Republika Srbska obnavlja svoja prava

Najnovije vesti iz Bosne i Hercegovine (BiH) su uznemiravajuće. Država, sklepana u Dejtonu (1995.g.) po nalogu Vašingtona puca po šavovima. Hrvati zahtevaju autonomiju, Republika Srbska obnavlja svoja prava, koja joj je stalno oduzimao Visoki predstavnik, preti izlaskom iz BiH. A evropske strukture tvrde da je Bosna i Hercegovina životno nesposobna tvorevina i zato je treba pretvoriti u jedinstvenu unitarnu državu, s kojom će se lakše razgovarati prilikom prijema u EU i NATO. Podsetićemo da se po Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH država Bosna i Hercegovina sastoji od dve Formacije – Federacije Bosne i Hercegovine (muslimansko-hrvatska federacija) i Republike Srpske. Prvobitno je planiran kratak rok postojanja ovakve izmišljene strukture, koja nema analoga u svetu. Republika Srbska je trebalo da zakržlja, Sarajevo da očvrsne, država BiH da se stabilizuje. Na tome su ozbiljno radili svi Visoki predstavnici za koordinaciju građanskih aspekata Dejtonskih sporazuma, prisvojivši neograničena ovlašćenja. Oni su smenjivali funkcionere, koje je narod izabrao, lišavali su mandata poslanike parlamenta – Srbe, „zamenjivali su“ zakonito izabrane predsednike, vizirali su postavljenja lica na visokim dužnostima, uključujući i generale, pisali su udžbenike, pravili zakone, odobravali nacionalne simbole, kontrolisali su pisanje nacionalne himne. Predstavnici svih međunarodnih organizacija su navikli da se aktivno mešaju u izbore, pomažući jednom od kandidata, kojeg bi proglasili za demokratu. Tako je krajem 90-ih godina otvorena podrška pružena Srbinu Miloradu Dodiku, jer su u Evropi bili uvereni u njegovu poslušnost.

Do 2006.g. je sve bilo mirno – RS je pristajala na ustupke, Visoki predstavnik je vladao, Srbi su ćutali. Ukupno, Visoki predstavnici su doneli preko 800 različitih odluka, od kojih je preko 200 imalo snagu zakona. Pritom su kršili Ustav BiH prenoseći ovlašćenja iz „Formacija“ na centralne organe BiH, stvarajući nove institucije, koje po Dejtonu nisu predviđene, kao na primer, Sud i Javno tužilaštvo BiH (2002.g.)[1]. Visoki predstavnik se stalno mešao u rad ovih organa, ispravljao je zakone, širio je ovlašćenja na štetu Republike Srpske. Prenošenje ovlašćenja se ticalo i policije, i vojske i poreskog sistema i drugih oblasti. Pritom su korišćena nedemokratska sredstva, pritisci i pretnje vlastima Formacija, pre svega RS.

Videći da kroz preraspodelu ovlašćenja BiH Evropa pokušava da liši RS autonomije, vlada RS je 2006.g. donela odluku da prestane da sprovodi nametnute odluke. Premijer-ministar M.Dodik je nakon stupanja na dužnost odbio 16 projekata, takozvanih reformi, koje je trebalo da koncentrišu u rukama Sarajeva penzioni i bankarski sistem, obrazovanje, zdravstvo i mnogo toga drugog.

U maju 2009.g. Skupština Republike Srpske donela je uredbu, kojom je konstatovala da delegiranje 68 ovlašćenja Republike Srpske Sarajevu nije doprinelo izgradnji demokratskih institucija, zbog čega će se preduzeti sve pravne mere za obustavljanje ovog procesa. Skupština je donela odluku da više ne popušta pod pritiskom i da ne pristaje na odluke, koje nisu u interesu Republike Srpske[2].

Zauzimajući jasnu poziciju u vezi s čuvanjem dejtonskih mirovnih sporazuma Moskva je uvek pružala podršku Srbima, koje su neki pokušavali i pokušavaju da silom nateraju da promene Ustav. U oktobru 2010. godine u vojnoj bazi Butmir nedaleko od Sarajeva, Srbima, Hrvatima i Bošnjacima su neki po šemi Dejtona (prihvatiti bez razmatranja) pokušali da ponude „paket izmena“ Ustava BiH. 19. oktobra ujutru delegacijama su pokazana dokumenta o izmenama ustava s tim da ih do 16.00 već potpišu.[3] Međutim, ovog puta „dejtonska šema“ nije uspela. Pregovori su propali, jer strane nisu želele da usvoje dokument „zatvorenih očiju“ i  bile su spremne da razmatraju ponuđene promene Ustava, što nije ulazilo u planove organizatora.

Inicijator nepovinovanja dejstvima Visokog predstavnika bio je upravo onaj „poslušni“ Milorad Dodik, koji je izrastao u iskusnog, mudrog političara, kojeg podržava narod, pokazao je izuzetan karakter u borbi s uhodanim metodama pritiska koji se vrši na tvrdoglavu stranu. Milorad Dodik je 15. novembra 2010.g. postao osmi Predsednik Republike Srpske. Svoj glavni zadatak je definisao kao očuvanje autonomije, statusa i prava RS. Po njegovom mišljenju, glavno je sačuvati prvobitni tekst Dejtonskog sporazuma, jer upravo on garantuje osnove autonomije RS.

U toku svih ovih godina RS je ječala svoje pozicije – učvrstila je institucije vlasti, ekonomiju, ojačala je jedinstvo političkih stranaka, izbavila se od straha za posledice donetih odluka. Na ovom putu je bilo ozbiljnih poteškoća, naročito kad je počelo nametanje antidejtonskih zakona. Morali su da se preduzimaju koraci koji mogu da blokiraju ovaj proces. Srbi su osetili da se može boriti s bespravljem i bezakonjem Visokih predstavnika.

Ozbiljno nezadovoljstvo Srba izazvala je delatnost neustavne nadgradnje stvorene na nivou BiH u vidu Suda i Javnog tužilaštva, koji donose odluke o svim pitanjima sudskog sistema, uključujući i Republiku Srpsku. Tu postoje kancelarije, na čijem čelu su Amerikanci, poznati po svojoj srbofobiji. Delatnost ovih organa je neobjektivna i protivzakonita, smatra se u Banja-Luci.

12. aprila ove godine održana je sednica Senata RS. U izlaganju Predsednika opisana je situacija u BiH i čula se odlučnost da se sprovede referendum o odlukama Visokog predstavnika, koje se nameću, između ostalog, o Sudu i Javnom tužilaštvu, gde je neobjektivnost prema Srbima postala već uobičajena stvar. Svi senatori su podržali M.Dodika. Sledećeg dana je Skupština RS, uključujući sve poslanike-Bošnjake, glasala za predlog Predsednika.

Reakcija Zapada je usledila odmah: paniku je kod njega izazvala tako demokratska procedura kao što je referendum. Ambasadori evropskih zemalja u Sarajevu, koji ulaze u sastav Upravnog komiteta Saveta za implementaciju mira okupili su se sledećeg dana i izrazili podršku svim pravnim ustanovama na nivou BiH osudivši odluke Skupštine RS, koje podrivaju zakon i pravo u zemlji. Pritom abmasador Rusije u BiH nije podržao poziciju zapadnih diplomata.

Po mišljenju rukovodstva RS sledeći korak će predstavljati budnija pažnja posvećena pitanju statusa „Formacija BiH“. Učvrstivši svoj položaj, RS smatra da ima prava da odredi svoj status konkretnije nego što je to neka „Formacija“. Na primer: jačanje autonomije, republika u sastavu federacije ili konfederacije. RS razmišlja o jačanju svoje autonomije. A ako se radi o potrebi da se ponovo piše Ustav, onda u njega po mišljenju predsednika RS M.Dodika obavezno treba upisati odredbu o mirnoj podeli BiH.

Za vreme susreta predsednika M.Dodika 23. marta s V.V.Putinom Republika Srbska je dobila punu podršku Moskve. Premijer-ministar je uveren da je nastupilo vreme za ukidanje ovlašćenja Visokog predsednika, a da Dejtonski sporazum treba zadržati kao neprikosnoven. Rukovodstvo Republike Srpske je uvereno da će sva pitanja uspeti da reše mirnim putem, na dobrobit svih naroda, koji žive u Bosni.

Jelena Guskova,