Hindukuš: trčanje u začranom krugu?

Zakleti neprijatelj je mrtav, da li i dalje treba ostati u Avganistanu? Ovo pitanje, po rečima nemačkog nedeljenika „Der Speigl“, sad nakon što su američke specijalne službe ubile teroristu br. 1 Osama bin Ladena, postavljaju protivnici avganistanskog rata i u Evropi i u samim SAD. A stručnjaci razmišljaju o tome kako će se nestanak glavnog simbola svetskog terorizma odraziti na dalji tok misije snaga međunarodne koalicije na Hindukušu – da li će ratna dejstva ojačati ili će oslabiti?

Po svemu sudeći, o slabljenju ratnih dejstava se zasad ne može govoriti. Upravo ovih dana, kako prenose mediji, lideri „Talibana“ su najavili početak prolećne ofanzive. Glavnu metu udraca pre svega će predstavljati vojske koalicionih snaga, činovnici vladajućeg režima u zemlji, službenici avganistanske vladine vojske i policije. U principu, talibani svaki put pojačavaju svoju aktivnost s nastupanjem proleća. Međutim, ovog puta postoje i specifičnosti. Po postojećim podacima, avganistanski ratnici nameravaju da iskoriste podršku „Al-Kaide“. Njihove pakistanske „kolege“, a u suštini „saborci“ otvoreno su izjavili da će se sigurno osvetiti za smrt svog duhovnog nastavnika.

NATO će sa svoje strane, kako je saopštio generalni sekretar alijanse Anders For Rasmusen, nastaviti misiju u Avganistanu, bez obzira na ubistvo vođe „Al-Kaide“. Pritom se strategija delovanja, po njegovim rečima, neće promeniti. U tradicionalnom referatu upućenom Kongresu SAD, koji je objavljen ovih dana Pentagon je s ponosom saopštio o „primetnom napretku“ u borbi s talibanima. Po ovom dokumentu, snage ISAF su podvrgne pobunjenike „pritisku bez presedana“ i isterale su ih iz njihovih „bastiona“ na jugu zemlje. U referatu se, istina, priznaje da su postignuti uspesi „krhki“. Međutim, kako su dan ranije izjavili predstavnici rukovodstva Pentagona, SAD i saveznici mogu da preokrenu tok rata u Avganistanu do kraja ove godine.

U međuvremenu njihov štićenik – predsednik Hamid Karzaj, po svemu sudeći, pokušava da igra sopstvenu igru. Po izjavama zapadnih saveznika o izvođenju njihove vojske do 2014. godine iako su ova obećanja praćena masom opaski, on očigledno za svaki slučaj traži kontakte sa sadašnjim neprijateljima režima. Ubistvo Bin Ladena na teritoriji Paksitana, izjavio je on ovih dana, svedoči o tome da uopšte nije Avganistan taj, koji pruža utočište teroristima. Amerikanci i njihovi saveznici, po rečima Karzaja, trebalo bi sada da premeste centar težine borbenih operacija u druge zemlje u regionu, gde se kriju teroristi. Pritom je Karzaj ponovo pozvao predstavnike „Talibana“ na zajedničko učestvovanje u obnavljanju mirnog života u zemlji.

Uostalom, teško da je nadama Karzaja, kao i očekivanjima protivnika rata u Avganistanu, suđeno da se ostvare. Stručnjaci ne vide znake slabljenja borbenih dejstava, kao na primer, profesor Instituta za političke i vojne analize Anatolije Ciganok.

- Mislim da će doći do pojačanja. To nije prosto pogibija vođe. Ratna dejstva NATO u Avganistanu nemaju perspektivu. Jer, NATO se upustio u još jedan rat u rejonu Sredozemnog mora. To slabi grupaciju koja se nalazi na Hindukušu. Ako se u ovim uslovima govori o Avganistanu, treba govoriti i o situaciji u Libiji. NATO ne izlazi na kraj sa svojim zadacima u Avganistanu, a tim pre nema uspeha na Sredozemnommoru. I napokon, većina članova NATO se sad prosto iskupljuje od učestvovanja u ratu.

Borba s terorizmom, primetile su ovih dana britanske novine «The Guardian», bio je objavljen s ciljem da se „epoha dovede u red“ nakon hladnog rata. Jedan od njegovih, po rečima novina „entuzijasta“, potpredsednik SAD Dik Čejni (Dick Cheney) pojavio se na televizijskim ekranima ubrzo nakon terorističkih aktova u Nju-Jorku i Vašingtonu 11. septembra 2011. godine. On je tada izjavio da je rat protiv terorizma „dugoročni poduhvat“, „vrsta posla“, koji će trajati godinama. I zaista, zaključuje «The Guardian», zasad američke bespilotne letelice i dalje zadaju udarce Pakistanu ubijajući civilna lica i izazivajući sve veću mržnju stanovništva, stvara se ciklus nasilja, koji može da traje godinama. U principu, zaključak novina se može primeniti i na Avganistan. Pitanje je jedno: ko će prvi načiniti iskorak iz začaranog kruga?