Osama je ponovo zatrebao Americi

Poslednjih nedelja se za Zapad, posebno za SAD, situacija u svetu nije baš najpovoljnije razvijala. Po Americi su se provaljale najjače od početka 21. veka protestne demonstracije; uz zahteve socijalno-ekonomskog plana zazvučale su parole „Dole diktaturu oligarhije!“ Protesti u zemljama Severne Afrike i Bliskog Istoka su dobili antiameričku obojenost. Dolar se klati na samoj ivici, spoljni dug Amerike se popeo iznad najviših oblaka, stručnjaci prognoziraju novi stepen  krize, a poverenje u Baraka Obamu i njegovu administraciju se skotrljalo na opasno nizak nivo.

Ništa bolja situacija nije ni kod američkih saveznika u Evropi. Španija, Grčka, Portugal i Italija su došli na granicu defolta; sve su jači protesti protiv agresije na Libiju; raste nezadovoljstvo, izazvano rekom izbeglica; socijalno-ekonomskim problemima se pridružuje međuetnička napregnutost; šengenski prostor puca po svim šavovima.

Za SAD i Evropu zajedničko postaje nerazumevanje ciljeva rata u Avganistanu od strane svetske zajednice. Upali su, kao, da bi uhvatili Osamu Bin-Ladena koji se mudro dosetio, dok je sedeo u pustinji Tora-Bora, da 11.septembra 2001. godine izvrši teroristički akt u SAD. Od tada je prošlo skoro punih 10 godina, a društvu nema da se saopšti bilo šta, osim obaveštenja o pogibiji vojnih lica iz  NATO i o ubistvima mirnih Avganistanaca. Istina – ima - protok droge je za to vreme porastao mnogo desetina puta. A još – ubijeni su sin i maloletni unuci Moamera Gadafija. Pa - po čemu se to, u ovom slučaju, NATO razlikuje od Hitlerovih SS snaga, od tajnih društava koja vrše ritualna ubistva? Ili je  to, možda, odjek „holokausta“, na koji su tužne mere uspomene obavljane baš na dan kada je izvršen nacistički obračun sa porodicom libijskog lidera?

Ubistva dece se ne mogu ničim opravdati, ubice ne može da opravda nikakva laž. Ne samo Arapi, već se i Evropljani pitaju: po čemu se, onda, ovakva demokratija razlikuje od nacizma? Da nije po tome, što su hitlerovci decu ubijali u gasnim komorama, a NATO – raketama? Da bi se izvukli ispod tereta „nezgodnih“ pitanja, izbačen je dobitni džoker, koji CIA odavno čuva – verni Osama Bin-Laden…

Ako se pogleda njegova obaveštajna biografija – Osama se pojavljivao na sceni svaki put kada je to zatrebalo interesima „globalne nad-države“. Osama se prvi put pojavio u decembru 1979. godine, kada je sovjetska vojska ušla u Avganistan. Sovjetski upad je naneo neplanirani udarac planovima SAD, čije je izvršenje bilo započeto 1977. godine, posle posete Avganistanu H. Kisindžera, državnog sekretara SAD. U toku te posete Kisindžer se sreo sa budućim inicijatorimaavganistanske revolucije 1978. godine i njenim prizivačima. Do prvog neuspeha Vašingtona je  došlo kada su revolucionari odbili da za svog vođu izaberu Hafiza Amina, koji je predstavljao američki izbor. Dok se diskutovalo o kandidaturama ispostavilo se da je CIA zavrbovala Amina još u vreme njegovog školovanja u SAD i, koliko god da je on ubeđivao svoje ratne drugove da je prekinuo sa Amerikancima, njemu nije poverovano. Međutim, krajem 1979. godine Amin je, pošto je izvršio prevrat i lično zadavio Tarakija, vođu revolucije, došao na vlast i započeo sa unapred isplaniranim ubijanjem ljudi, koji su želeli saradnju sa SSSR-om. Ulazak sovjetske armije u decembru 1979. godine je situaciju vratio, i pri tom je Amin ubijen.

Tada je CIA, zajedno sa Obaveštajnom službom Pakistana (ISI) pribegla uslugama Bin Ladena, naslednika krupnog saudi-arabijskog biznismena, čiji se biznis tesno preplitao sa porodicom Buša-seniora.      

… CIA je postavila svom agentu sledeći zadatak: da mobiliše snage radikalnog islama za oružanu borbu protiv sovjetske armije u Avganistanu. Bin-Ladenu su dodeljeni američki instruktori, Obaveštajna služba Pakistana je davala borce, od kojih je jedan deo predstavljao vojnike pakistanske armije. Tako je stvoren mit o „teroristi No 1“… A zatim je došlo do serije razbacanih u vremenu terorističkih akata, pri čemu je svaki opravdavao liniju SAD koja se bori sa međunarodnim terorizmom…

Ovde treba da se napravi digresija. Naravno da nije sve terorističke akte vršila Al-Kaida, ali su ipak svi pripisivani njoj, jer je tako stvaran zloslutni lik globalnog „islamskog terorizma“.

Kada je 2001. godine pukla američka ekonomija i potamneo (zbog žestokog obračuna sa Jugoslavijom) imidž SAD kao brane demokratije, kada se zaoštrilo neslaganje između sistema međunarodnog prava, koji je stvoren u vreme ravnoteže snaga, i američkog monopolizma, Osama je ponovo zatrebao Americi radi rešavanja novog globalističkog zadatka – radi široke akcije koja će izazvati šok u američkom društvu i na taj ga način smiriti, i – najvažnije – promeniti čitav sistem međunarodne bezbednosti tako što će američkoj agresiji ma gde da se ona desi dati izgled zakonitosti i svrsishodnosti.

I opet je, kao 1979. godine, muslimanu Bin-Ladenu dodeljena uloga prizivača divljači – organizatora ogromne terorističke operacije, koja će se sastojati iz više koraka, i za koju je potrebna izuzetna usaglašenost i agenturno ulaženje u desetine američkih službi, što je bilo apsolutno nemoguće uraditi iz avganistanske Tora-Bore, u kojoj nema ama baš nikakvih veza. Ma, da ostavimo tu pećinu na miru. Posao je završen: većina Amerikanaca je poverovala u čitavu tu užasnu bajku, američko društvo se, pošto je 11. septembra 2001. godine platilo sa nekoliko hiljada života, čvrsto splelo oko svoje vlade, svetska zajednica je Vašingtonu dala indulgenciju za buduća međunarodna razbojništva.

Posle 11. septembra 2001. godine, pošto je prilježno prikazao svoje učešće u glavnom događaju tek započetog veka, Osama Bin-Laden je zaslužio mir, koji su mu njegovi američki bosovi i omogućili. Međutim, vreme je prošlo, i Osama je ponovo zatrebao američkim gazdama – sada, već – očigledno – poslednji put. Da nije došlo do na brzinu organizovanog ubistva „teroriste No 1“, masmediji čitavog sveta bi za glavnu temu uzeli okrutan obračun sa sinom i unucima Moamera Gadafija – zločine, iza kojih svetlucaju senke SAD i NATO.

Leonid Ivašov,