Istorija kroz objektiv filmske kamere

Letopis događaja najkrvavijeg rata u istoriji čovečanstva – Drugog svetskog – predstavlja projekat Hronika ratnog doba koji je pripremio savezni TV kanal Kultura. Čitav dan 9. maja, kada Rusija obeležava praznik Pobede nad fašizmom, u etru se prikazuju dokumentarni kadrovi ratnih godina.

Jedinstveni materijal predstavio je Ruski dražvni arhiv filmskih dokumenata, gde su sakupljena svedočanstva ruske istorije, počev od 40-ih godina. Značajni deo ove zbirke je filmska i foto hronika Drugog svetskog rata. Prema proračunima saradnika rhiva sovjetski filmski operateri su snimili tri i po miliona metara filmske trake. Kako bi se oni pregledali bilo bi potrebno sto dana i sto noći. To su istinita svedočanstva o ratu koji je preživeo sovjetski narod i u kojem je on pobedio, podvukla je u intervjuu zta Glas Rusije direktor arhiva Natalija Kalantarova. Zahvaljujući televizijskom projektu ogromni broj ljudi prvi put će videti događaje tako kako su se oni dešavali u stvarnosti. Mnogi kadrovi ranije nikada nisu prikazivani.

Ovakav program se realizuje prvi put, mada horniku ratnih godina povodom 9. maja prikazuju svake godine. Po pravilu, to je uvek ili Parada pobede 1945. godine ili razbijanje Nemaca kod Moskve ili Berlin, tačnije vrlo značajni, poznati filmovi. Ali materijali o tome kako su, na primer, ljudi radili u pozadini, kako su uopšte preživeli ovaj rat, na ekrane praktično nisu dospevali.

Glavne premijere dana su filmovi koji su u predratnim godinama bili namenjeni za idejno vaspitavanje sovjetskog naroda. To je na primer jedan od prvih filmova u boji Mladost u procvatu, snimljen za vreme sleta na Crvenom trgu 1939. godine. Film je postao svojevrsni odgovor na film čuvenog nemačkog režisera dokumentariste Leni Rifenštalj Olimpija, posvećenog Olmipijskim igrama 1936. u Berlinu. Predstavu o fizičkoj, moralnoj i vojnoj moći sovjetske zemlje, spremne da pruži odlučujući otpor neprijatelju, ulivao je publici i film Ako sutra bude rat. Ali u praksi je ispalo drugačije i kada je 1941. godine bez objave rata Nemačka napala SSSR, ljudi nisu odmah spoznali da se na njih svalila ogromna nesreća, primećuje Natalija Kalantarova.

Iz tog perioda očuvali su se filmovi koji nikada nisu bili prikazivani, zato što se tamo vidi zbunjenost našeg naroda, zbunjenost rukovodilaca. To su snimanja u pozadini, gde se vršila mobilizacija. Samo otprilike mesec nada kasnije prvi snimatelji su se uputili na front sa malim i prilično teškim kamerama Ajmo, koje su imale kasetu sa 30 metara trake. Ona je bila dovoljna za 60 sekundi snimanja. Svakog minuta kameru je trebalo ponovo puniti. Od tih kadrova pravljeni su nedeljne filmske hrnike koje su govorile o toku rata.

Praktično svi dokumentarni filmovi su crno-beli. Ali bilo je i unikatnih snimaka u boji. Tako je u boji snimljena moskovska izložba trofejnog nemačkog oružja, kao i jedan od važnih posleratnih događaja – Potsdamska konferencija na kojoj su u julu i avgustu 1945. godine rukovodioci zemalja antihitlerovske koalicije – Staljin, Truman i Čerčil – donosili rešenja o posleratnom uređenju Evrope.

Hornološki projekat prolazi kroz čitav rat, govori Natalija Kalantarova. I mi ga završavamo Paradom Pobede u boji, koja je održana u Moskvi 24. juna 1945. godine. Zatim sledi parada fiskulturnika iste godine. Ona simbolište da zemlja koja je prošla teška iskušenja nastavlja da živi.

Dan Pobede jedan je od glavnih praznika Rusa. Projakat Hronika ratnog doba treba da sačuva sećanje na heroje pobednike kod novih generacija – zaključuje direktor Državnog arhiva filmskih i foto dokumenata Natalija Kalantarova.