Helmut Šmit: „Ne postoji kriza evra, postoji kriza EU“

Diskusiji od životne važnosti za EU o sudbini Evrozone pridružila se „teška artiljerija“, koju predstavlja bivši kancelar Helmut Šmit. Svi razgovori o krizi evra su, po mišljenju neospornog ekonomskog autoriteta, i lakomisleni i štetni: oni izazivaju nepoverenje. Nema razloga za strah, čak i ako Grčka ili neka druga država, koja je ogrezla u grehove, napusti zonu evra, tvrdi Šmit. Valuta se neće pokolebati, a sam odstupnik će loše proći. On neće stići ni da odštampa svoja nacionalna platnežna sredstva, a njihova vrednost će pasti da niža neće moći da bude. I njegovo dužničko breme se neće smanjiti ni za jotu. Dezerterstvo iz Evrozone je do te mere samoubilačka stvar, koja neće pasti na pamet nijednom od sadašnjih evropskih političara, zaključuje bivši kancelar, koji je ujedno i bivši ministar ekonomije SRN.

Zašto onda svi ostali evropski stručnjaci ne mogu bez drhtanja da razmišljaju o izlasku Grčke iz Evrozone? Da li su strahovi neosnovani? Temu razmatra analitičar Sergeh Guk, pozvani stručnjaci – direktor Instituta za ekonomiju, član dopisnik RAN Ruslan GRINBERG i profesor Boris RUBCOV, šef katedre za hatije od vrednosti Finansijske akademije.

Premda se ne zapaža panika na finansijskom tržištu, njegovi učesnici su počeli da razmatraju moguće varijante: šta će se desiti ako neko napusti Evrozonu. Najfatalnijim po jedinstvenu valutu smatra se masovno bekstvo kapitala iz cele Evrope u pouzdane nemačke vrednosne hartije. Neizbežno finale je kraj evra, vraćanje Nemačke na marku, njena revalvacija sa štetom po konkurentnost na spoljnom tržištu, porast nezaposlenosti.

Tačka gledišta nemačkog bivšeg kancelara Ruslana Grinberga.

„Mislim da je Šmit u pravu, kao uvek, kad kaže da ne postoji kriza evra. To je veliko dostignuće Evrope i niko ga se neće odreći. To je u principu problem neravnomernog razvoja država, čije su ekonomije isprepletene. I prirodno, to zahteva jačanje nadnacionalnog regulisanja, koje krči sebi put s veoma velikim naporom. Ne mislim da je to kriza (rukovodećih) organa. Sva istorija EU je (prelazak) iz krize u krizu, ali s istovremenim jačanjem konsolidujućih načela. Čini mi se da predstoji ozbiljno ponovno razmatranje nadnacionalnog i nacionalnog regulisanja ekonomskih procesa. Ne može i dalje da traje postojanje autonomskih fiskalnih politika i jedinstvena novčana politika. Stvari se odvijaju u ovom pravcu. Postojaće nešto nalik na jedinstvenu evropsku vladu. Ne postoji drugi put osim postepenog predavanja nacionalnih ovlašćenja Briselu. Međutim, to je vrlo težak proces. Poslanici nacionalnih parlamenata su zasad važniji od poslanika Evropskog parlamenta i to je glavni problem.“ (...).

Evropski stručnjaci su praktično jedinstveni u mišljenju da se Grčka neće samostalno izvući iz dugova. Boris Rubcov se slaže s ovim. Međutim, što se tiče krize evra, ovde je on solidaran s pozicijom Helmuta Šmita.

„Razmere Grčke ekonomije nisu toliko velike da mogu da utiču na ukupnu situaciju u zoni evra. Čak ako se imaju u vidu pojave kao što je lančana reakcija i postojanje još uvek slabih karika poput Portugalije i Irske. U rešavanju situacije s Grčkom verovatno će biti pronađen neki kompromis. Programi pooštravanja mera u odnosu na budžet, na rashode – do toga će doći. I osim toga, verovatno će biti preduzeti koraci za pružanje pomoći Grčkoj. Da li će to biti učinjeno u obliku delimičnog opraštanja dugova ili smanjenja kamatnih stopa nije toliko bitno pitanje. Otvoreno govoreći, ja ne vidim mogućnost da Grčka uz postojanje ovog duga svojim snagama reši problem“ .

Helmut Šmit nije posebno zabrinut zbog partnera EU, koji su se zamrsili u dugovima. Postoji nešto važnije. Evropa, čije stanovništvo je početkom HH veka iznosilo 25 procenata svetskog, u današnjem tempu nataliteta do kraja 21. veka može opasti na pet procenata. A svaka posebno uzeta evropska država će predstavljati ništavnu veličinu na zajedničkom fonu. Osim toga, može da se uguši u dotoku migranata. Rukovodeće institucije EU po njegovom mišljenju, nisu na vreme zapazile kriznu situaciju. I još se nisu probudile za aktivno delovanje u ime budućnosti.