Zatvaranje Gvantanama: Obama hoće, a republikanci ne daju
Zbog početka nove predsedničke kampanje u SAD ponovo su se rasplamsali sporovi o sudbini zatvora Gvantanamo. Njegovo zatvaranje, kao što je poznato, bilo je jedno od glavnih obećanja Barka Obame. Međutim, čak i 3 godine posle njegovog izbora zatvor još uvek radi, sužnji se muče u lošim uslovima, a pravobranioci zahtevaju da se SAD pozovu na odgovornost zbog kršenja prava čoveka. Obamina administracija je kao i pre raspoložena da zatvori Gvantanamo, ali su republikanci oštro protiv.
Pitanje „zatvoriti ili ne“ i dalje ostaje kamen spoticanja u ionako složenim odnosima između Obame i republičke većine u Kongresu. U suštini, sudbina baze za ratne zarobljenike je adut u unutrašnjim političkim igrama u Vašingtonu. Još jedan dokaz za to jesu januarski i martovski dekreti predsednika. Prvim je Obama, u suštini zabranio da se zatvorenici dovode u Sjedinjene Države i da se predaju drugim državama, a drugim dokument je obnovio sudove nad zatočenicima specijalnog zatvora. Zanimljivo je da su oba naloga potpisana u razmenu za ustupke republikanaca u drugim pravcima domaće politike.
Nije jasno ni šta da se radi sa samim zatvorenicima. Svi su oni zarobljeni u Avganistanu i Iraku, gde su se borili protiv Amerikanaca. I SAD nimalo ne gore od želje da ih vrate u zemlje u kojima mogu ponovo da stanu u redove boraca. Stoga, uveren je politikolog Vladimir Rižov, ne treba očekivati brzo zatvaranje Gvantanama.
Teško da će do toga doći u skorijoj budućnosti, zato što nije jasno šta da se radi s ljudima koji se tamo nalaze. Kakav je njihov pravni status, niko zapravo ne zna ni u Americi, ni u ostalom svetu. Zbog toga je pohvalna Obamina želja, i on je, kao što znate, nešto već učinio. Zabranio je mučenja, koja je dozvolio Buš-mlaši, on je zaista preduzeo nekoliko pokušaja da pronađe rešenje. Drugim rečima, situacija je tamo nešto poboljšana u odnosu na prošlu administraciju, ali ostaje još mnogo važećih pravnih i tehničkih pitanja. Lako je reći: treba ih poslati, ali kuda? Ko će ih primiti? Koja druga zemlja će ih primiti? Zbog toga je u mnogome situacija dospela u ćorsokak.
U Gvantanamu se nalazi 172. osobe, svi su oni ili optuženi ili osuđeni zbog veza s ekstremistima i za učestvovanje u pripremi terorističkih aktova. Za 9 godina od dana njenog osnivanja kroz zatvor je prošlo preko 770 stranaca. Iako, kako tvrdi sajt WikiLeaks mnogi od njih nisu predstavljali ozbiljnu pretnju i bili su obični pioni u strukturi talibana. Zajedno s optužbama za mučenje ove činjenice su u mnogome pokvarile imidž SAD. Obama je na sve načine pokušao da zatvori tamnicu, ali sad ima i važnijih poslova, konstatuje sa žaljenjem Vladimir Rižkov.
Čini mi se da će on i dalje pokušavati da reši ovaj problem, zato što kao svaki političar, kojem predstoji da položi račun pred biračima, pokušava da održi reč. Ne mislim da će ova ili ona odluka u vezi s ovim zatvorom bitno uticati na rezultate izbora. Obećanje da će prekinuti mučenja i zatvoriti bazu u Gvantanamu bilo je jedno od mnoštva Obaminih obećanja i ni iz daleka ne glavno. Na njega se u većoj meri pažnja obraća u inostranstvu nego u samim Sjedinjenim Državama. Za američke birače mnogo su važije druge teme, tačnije ekonomski rast, nezaposlenost, deficit budžeta, reforma zdravstva i migraciona politika.
Kako pokazuju socijalne ankete, prosečni Amerikanci se uopšte ne zanimaju mnogo za Gvantanamo. I zato Bela kuća više ne pokazuje nekadašnju revnost. Međutim, van granica zemlje izaslanici Vašingtona i dalje obećavaju da će zatvoriti tamnicu. Doslovce početkom maja ministar pravde SAD Erik Holder je izjavio u Parizu da Obamina administracija namerava da zatvori bazu u najskorije vreme. Istina, nije precizirao šta se podrazumeva pod maglovitom formulacijom. Ove Holderove reči protivreče prognozi sad već bivšeg port-parola Bele kuće Roberta Gibsa. Krajem prošle godine on je izjavio da će Gvantanamo postojati još decenijama.
- Izvor
- Golos Rossii, foto: EPA/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Budući predsednik SAD ranije je bio optužen za subverziju izbora 2020. godine i nepravilno rukovanje poverljivim dokumentima.
Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.
„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.