Nema šljive bez srpske šajkače

Kraj kazana za pečenje rakije, u Srba poznatije kao „vesele mašine,“ sa užasom se došaptavaju da će EU zabraniti pečenje rakije po selima. Na otvaranju su govorili ministar u Vladi Srbije Velimir Ilić i Matija Bećković, kao lični izaslanik Vojislava Koštunice

U Osečini sam prvi put bio da pišem o smrti pilota Pavlovića, srpskog heroja koji je poleteo u susret avionima NATO pakta i poginuo. Kuća njegovih roditelja nalazi se petnaestak kilometara od Osečine - u brdima. Bio sam dirnut gestom siromašnog taksiste, jer u ovom mestu ne može biti bogat od tog posla, koji je odbio da primi novac. I koji me sačekao i vratio u Osečinu.
- Kad o takvom junaku pišete, ne mogu da vam naplatim - rekao mi je tada.

I evo me ponovo ovde. Ovoga puta zbog Sajma šljiva. Bio sam u Guči, Rajcu, Ravnoj Gori, ali ovo je nešto drugo. Nema truba i talambasa, nema haosa i smeća. Kulturno i dostojanstveno. Zahvaljujući dobroj organizaciji, stiče se utisak da se sve dešava u nekom lepom podalpskom gradiću. Pored bazena, u prelepom ambijentu, gostima je poslužen veliki izbor domaćih jela, kao i srneći gulaš koji su pripremili osečinski lovci. Tu su na štandovima flaširane rakije u lepim pakovaljima, na kojima bi i Italijani pozavideli.

Peče se pekmez i rakija

Kraj kazana društvo se zabavlja za svoju dušu sa harmonikašem oštra jezika, koji nikog ne ostavlja na miru, već sam smišlja poskočice na račun ove i svih ostalih vlasti. Nikog ne štedi. Odbija novac koji mu nudimo, jer mi smo gosti Osečine. Jer pored „vesele mašine,“ kako kod nas zovu kazan, Srbi se uvek rado okupljaju. Nije ni čudo što toliko užasa u Srba izazivaju priče da će Evropska unija zabraniti pečenje rakije po selima.

Da se sa Srbima pored kazana nije šaliti govori i zapis jednog turskog vojskovođe: „Gde sada vojštiti protiv Srba, kad se pored svakog potoka puši lula od kazana“!

Prvi je na otvaranju govorio Velja Ilić. Mnogobrojni novinari ni ovde nisu dopustili da prođe bez pitanja o koncesiji za autoput.
Evo šta je rekao ministar Ilić:
- Pomaže Bog, meni je drago da smo danas u Osečini, da je Sajam šljive zaživeo i da će živeti dugo u ovim krajevima. Gosti iz sveta moći će da dođu i da vide najkvalitetniju šljivu, da vide mnoge zdrave proizvode od šljive, kao što smo i mi danas imali priliku da vidimo i da probamo. Pomagali smo ovaj kraj, a prvenstveno razvoj infrastrukture. Moramo napraviti dobre puteve, dobar put do svake kuće, do svakog sela, to je naš cilj. Dobre ulice, dobre trotoare, zdravu pijaću vodu, dobru struju... To je ono što srpsko selo traži. A zahtevi su skromni. U 21. veku čovek traži da ne gazi blato i da ima zdravu vodu da pije. I to moramo pomoći i uraditi. Vi ste ovde imali problema. Elementarnih nepogoda, porušenih mostova, saniramo to polako i privodimo to kraju. I nadam se da ćete biti zadovoljni kad se sve za koji dan završi. Klizišta, to smo rešavali i rešili, i pomoći ćemo da Osečina lepo izgleda, da čitava ova regija krene. Drago mi je da ima puno privatnika koji su zainteresovani za proizvodnju šljive, što smo danas videli, i neka vam je sa srećom.

Posle njega je govorio i otvorio sajam Matija Bećković, kao Koštuničin izaslanik.
- Poštovani domaćini, mada sam Valjevac, danas sam prvi put u Osečini i to bi bio dovoljan razlog i da dođem i da se radujem. Ali ta radost je utrostručena još jednim povodom i još jednom dužnošću. Naime, ovde sam da, u ime predsednika Republike Srbije Vojislava Koštunice, otvorim drugi sajam šljive „Blago Srbije“ u Osečini. Građani Podgorine, svi smo čuli za ono proročanstvo da će doći vreme da svi Srbi mogu stati pod jednu šljivu. Ali, ja ću baš ovde i danas da kažem da proroka nismo, izgleda, dobro razumeli. Nije on hteo da kaže da će Srba biti tako malo i da će se Srbija toliko smanjiti, nego da će šljiva porasti, da će biti velika, veća no što je ikada bila. I mi danas vidimo kako se to proročanstvo ispunjava i kako se šljiva razgranava i proslavlja po čitavom svetu. Koren joj je u Srbiji, a krošnja na svih pet kontinenata. I svi Srbi, ma gde živeli, mogu da stanu pod tu šljivu i sklanjaju se pod njene grane. Deo tog proročanstva je i ovaj sajam šljive, najveći koji je videla Podgorina. Naravno da šljivu imaju i drugi narodi, i kupe je u kape, ali šljivi nijedna kapa ne pristaje bolje od šajkače. One i liče. Ne bi bilo čudo da se otkrije da je šajkača skrojena po ugledu na šljivu, slične su i boje i sudbine, i bile su decenijama. Šajkača puna šljive ostaje najvernija slika Srbije. Braćo i sestre, blago Srbiji sa blagom Srbije. Na zdravlje i veselje!

Sajam će trajati još dva dana. Predviđeno je da dođu mnogobrojni gosti. A Osečina je pokazala da ume da ih dočeka gospodstveno i dostojanstveno.