Srbi čekaju da NATO omekša

Umesto da pokažu da je Alijansa promenila stav, trude se da nam otmu Kosmet i stvore marionetsku državu, ističe vladika Artemije. Čak i ako međunarodna zajednica da nadgledanu nezavisnost Kosovu i Metohiji, reagovanje Srbije mora da bude izmereno na apotekarskoj vagi, smatra Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose

I istoričari ne mogu da se saglase da li bi Srbija trebalo da ide ka ulasku u Alijansu do kraja.

Nije nam potreban NATO tvrdi istoričar Slavenko Terzić, a kao glavni argument navodi to što je reč o „izrazito militarističkom i agresivnom vojnom bloku“.

- Ako je NATO bombardovao Republiku Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, a potom izvršio agresiju na SRJ, bilo bi svojevrsno poniženje pristupiti toj organizaciji, koja nastavlja sa vrlo agresivnom politikom prema nama, naročito kada je reč o Kosmetu - objašnjava Terzić.

Svrhu poziva zvaničnog Brisela Srbiji da jednog dana bude u njegovim redovima Terzić nalazi u tome što će „naši mladići umesto vojnika Zapada ginuti na NATO ratištima“ i što bi mogli „ jednog dana, ne daj bože, da učestvuju u vojnom pohodu NATO na Rusiju“.

A Terzićev kolega Čedomir Antić navodi argumente za suprotan pravac, ističući da uvek postoje tri mogućnosti.

- Idealno bi bilo da smo neutralni i da smo Švajcarska na Balkanu, ali to smo propustili 1989-90. Poželjno je da uđemo sa našim preduslovima, a da smo to učinili 1990, NATO bi bio na našoj strani jer su Albanci tada bili komunisti. Zato nam ostaje samo da prihvatimo uslove Brisela. Ipak, postoji mogućnost pregovaranja o nekim pitanjima - da se ne guramo u misije, da ne budemo trabanti ili da kod nas grade tajne zatvore - objašnjava Antić.

Suma-sumarum ovog istoričara jeste da sada moramo da idemo prema NATO, bez obzira na sve.

Bezbednost je jedan od važnih argumenata zagovornika pristupanja Srbije ovom hegemonu. Međutim, ne i jedini, posebno ističe Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za civilnu odbranu i zaštitu.

Da bi bez NATO Srbija teško imala preduslove za evropske integracije smatra sociolog i profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić.

- Sa aspekta realnih političkih odnosa teško je ne ući u pakt jer su zemlje iz okruženja tamo ili nameravaju da se učlane. Države koje konkurišu za EU moraju da se suoče s tim da prethodno moraju biti deo NATO - kaže Čupić, ali i napominje da je logičan referendum o tome.

Kako je srpska vlast proevropski orijentisana, pa teži i u atlantske integracije, Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose ističe da to zahteva članstvo u NATO, „bez obzira na sva tužna iskustva iz nedavne prošlosti“.

- Čak i ako međunarodna zajednica da nadgledanu nezavisnost Kosovu i Metohiji, sa ili bez odluke SB UN, reagovanje Srbije mora da bude izmereno na apotekarskoj vagi. Ona mora blagovremeno da obezbedi dosledan razvoj u pravcu dalje demokratizacije i evropskih vrednosti. To mora da bude osnovna strateška orijentacija Srbije da ne bude izolovana - naglašava Lazić .

Poverenje crkvi poklanja gotovo dve trećine srpskih građana, pokazalo je Cesidovo istraživanje od ove godine. Episkop raško-prizrenski Artemije ističe da je pitanje ulaska Srbije u NATO veštački postavljeno jer ne znamo šta nam NATO nudi.

Podaci agencije SKAN kažu da 20 odsto građana Srbije tvrdi kako „bez kralja ne valja“ i žele restauraciju monarhije, dok ima tvrdnji i da je reč o trećini njih. Član Krunskog saveta Dragomir Acović navodi i dobre i loše strane stremljenja ka vojnom savezu sa sedištem u belgijskoj prestonici.

- To je, pre svega, pitanje naše bezbednosti i iz tog ugla gledano članstvo u NATO imalo bi smisla. S druge strane, ne treba da zaboravimo da je Alijansa zauzimala negativne stavove prema nama iz više razloga. Članstvo bi moralo da zavisi od toga da li se NATO promenio prema Srbiji i srpskom narodu. Pošto nemamo prema čemu da gledamo u budućnosti, gledamo u prošlost, koja znamo kakva je - kaže.

Upitan za vezu između članstva u Paktu i EU, kao i Kosmeta sa svim tim, Acović kaže da „ne zna da postoje stvari u politici koje nisu međusobno povezane“.

Među onima koji zagovaraju prekid svih odnosa sa pomenutim savezom je general u penziji Stevan Mirković.

- Uopšte ne vidim njihovu svrhu postojanja, niko im ne preti. NATO postoji da bi obavljao policijsko-bezbednosnu misiju, odnosno da sprečava propagandne i obaveštajne aktivnosti protiv tih država - kaže Mirković i ističe da NATO nije dobrovoljna već organizacija koja ti kaže da moraš da budeš njen deo. I to su, smatra, dovoljni razlozi da Srbija ne traži člansku kartu.

- Ipak, građani će odlučiti na referendumu - zaključuje.

Milovan Drecun je gotovo sve vreme bombardovanja 1999. proveo na Kosmetu, gde su mu o glavi radili i NATO bombarderi i albanski teroristi. Da l’ zato ili ne, čvrstog je ubeđenja da postoji samo jedan način da budemo deo Alijanse - sa Kosmetom kao delom svoje teritorije, a da je to nemoguće.

- NATO je sto odsto za nezavisno Kosovo i Metohiju i od toga neće odustati. I naše članstvo bi bilo bez dela naše teritorije, na drugi način neće nas primiti. I zato Srbija bez Kosmeta nema šta da radi u NATO. To bi bilo ravno samoubistvu i zato tu ne bi trebalo da bude nikakvog kompromisa - ističe Drecun.

Iako vlada stvara anti-NATO raspoloženje među građanima, mora biti uzeta u obzir činjenica da je između EU i pakta znak jednakosti, naglašava Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose.

- Kada bismo izašli iz Partnerstva, izgubili bismo Srbiju. Otišao bi jug Srbije, Vojvodina, Sandžak, pa možda i Beograd - upozorava i dodaje da biti protiv NATO znači biti za rat, a da biti protiv stvaranja države na Kosmetu znači biti protiv EU.

NEMA ARGUMENTA ZA ČLANSTVO

Književnica Ljiljana Habjanović-Đurović kaže da nema nijednog valjanog argumenta za članstvo Srbije u Severnoatlantskom savezu.
Ako očekujemo pomoć od Rusije u vezi sa Kosmetom, nije uljudno da idemo u vojni savez protiv Moskve - naglašava ona i dodaje da je protiv svih ratnih saveza, kao i da ima sina od 19 godina koga nikako ne bi volela da vidi ni u čijem savezu, uniformi i vojnoj akciji. Kaže i da bi članstvo u NATO ne bi trebalo da bude uslov ni za kakvu drugu integraciju, kao ni prepreka.

BOMBARDOVANJE

Znamo šta nam je NATO učinio pre osam godina, kada su nas bombardovali skoro tri meseca. Čime je NATO dokazao da je promenio stav prema Srbiji koju je nemilosrdno uništavao i to ne samo infrastrukturu, nego je bilo mnogo nevinih žrtava? I umesto da pokažu da je NATO promenio stav, trude se da nam otmu Kosmet i stvore marionetsku državu za Šiptare - izričit je vladika Artemije.

REDOSLED

Trebalo bi da idemo najpre u NATO, ako želimo u EU. Jeste da članstvo u vojnom savezu nije zvanični uslov, ali sve bivše komunističke zemlje išle su tim putem jer NATO standardi pokazuju da li je neka država promenila sistem vrednosti. Takođe, svi susedi su u NATO ili Partnerstvu. A i sve zemlje su po ulasku u Alijansu zabeležile ekonomski rast - primećuje Dragišić.