Arktik se topi

Arktik preživljava neviđeni proces topljenja. Ledovi se ovde tope mnogo brže nego što se očekivalo. To vodi do povećanja nivoa vode u Svetskom moru: do 2100. godine mora će se podići za više od metar i po. Nezavidna sudbina očekuje ostrvske zemlje i prenaseljene delte reka Kine, Vijetnama, Bangladeša i mnogih drugih zemalja. Osim toga, voda će pokriti ogromne površine pod usevima. O tome se govori u referatu međunarodnih eksperata iz Radne grupe za arktički monitoring. Dokument će biti predstavljen na zasedanju Arktičkog saveta koje će proteći 12. maja na Grendalndu. Da podsetimo da u njega ulaze Rusija, SAD, Kanada, Danska, Island, Norveška, Finska i Švedska.

Godišnji gubici ledenog štita na najvećem arktičkom ostrvu uvećali su se od 50 milijardi tona na prelasku iz 20. u 21. vek do 200 milijardi 2004-2008. godine. Takav obim vode bio bi dovoljan da u potpunosti snabde više od milijarde stanovnika.

Po mišljenju ruskog ekologa Alekseja Kokorina, zagrevanje se već ozbiljno odrazilo na regione večitog leda. Dubina površinskog sloja tla, koji se topi u toku leta, uvećana je kako u Snakdinaviji, tako i na ruskom Severu i Aljasci. Granica večitog leda u Rusiji odstupila je prema severu na 80 kilometara, a u kanadskom Kwebeku na čitavih 130 kilometara. Ekosistem tundre se promenio toliko da je negde čak nestala paprat koja je glavna hrana severnih jelena, objašnjava Aleksej Kokorin.

Na Tajmiru treba menjati puteve za pregon severnih jelena, menjaju se i putevi migracije jelena. Zato što korz onaj deo tundre gde su oni uvek prolazili u poslednjih godina ne mogu da se kreću. Tačnije jelenima treba pomoći da se adapitraju, inače će jednostavno nestati. I obalsku liniju treba jačati. Tamo gde na večitom ledu stoje naselja ili objekti infrastrukture, treba istražiti teren.

Promene klime zajedno sa zagađenjem podvrgavaju jedinstveni ekosistem Arktika opasnosti, ukazuju autori referata. Po mišljenju eksperata, prognoze sastavljene 2007. godine potcenjuju brzinu procesa koji se dešavaju na severnim širinama. Poslednjih 6 godina za Arktik su postale najtopliji period u čitavoj istoriji meteoroloških posmatranja. Prosečna godišnja temperatura tamo se uvećavala dva puta brže  nego u drugim mestima planete. Topljenje tundre preti i time što će u vazduh dospeti gigantska količina metana zamrznutog u večnom ledu. On može da stvori još veći efekat staklene bašte, nego ugljovodonik.

Polazeći od prognoza referata, smatra Kokorin, države regiona takođe treba da stvore operativan sistem meteoroloških posmatranja.

Potreban je sistem monitoringa, koji upozorava na opasne pojave i sistem delovanja u vanrednim situacijama. Sistem za upozoravanje su radari, koji u on-lajn režimu omogućavaju da se prognozira dolazak, na primer, jake oluje, pljuskova, snežne mećave i slično.

Interesovanje za Arktik svake godine raste: u regionu se nalazi oko četvrtine neistraženih svetskih rezervi nafte i gasa. Vodeće svetske kompanije se nadaju da će dobiti pristup tim ogromnim resursima. O zajedničkom osvajanju arktičkog epikontinentalnog pojasa sa Rusijom već pregovaraju mnoge ugledne kompanije. Ipak svi veliki projekti koji se realizuju u Arktiku treba da prođu obaveznu ekološku ekspertizu. I tek tada, zahvaljujući zajedničkim naporima svih zemalja regiona, moći će da se očuva krhki i vrlo osetljiv arktički ekosistem.