskog Kraljevskog instituta za međunarodne odnose Džejms Niksi:

Rosnjeft neće čekati, ona će tražiti druge partnere. To je čak verovatno veći problem za Bi-Pi od katastrofe u Meksičkom zalivu. Zato što je to bio deo prošlosti, a sporazum sa Rosnjeft je deo budućnosti Bi-Pi.

U celini u ruski i zapadni politikolozi zadovoljni su odgovorima Dmitrija Medvedeva. Posebno na takozvana nezgodna pitanja koja su se ticala slučaja Mihajla Hodorkovskog, pogibije Sergeja Magnitskog. Ovi odgovori još jednom su pokazali da nezgodnih tema za šefa države nema, smatra evropski politikolog Eberhard Šnajder.

Ovo je bila prva konferencija za štampu koju je Dmitrij Medvedev držao kao predsednik. Ona je pokazala da je on spreman da odgovori na sva pitanja, čak na najnezgodnija.

Završavajući razgovor sa medijima, Dmitrij Medvedev je priznao da su poslednje godine bile ozbiljno iskušenje za zemlju: posledice svetske finansijske krize, rizik porasta nezaposlenosti naterali su na prestrojavanje ekonomiju Rusije. Ali zemlja je uspela da ne izgubi nit razvoja i da postigne značajne uspehe. Predsednik je takođe obećao da će sledećeg puta odgovoriti na ona pitanja na koja novinari nisu stigli da dobiju odgovore.