Grčki lavirint

Održavanje dva samita najavila je EU za narednu nedelju. I oba o najosetljivijem problemu – finansijskom, što izaziva špekulacije u evropskim medijima. Ponekad najneverovatnije, poput istupanja Grčke iz zone evra i povratka drahmi. Temu nastavlja komentator Sergej Guk i ekspert, nemački ekonomista profesor Norman Peh.

Kažnjene zemlje sada kao nikada ranije imaju potrebu za podsticajem ekonomije. Umesto toga dolaze pad i derpesija, zatezanje kaiševa kojem se ne vidi kraj. 70% Grka prema anketiranjima je ubeđeno: zemlja se ne kreće kuda treba. To ne čudi: po podacima grčkih sindikata prihodi većeg dela stanovnika smanjeni su za preko 20%. Obrazovana omladina ide da traži bolji život u inostranstvo. Mnogi Grci žure da prevedu svoju štednju u Nemačku – tako je sigurnije.

Za 15% uvećana je nezaposlenost, a novac za isplatu doprinosa dovoljan je svega za godinu dana. Zbog sive ekonomije budžet nije dobio 2010. godine milijardu i po evra. U naredne dve godine Atina treba da ima 50 milijardi evra radi isplate plata i penzija, a odakle da uzme, ne zna se. Kredit EU i MMF od 110 milijardi odavno je potrošen do centa. Pozajmljivati na tržištu kapitala direktno je samoubistvo: lihvari već danas operišu sa preko „20% posto godišnje kamate.

Međunarodne agencije koje su nedavno još jednom spustile rejting kreditne moći zemlje, iznele su svoju presudu. Kreditori treba da otpišu Grčkoj polovinu dugova, tek tada će ona prodisati. Među političarima i finansijskim organima EU prevladavaju druge varijante, izmeđuo stalog da se smanji kamatna stopa za kredite, koja je i tako niska. Koja će od varijanti po mišljenju profesora Normana Peha biti realnija?

Mnogi sada odbijaju da preuzmu na sebe teret koji se pojavio delimično krivicom samih Grka. Članstvo u EU ne pretpostavlja slučajno i koristi od ovog članstva, a sa druge strane podelu teškoća. Po meni, otkaz kreditora od dela svojih zahteva je varijanta koja nema alternativu. To znači: smatram da je neophodno smanjivanje duga Grčke i možda i Portugalije. Uz to niski rejting i sve veće kamate na servisiranju dugova za obe zemlje na tržištima primoravaju EU da smanji Grcima i Portugalcima kreditne kamate. I da im izda nova sredstva. U svim pogledima treba vratiti ove dve države u evropsku porodicu. Prvo: putem restrukturizacije duga, drugo, na račun smanjenja kamatne stope.

Prepustiti Grčku volji sudbine – očigledno ovakav korak imao bi negativne posledice za budućnost same EU?

Tačno. To bi imalo loše ekonomske i psihološke posledice. Već sam rekao: u EU se stupa ne uzalud. Svi su tesno povezani jedni sa drugima međusobnom koristi. Sada je došlo vreme da se snose troškovi. Oni koji su stekli prihode od kredita izdvojenih Grčkoj sada treba malo da odreše kesu. I konverziju dugova neće izbeći.

Nemačka je već izračunala: dobrotvorna akcija će koštati zemlju 27 milijardi evra. Izgubiće budžet, kao i banke i osiguravajuće kompanije. Ali, kako je pravedno istakao nedeljnik Cajt, ekonomska moć Nemačke bi veoma izbledela kada ne bi bilo potražnje na njen rekordni izvoz od strane zemalja EU čega bi se samo lišila sama Evropa bez Grčke.