Barijere za „belu smrt“

10. maja u Parizu je otvoren dvodnevni susret predstavnika zemalja „Velike osmorke“ povodom borbe s transatlantskom trgovinom drogom. Na njemu učestvuju ministri unutrašnjih poslova, šefovi antinarkotičkih departmana, njihove kolege iz niza zemalja, koje ne ulaze u „Grupu osam“. Takođe su pozvani predstavnici OUN, EU, Evropola i Interpola, kao i drugih međunarodnih organizacija. Sastanak se odvija u okviru pripreme za samit „osmorke“ s istom tematikom, koji je planiran za 26-27. maj u francuskom Dovilu (Deauville).

U toku prve decenije XXI veka broj žrtava droge u svetu je iznosio preko jedan milion. Svake godine od ovog zla umre oko 100 hiljada ljudi – više nego od atomske bombe, koja je bačena na Hirošimu. 60 hiljada od njih su stanovnici zemalja, koje ulaze u Savet Evrope. Pritom, kako je saopštio predsednik Uprave OUN za drogu i prestupnost Jurij Fedotov, koji je doputovao na sastanak u Pariz, u Evropi je u toku poslednjih godina značajno porastao obrt kokaina. Ako su ranije, po njegovim rečima, lider po razmerama trgovine kokaionom, koja je iznosila 37 milijardi doalra godišnje, bile SAD, sad ih je Evropa skoro sustigla. Na primer, u Francuskoj se potrošnja ove droge za poslednjih 10 godina povećala 4 puta.

Trenutno se, kako ističu stručnjaci, zapaža stabilna tendencija povećanja dotoka u Evropu smrtonosnih droga kao što su kokain i heroin. Glavni isporučilac otrovnih biljaka na svetu i dalje ostaje Avganistan. Po rečima direktora Federalne službe Rusije za kontrolu trgovine drogom Viktora Ivanova, koji učestvuje na sastanku u Parizu, dotok kokaina koji u Evropu stiže preko država Zapadne i Severne Afrike može se meriti iznosom od oko 10 milijardi dolara godišnje. Što se tiče avganistanskog heroina, koji dospeva na kontinent, njegove količine se procenjuju kao otprilike dvostruko veće.

Rusija, preko koje prolazi trećina avganistanske droge u suštini, postaje prva meta „heroinske agresije“ s Hidnukuša. Zato je pitanje stvaranja barijera na putu avganistanske „bele smrti“ u Rusiji u toku poslednjih godina postalo od opštedržavne važnosti. Jer, svake godine žrtva droge postane 30.000 ljudi – dvostruko vše nego što su gubici Sovjetskog Saveza u Avganistanu za 10 godina ratnih dejstava.

Stalni predstavnik Rusije u NATO Dmitrij Rogozin smatra da bi snage NATO na Hindukušu u borbi s narkobiznisom, između ostalog, mogle da se oslone na Organizaciju sporazuma o kolektivnoj bezbednosti, u koji ulazi i Rusija. Međutim, u alijansi očigledno smatraju da će ovakva saradnja u geopolitičkom smislu „previše ojačati“ pozicije Rusije. S Dmitrijem Rogozinom se slaže i vojni stručnjak, odgovorni urednik novina „Nezavisni vojni pregle“ Viktor Litovkin.

- NATO se, nažalost, ponaša prilično nadmeno u odnosu na OSKB. To slabi napore koalicije u borbi s terorističkom pretnjom u Avganistanu. Organizacija sporazuma o kolektivnoj bezbednosti, u koju ulaze skoro dve države Centralne Azije, mola bi da obezbedni čvrst kordon na granici s Avganistanom. Uz saradnju s NATO ovaj kordon bi sprečavao dotok narkotika na teritoriju Rusije i dalje – u Evropu.

Po saopštenjima medija, za vreme samita „Velike osmorke“, koji je planiran za kraj maja u Dovilu, francuska strana namerava da iznese na razmatranje njenih učesnika problem globalnog kokainskog narkotrafika iz Latinske Amerike i Atlantika preko država Zapadne Afrike u Evropu. Sa svoje strane, šef ruskog antinarkotičkog nadleštva Viktor Ivanov smatra da u okviru samita treba da bude pokrenuto i pitanje o sprečavanju dotoka droge u Evropu iz Avganistana. Da li će se do tada promeniti pristup NATO ovom problemu? Zasad Ivanov antinarkotiču politiku alijanse na Hindukušu smatra „neefikasnom i protivrečnom“.