Vašington ne drži reč

Dogovori između SAD i Rumunije o lociranju antiraketa krše rusko-američki sporazum o stvaranju zajedničke PRO u Evropi. Ovo je izjavio načelnik Generalštaba RF Nikolaj Makarov nakon sednice Saveta Rusija-NATO u Briselu. I premda po mišljenju stručnjaka, samo po sebe lociranje lovaca u Rumuniji ne uznemirava Moskvu, tendencija je alarmantna.

O lociranju američkog sistema PRO u Rumuniji početkom nedelje je saopštio rumunski predsednik Trajan Besesku. U ovu svrhu Bukurešt je izdvojio svoju vojno-vazdušnu bazu Deveselu na jugu zemlje. Tamo će biti locirane rakete-lovci srednjeg dometa, koje će stupiti na borbeno dežurstvo 2015. godine.

Rusija je na ovu novost reagivala brzo i negativno. Pre svega zbog toga što su se 2009. godine na sastanku u Moskvi Dmitrij Medvedev i Barak Obama dogovorili o tome da će Vašington uzimati u obzir ruske interese prilikom lociranja američke PRO u Evropi, navodi zamenik direktora Departmana za informisanje i štampu MIP RF Aleksandar Boldirev.

Sa žaljenjem konstatujemo da se praktični koraci na stvaranju evropskog segmenta globalne PRO SAD preduzimaju nezavisno od rusko-američkog dijaloga u vezi s protivraketnom problematikom, koji je započeo po odluci predsednika Rusije i SAD. Isto tako se ne uzima u obzir ni rad na projektu moguće EvroPRO, koji se odvija u skladu s dogovorima postignutimna Lisabonskom samitu Saveta Rusija-NATO.

Zamisao o lociranju elemenata PRO u Rumuniji nije nova. Po planu SAD, stvaranje EvroPRO će se odvijatiu 4 faze. U okviru prve početkom ove godine u Sredozemno more je već upućena raketna krstarica „Monterej“ (Monterey), snabdevena višeciljnim zenitsko-raketnim kompleksom „Idžis“ (Aegis). U drugoj fazi u igru ulazi upravo Rumunija – u njoj će do 2015. godine biti smešteni lovci raketa manjeg i srednjeg dometa. Do 2018. godine one će biti testirane – to je takozvana treća faza. I tek u četvrtoj, koja će se verovatno završiti 2020. godine planira se razvoj sistema za suprotstavljanje raketnim pretnjama srednjeg i daljeg radiusa i eventualnih međukontinentalnim raketnim pretnjama protiv SAD.

U suštini, Moskvu može da zabrine jedino realizacija četvrte faze, kaže direktor Centra za politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

Treba imati na umu da oni sistemi morskog baziranja, koje danas poseduju SAD i sistemi čiji se razvoj planira u Rumuniji nisu predviđeni za hvatanje bojnih glava međukontinentalnih balističkih raketa. Oni su predviđeni za hvatanje raketa srednjeg dometa. Rusija je, u skladu sa sporazumom, koji je usvojen još u sovjetsko vreme, ove rakete uništila. Dakle, ovaj sistem nikako ne može da utiče na ruske strateške nuklearne snage. Istovremeno, u perspektivi je moguć razvoj snažnijih lovaca. Zato bi Moskva želela da se već sad da obaveza da ovaj sistem neće biti usmeren protiv nje.

Idealno bi bilo da to bude obaveza pravnog karaktera. Međutim, stručnjaci smatraju da neće biti lako da se to izdejstvuje. Barak Obama ima prilično određene obaveze prema kongresu, da razvoj sistema PRO neće biti ograničen ni na koji način. A usmena uveravanja, jasno, ne daju čvrste garancije.

U četvrtak, 5. maja, razmatranje pitanja saradnje u oblasti PRO nastaviće se na sednici Saveta Rusija NATO (SRN) na nivou ambasadora. A 9. juna u Brislu, SNR će se okupiti na nivou ministara odbrane. Upravo tada će, po očekivanju stručnjaka, biti stavljene tačke na «i». Ili Zapad prima Rusiju u svojstvu ravnopravnog partnera i tada elementi EvroPRO neće biti locirani u Rumuniji, već na jugu Rusije, ili je svako za sebe – i tada će se lepa ideja o izgradnji globalnog sistema bezbednosti rasprsnuti kao mehur od sapunice.