Rusko pravoslavlje kao element duhovnog ujedinjenja Ukrajine

U Rusku Pravoslavnu Crkvu (RPC) poslednjih godina ima poverenje skoro polovina Ukrajinaca. O tome svedoče podaci sociološke ankete, koju je sproveo Institut za sociologiju Narodne akademije nauka Ukrajine. Istraživanja su objavljena uoči posete poglavara ruskog pravoslavlja Patrijarha Kirila republici povodom 25-godišnjice nesreće na Černobiljskoj nuklearci (od 25. do 27. aprila).

Po ciframa, pripadnici skoro polovine stanovnika Ukrajine smatraju sebe članovima Ukrajinske Pravoslavne Crkve Moskovske Patrijaršije (UPC MP) – jedine kanonske crkvene organizacije, koju priznaju sve Pravoslavne Crkve sveta. Poređenja radi, u raskolničku crkvu Kijevske patrijaršije svrstava se tek nešto više od 20 procenata vernika. Ovo svedoči o tome da se u toku poslednjih godina značaj Ruske Pravoslavne Crkve u ukrajinskom društvu povećao, a da raskolnička raspoloženja opadaju.

Naravno, još uvek je prerano davati izjave o prevladavanju međucrkvenog razgraničenja, ali je tendencija očigledna. Ruska Pravoslavna Crkva kao nijedna druga, danas ujedinjuje ukrajinski narod, smatra port-parol UPC MP Vasilije Anisimov.

Ovih dana, imam u vidu sve manifestacije posvećene tragičnoj godišnjici nesreće na Černobiljskoj AS, svi smo bili svedoci kako nas ujedinjuje Ruska Pravoslavna Crkva. I to je veoma važno. Danas Ruska Crkva ima uticaja na ukrajinsko društvo i vlast. I nadamo se da će RPC nastaviti da vrši svoju socijalnu misiju u Ukrajini.

Mnogi stručnjaci su sigurni da se izvesna stabilizacija u međucrkvenom raskolu, koji je bio izuzetno oštar početkom 1990-ih godina sad odvija zahvaljujući promeni političkih vlasti u Ukrajini. Nije tajna da su od trenutka kad je republika proglasila svoju nezavisnost, antiruska raspoloženja uglavnom diktirana odozgo. A u pokušaju da se što više udalji od Kremlja – Kijev je pokušavao da prekine sve odnose s Moskovskom Patrijaršijom, veštački podržavajući i čak finansirajući raskol u Ukrajini. S dolaskom na vlast 2010. godine predsednika Viktora Janukoviča, nacionalističke ideje su prestale da dobijaju podršku od države. U mnogome je upravo to odredilo izvesno usklađivanje odnosa između Rusije i Ukrajine, ne samo u oblasti politike, već i u duhovnoj sferi. Veliku ulogu u tome odigrala je i aktivna pozicija RPC.

Jasno je da država ne može da zaobiđe elektorat kao što je skoro polovina ukrajinskih vernika, koji imaju poverenja u Moskovsku Patrijaršiju. Jer ovi birači mogu izabrati bilo koga, a parohijanski sveštenik može nenametljivo da preporuči za koga treba glasati. Zato će država, bez obzira na to što je odvojena od Crkve, uvek osluškivati njeno mišljenje.

Ideja „ruskog sveta“ kao civilizacijske zajednice ljudi jedinstvene nacionalne, kulturne i duhovne tradicije, koja je donedavno neprijateljski dočekivana u Ukrajini, danas ima mnogo pristalica i među Ukrajincima. Tim pre što je Patrijarh Kiril više puta davao izjave o tome da Ruska Crkva nikad nije pretendovala na političke poglede vernika, ali je uvek pokušavala da sačuva duhovno zajedništvo. U ovom smislu je tragedija Černobilja predstavljala izvanredan primer narodnog jedinstva, istakao je Patrijarh Kiril za vreme propovedi u Černobilju.

Rusi, Ukrajinci i Belorusi su se našli rame uz rame. Zajedno su se borili protiv tragedije. To je izvanredan primer ljudske solidarnosti pred zajedničkim neprijateljem. Neka on zauvek ostane u našem sećanju. Neka nas nadahnjuje na čuvanje međusobnih bratskih odnsoa. Neka granice, koje postoje među državama nikad ne dele naše narode – duhovno jedinstvene i većinom pravoslavne.

Od 2008. godine, nakon prekida koji je trajao više od deset godina, dolasci poglavara RPC u Ukrajinu se odvijaju svake godine. A to što je Patrijarh Kiril posetio različite eparhije, razgovarao s vernicima, kao i mnoštvo propovedi i Liturgija, dali su nadu Ukrajincima u to da ih Crkva nije napustila i da je spremna da ih podrži u svakoj situaciji. Ne samo to, u Moskovskoj Patrijaršiji se trenutno priprema niz socijalnih misionarskih programa, koji će u najskorije vreme početi da se realizuju u Ukrajini.

Patrijarh Kiril planira da ove godine poseti Ukrajinu još dva puta. Početkom maja doputovaće u zvaničnu posetu Harkovskoj eparhiji. A u toku leta će, sad već tradicionalno, predvoditi svečanosti u čast Krštenja Rusije. One se svake godine odvijaju 28. jula, na dan sećanja na svetog kijevskog kneza Vladimira – Krstitelja Rusije.