Vreme da se setimo Hosnija Mubaraka

Pomirenje između Fataha i Hamasa može da se smatra rezultatom rada novih egipatskih vlasti. U Kairu su rešili da iskoriste metode Hosnija Mubaraka i na taj način da potvrde ključni uticaj Egipta na regionalnu politiku. U tome mogu da ih ometu samo protivrečnosti u redovima samih Palestinaca.

Ni za koga nije tajna da je Egipat, tačnije njegov bivši predsednik Hosni Mubarak, odigrao važnu ulogu u odnosima arapskog sveta sa državom Izrael. Upravo u njegovo vreme bio je sklopljen mirovni ugovor sa Izraelom. Za to je Egipat platio decetogodišnjim isključenjem iz Lige arapskih dražva. Ipak februarski događaji ove godine naglo su promenili raspored snaga. Ali pr tome nove egipatske vlasti odlučile su da ne odustanu od metoda rada Mubaraka: zahvaljujući njihovim naporima logički završetak dočekali su pregovori između umerene stranke Fatah i radikalnog pokreta Hamas, govori politikolog, predavač Sankt-Peterburškog državnog univerziteta Gumer Isaev.

Egipat je ključni učesnik svih tih pregovaračkih procesa. I verovatno egipćani u kontekstu onih preomena koje će se desiti u zemlji, rešili su da poklone više pažnje Palestini. Meni se čini da Egipat sada treba da aktivizira svoju diplomatiju u tom pravcu.

Sami Palstinci naverovatnije su se odlučili na primirje ne zbog dobrog života. Za lidera Fataha Mahmuda Abasa februarski događaji u Egiptu su bili direktna aluzija: situacija se razvija tako da se njemu u svakom trenutku može okačiti nalepnica: „prozapadni političar“ i „korumpirani diktator“. Zato će verovatno on brzo promenio vladu optuženu za korupciju i nekompetentnost i obećao da će sprovesti izbore za predsednika i parlament. Izbog Egipta kao psrednika ima svoje razloge: nove vlasti zemlje više nemaju tesne veze sa Izraelom, znači odgovaraju i Fatah i Hamas. Tako su strane brzo došle do sporazuma: one će zajedno formirati prelaznu vladu iz redova vanpartijskih tehnokrata. Tačnije običnim iboračima su pokazali da je vlast jedinstvena i nedeljiva.

Nezadovoljan ostaje samo Izrael. Naravno, Izraelu je odgovarala sitaucija kada su Palestinci bili razjedinjeni: mogao je mirno da proširuje izgradnju na okupiranim teritorijama, ističe Gumer Isaev.

Raskol Palestine, konflikt među Palestincima povodom sukobljenosti Fataha i hamasa povoljan je po Izrael. Jer dok se Palestinci bave unutrašnjih problemima, Izrael niko ne dira.

Ali i ovde postoje nijanse. Sada se u Izraelu nalaze na vlasti snage koje nisu spremne da se brzo prestoje, zato se ponovo igra na kartu borbe protiv terorizma, smatra ekspert.

Udruživanje Fataha i Hamasa postaviće Izrael pred pitanjem: kako da se deluje dalje. Za sada se Izrael prikriva odbijanjem saradnje sa tom vladom, pošto je Hamas označen kao teroristička organizacija i snaga neprijateljska za Izrael.

Takvu politiku Izrael je vodio ranije, imajući pored sebe lojalni Egipat. Sada je slika drugačija: posle jesenjih izbora Egiptu ništa ne smeta da prizna palestinsku vladu i ne samo da ukine blokadu Gaze, već i da uputi tamo novac i oružje. Na kraju se pojavljuje opasnost od novog velikog konflikta u regionu. Izrael će morati da gradi odnose sa novim Egiptom, da uspostavlja dijalog sa Palestinom. SAD sa svoje strane potrudiće se da ne dopuste novu eksploziju u regionu. I vlasti Palestine treba da se prestroje. Kako bi zaslužile priznanje međunarodne zajednice one će morati same da priznaju Izrael.

Nerešena ostaju i ključna pitanja u odnosima između Fataha i Hamasa: ko je glavni i kako graditi odnose sa Izraelom. Ako su se u prvom slučaju pojavila saopštenja da uz formalnu nezavisnost kontrola nad vladom će ipak biti u rukama Hamasa, druga tačka aktualnog dokumenta je taktično zaobiđena. A ako je to tako, za sada je još rano razmatrati bilo kakav scenario razvoja sitaucije u regionu.