Republika Srbska: Kristalizacija ciljeva i zadataka

Zvaničnici visokih evropskih struktura i NATO dokazuju da Bosna i Hercegovina predstavlja tvorevinu koja nije sposobna za samostalan život. To je, kao, pokazao čitav njen razvoj od Dejtona (1995.) na ovamo. Svih tih 15 godina Muslimane, Srbe i Hrvate ubeđuju da oni treba da teže centralizaciji BiH, jer drugačije neće moći da stupe ni u EU, ni u NATO. Instrument za realizovanje takvih planova je Visoki predstavnik za koordinaciju građanskih aspekata Dejtonskih sporazuma.

Međusobni odnosi Visokog predstavnika i struktura na vlasti u BiH su se dugo razvijali po šemi: primi nalog – izvrši. Ako ga ne izvršiš – sledi kazna. Visoki predstavnici su imali neograničena ovlašćenja. Tako se španski diplomata Karl Vestendorp, dok se nalazio na mestu Visokog predstavnika, proslavio time što je svoju vlast koristio za pomeranje zvaničnih lica, koje je postavio narod tako što je u parlamentu poslanicima – Srbima oduzimao mandate, pa je zamenio predstavnika radikala Nikolu Poplašena, koji je u septembru 1998. god. pobedio na izborima za predsednika Republike Srpske, Miloradom Dodikom, iz Partije nezavisnih socijal-demokrata. Sa mesta gradonačelnika Banja Luke sklonio je Đorđa Umčevića zato što se on zalagao protiv izgradnje džamije Ferhadija, jer je nije smatrao objektom kulta, već simbolom turskog tlačenja.

Organima vlasti je naturao političke odluke, parafirao je postavljenja zvaničnih lica sve do generala, kontrolisao je medije. U aprilu 1998. god. Vestendorp je započeo formiranje Komisije istine, čiju su polovinu članova činili stranci, a zadatak joj je bio da prati medije i da ih cenzuriše. Nezadovoljan radom sve tri nacionalne televizijske kompanije Visoki predstavnik je odlučio da, po sopstvenim rečima, „amputira“ pre svega Televiziju RS sa Pala, a zatim da je natera da radi prema njegovim merilima. U RS je smenjeno 16 glavnih urednika radio i televizijskih stanica. Rešio je da se umeša i u obrazovni sistem, kao bi „bosance oslobodio od primitivizma“ te je počeo da piše nacrt udžbenika istorije za bosanske osnovne i srednje škole. Od 1 januara 1998. godine je stanovnicima BiH počeo da izdaje pasoš, za koji je formu sam osmislio (zbog gramatičke greške u njima uništene su hiljade već pripremljenih komada), a zatim je osmislio i nacionalnu zastavu i kontrolisao pisanje nacionalne himne.

Drugi Visoki predstavnik, Austrijanac Volfang Petrič je iz predizborne trke za izbore u aprilu 2000. godine sklonio Srpsku radikalnu stranku i tako razbio vodeću predizbornu koaliciju, jer je na prethodnim izborima za njih glasalo 200.000 Srba i oko 40% je bilo spremno da opet glasa za njih. Tada je Miloradu Dodiku ukazana otvorena podrška, zato što je Petrič bio siguran u njegovu poslušnost.

Predstavnici svih međunarodnih organizacija su bili navikli da se aktivno mešaju u izbore, podržavajući jednog od kandidata, koga bi proglasili za demokratu, i pri tom su se pozivali na Dejtonski sporazum i ovlašćenja Visokog predstavnika.

Dejtonski ugovor je pisan u Vašingtonu sa početnom pretpostavkom da će on predstavljati privremeni dokument: kao – smiriće se Srbi kada dobiju autonomiju u obliku „tvorevine“, pa će zatim, pod čvrstom kontrolom SAD i Visokog predstavnika, polako ustupati svoja ovlašćenja radi učvršćenja centralne sarajevske vlasti. U stvari – tako se i desilo. Do 2009. godine je bio potpuni mir – RS je išla na ustupke, Visoki predstavnik je upravljao, a Srbi su ćutali.

Sve u svemu – Visoki predstavnici su doneli više od 800 različitih odluka, od kojih je preko 200 imalo snagu zakona. Pri tom su kršili Ustav BiH jer su ovlašćenja „tvorevina“ prenosili na organe BiH, osnivali su nove institucije koje nisu bile predviđene Dejtonom – npr. Sud i Tužilaštvo BiH (2002. god.) (1) Zatim se Visoki predstavnik stalno mešao u rad tih organa, ispravljao je zakone, proširivao njihova ovlašćenja na štetu Republike Srpske. Prenos ovlašćenja se ticao i policije, armije, sistema dadžbina i drugih oblasti. Pri tom su korišćena nedemokratska sredstva pritiska i plašenja vlasti, pre svega RS.

Cilj tih izmena, koje se nisu zasnivale na pravu, bio je osnivanje unitarne Bosne. I postupanje svih Visokih predstavnika u BiH je bilo usmereno na ostvarenje baš tog zadatka.  Da bi se učvrstila „dostignuća“ Visokih predstavnika, narodima BiH je predloženo da unese ozbiljne izmene u Ustav BiH. Bez toga, govorili su, biće nemoguće stupiti na put integrisanja u evrostrukture. Pri tom je bosansko i hrvatsko rukovodstvo BiH zvanično uvek istupalo za građansko društvo i multietničku Bosnu, ali se istovremeno bez gunđanja slagalo sa svim novinama. Prema njihovom mišljenju – Dejton je zastareo, za Bosnu treba da se prave novi zakoni, a pre svega treba da se transformiše Republika Srbska. Slagali su se da treba da se počne sa reformisanjem ustava i teritorijalnim preuređenjem Bosne i Hercegovine.

Shvatajući da, preko preraspodele ovlašćenja u BiH, Evropa teži smanjenju autonomije RS, vlada RS je 2006. godine donela odluku da prekine izvršavanje naturenih odluka, da napravi zakon o referendumu i da zamoli narod RS da kaže svoj odnos prema takvom ponašanju Visokih predstavnika. Pri stupanju na dužnost predsednika vlade, M.Dodik je na svom radnom stolu našao 16 projekata tzv. reformi, koje je trebalo da penzioni i bankarski sistem, obrazovanje, zdravstvo i mnoge druge oblasti skoncentriše u rukama Sarajeva. Predsednik Vlade je počeo da čini sve, da se ni jedan projekat ne može ostvariti. Od tada se Republika Srbska trudi da se njeno mišljenje u Bosni i Hercegovini uvek uzme u obzir.

U maju 2009. Skupština Republike Srpske je donela odluku kojom je izrazila zabrinutost zbog produbljivanja procesa predaje ovlašćenja državnih struktura Republike Srpske institucijama Bosne i Hercegovine. Narodna Skupština je konstatovala da prenošenje 68 ovlašćenja Republike Srpske na Sarajevo nije dalo nikakav pozitivan rezultat, nije doprinelo izgradnji demokratskih institucija, te će se zato preduzimati sve legalne mere kako bi taj proces bio zaustavljen. Skupština je donela odluku da više ne podleže pritiscima i da ne prihvata odluke koje nisu u interesu Republike Srpske. (2) Pozivajući se na tzv. Ovlašćenja iz Bona, koja su mu data, Visoki predstavnik Valentin Incko je pokušao da ukine odluku Skupštine, pozivajući da se krene putem ustavnih promena. Smatrajući da je došlo vreme da se stave van snage Bonska ovlašćenja, te da Bosanci uzmu u sopstvene ruke svoju sudbinu, i tako se izbave od spoljašnjeg tutorstva, Republiku Srpsku je podržala Moskva.

Uostalom, tzv. Bonska ovlašćenja, onako kako ih tumači Visoki predstavnik, u stvari uopšte ne postoje. U odluci Saveta za izvršenje Mirovnog sporazuma od 9-10.12.1997. se kaže da Savet odobrava napore Visokog predstavnika na ostvarenju Dejtonskih sporazuma i podvlači njegovu važnu ulogu u stvaranju uslova za održavanje mira u BiH. Zato na mnoge postupke Visokih predstavnika koji se odnose na smenjivanje izabranih poslanika i predsednika države, uvođenje zakona i donošenje odluka, kao i storniranje odluka organa vlasti, treba gledati kao na premašivanje njihovih ovlašćenja.

Zauzimajući jasnu poziciju po pitanju očuvanja dejtonskih mirovnih ugovora, Moskva je uvek izražavala podršku Srbima, koje su pokušavali i još uvek pokušavaju da nateraju da silom izmene Ustav. U oktobru 2010. godine u vojnoj bazi Butmir kod Sarajeva Srbima, Hrvatima i Bosancima je po Dejtonskoj šemi (prihvatanje bez diskusije) je pokazan „paket promena“ Ustava, tako da on već u 16,00 istog dana bude potpisan. (3) Ali tog puta „dejtonska šema“ je zakazala. Pregovori su propali, jer strane nisu htele da dokument prihvate „zatvorenih očiju“, već su bile spremne da diskutuju o predloženim promenama, na šta organizatori nisu bili spremni.

Kao inicijator neposlušnosti zbog postupaka Visokog predstavnika istupio je onaj „najposlušniji“ - Milorad Dodik, koji je u međuvremenu stasao u iskusnog i mudrog političara, koga narod podržava. On je pokazao redak karakter u borbi sa proverenim metodama pritiska i prinude prema strani koja nije spremna na slepu poslušnost. Dodikovo razmišljanje je jednostavno i shvatljivo svakome: „Ako nemate karaktera, ako ste spremni da na prvi udarac ruke po stolu pristanete da potpišete sve što se od vas traži, onda vam mesto nije ovde, vi ste slučajan čovek na političkoj sceni. Takvih udaraca po stolu je bilo i rukom, i nogom, u poslednje vreme ih je bilo jako mnogo, ali mi smo to preživeli i stigli smo tamo, gde smo. Mislim da smo pre nekoliko godina stekli ogroman kapital: pravo na sopstveno mišljenje.“ (4)

Milorad Dodik je 15. novembra 2010. postao osmi predsednik Republike Srpske. Za glavni zadatak je postavio očuvanje autonomije, statusa i prava RS. „Ako nas terate da biramo između Republike Srpske i evropskog puta, u tom slučaju – hvala vam za evropski put. Mislim da je najvažnije da održimo nivo autonomije, koji smo stekli“ – konstatovao je on u decembru 2010. godine. (5) Po njegovom mišljenju najvažnije je da se očuva prvobitni tekst Dejtonskog sporazuma, zato što on garantuje osnove autonomije RS.

Za sve te godine RS je ojačala svoje pozicije – učvrstila je institucije vlasti, ekonomiju, očvrsla jedinstvo političkih partija, izbavila se od straha zbog posledica odluka koje donosi. Na tom je putu bilo ozbiljnih teškoća pogotovo kada je počelo nametanje antidejtonskih zakona. Bilo je neophodno da se preduzimaju koraci koji mogu da blokiraju taj proces. Na primer Visoki predstavnik Miroslav Lajčak je rešio da unese izmene u način glasanja u Parlamentskoj skupštini BiH, što bi Srbe dovelo u položaj nacionalne manjine. Pri tom Srbima nisu ostavili nikakvu mogućnost da se žale na te novotarije. Tada je M.Dodik zapretio političkom krizom, a da bi to potvrdio, Nikola Špirić je podneo ostavku na mesto predsedavajućeg u Veću ministara BiH. Zatim je i predsedavajući Parlamentom BiH potvrdio spremnost da podnese ostavku, a to bi već dovelo do trajnijeg političkog haosa. Upravo to je nateralo Visokog predstavnika da svoje predloge povuče, a Srbe da osete da se sa bespravljem i bezakonjem Visokih predstavnika može boriti. Parlament Republike Srpske tri puta nije podržao predloge visokog predstavnika, a ako su njegove novotarije prolazile u Parlamentu BiH, Srbi su odbijali da te nove zakone štampaju u Službenom glasniku RS, a to znači da ti zakoni nisu mogli da stupe na snagu.

Ozbiljno nezadovoljstvo Srba je izazvao i rad neustavne nadgradnje u obliku Suda i Tužilaštva, koji donose odluke po svim pitanjima sudskog sistema, pa i u Republici Srbskoj. U tim nadleštvima ima kancelarija koje vode Amerikanci, poznati po svojoj srbofobiji. Sudije odgovaraju isključivo međunarodnim instancama, a obzirom da od njih zavise i materijalno, svi nalozi se izvršavaju bezpogovorno. Njihov rad je neobjektivan i protivzakonit, smatraju u Banja Luci. Visoki predstavnik i danas ulaže ogromne napore kako bi kroz novi Ustav BiH legalizovao sve izmene. Te izmene podržavaju i ambasadori evropskih zemalja, koji se svakog petka u 14.00 sastaju na zatvorenoj sednici Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira. Njihov zadatak je da daju izvršne naloge svim političkim strukturama BiH, uključujući tu i Republiku Srpsku.

Danas je pozicija RS razumljiva – ona je protiv naturanja rešenja, za sistem partnerstva, za mir i saradnju među narodima Bosne i Hercegovine, za vraćanje slovu Dejtonskog sporazuma. Osim toga, Milorad Dodik ne samo da govori, već – on i radi.

12. aprila ove godine održano je zasedanje Senata RS. U istupanju Predsednika opisana je situacija u BiH; začula se rešenost da se obavi referendum o naturanim rešenjima Visokog predstavnika, konkretno, o Sudu i Tužilaštvu, gde je neobjektivnost prema Srbima postala uobičajena pojava. Svi senatori su podržali M.Dodika. Sledećeg dana je Skupština RS, uključujući i sve delegate – Bosance, izglasala predlog Predsednika.

Reakcija Zapada je stigla najvećom brzinom, jer je takva demokratska procedura, kao što je referendum, kod njih izazvala paniku. Ambasadori Upravnog odbora su se sledećeg dana sakupili i izrazili podršku svim pravnim institucijama na nivou BiH, osudili su odluke Skupštine RS, kojima se podrivaju zakon i pravo u sopstvenoj zemlji. Pri tom ambasador Rusije u BiH nije podržao stav zapadnih diplomata. 22. aprila Savet za implementaciju mira je predložio Dodiku da sam poništi odluku o referendumu. Visoki predstavnik Valentin Incko je pozvao da se ne narušava stabilnost BiH i da se ne ruši njen pravni sistem. (6) Ketrin Ešton se obratila političkim liderima BiH pozivajući ih da očuvaju stabilnost Bosne. Evropska komisija je ponudila svoju pomoć u rešavanju problema preko postojećih pravnih institucija Evrope.

Sledeći korak, prema mišljenju RS, će biti određivanje statusa „Tvorevine“ u BiH. U na brzinu skalupljenoj zemlji 1995. god. njoj, kao i čitavoj državi, nije dat jasan status: federacija, konfederacija, asimetrična federacija. Pošto je učvrstila svoj položaj Republika Srbska smatra da ima pravo da svoj status odredi konkretnije, nego što je to nekakva „tvorevina“. Na primer: čvrsta autonomija, republika u sastavu federacije ili konfederacije. RS ne želi da uništi svoju autonomiju, već da je ojača. „Naš cilj, izjavio je predsednik Dodik, nije da se pobedi neko ko je u Republici Srbskoj. Jedini i isključivi cilj je da se sačuva autonomija i status Republike Srpske u sledeće četiri godine, kako bismo posle toga mogli da ojačamo svoja prava i autonomiju.“ (7) A ukoliko se reč povede o potrebi da se prepiše Ustav, u tom slučaju u njemu obavezno treba da bude i odredba o mirnoj deobi BiH.

Svi mediji su se našli pred pitanjem odakle takva hrabrost mladom predsedniku Dodiku? Većina je sklona da zaključi da se njegova samouverenost pojavila posle susreta 23. marta sa premijerom Rusije V.V.Putinom. Stvarno, susret je bio kratak, ali vrlo plodotvoran. Posle njega je počela da se razvijaju i naučna i kulturna saradnja. Planira se da se u RS otvori ruski univerzitet, a Moskva bi dodeljivala stipendije za obuku srbskih studenata u Moskvi. Razgovor se odnosio i na odnose sa vojnim blokom NATO. Srbima je poznato da je Moskva protiv širenja NATO. M.Dodik je izrazio tvrdnju da bi narod RS na referendumu, bez koga se ne može doneti ni jedna odluka, u punom broju glasao protiv NATO. V.V.Putin je podržao poziciju Republike Srpske i ponovio da je došlo vreme da se ovlašćenja Visokog predstavnika ukinu, a da Dejtonski sporazum ostane neprikosnoven. Predsednik Milorad Dodik je siguran da po mnogim pitanjima Rusija i Republika Srbska imaju iste pozicije. (8) Zato su u pravu oni, koji pretpostavljaju da je on za svoje planove dobio podršku Moskve.
 

___________________________
 

(1) Dodik M. Principi dejtonskog sporazuma i akcije protiv Republike Srpske: izlaganje na skupu „Petnaest godina Dejtonskog mirovnog sporazuma // Nova srbska politička misao, 2010, 22 dec. Režim dostupa: https://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/
 

(2) Službeni glasnik Republike Srpske. Banja Luka, 2009. 15 jun, br. 50. S. 3-4.
 

(3) Dodik M. Principi dejtonskog sporazuma i akcije protiv Republike Srpske: izlaganje na skupu „Petnaest godina Dejtonskog mirovnog sporazuma // Nova srbska politička misao, 2010, 22 dec. Režim dostupa: https://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/

(4) Ibid.

(5) Dodik M. Principi dejtonskog sporazuma i akcije protiv Republike Srpske: izlaganje na skupu „Petnaest godina Dejtonskog mirovnog sporazuma // Nova srbska politička misao, 2010, 22 dec. Režim dostupa: https://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/
 

(6) https://www.ohr.int/
 

(7) Dodik M. Principi dejtonskog sporazuma i akcije protiv Republike Srpske: izlaganje na skupu „Petnaest godina Dejtonskog mirovnog sporazuma // Nova srbska politička misao, 2010, 22 dec. Režim dostupa: https://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/
 

(8) Dodik i Putin: "Južni tok" će sigurno proći i kroz Republiku Srpsku // NSPM, 2011, 24 mart. Režim dostupa: https://www.nspm.rs/hronika/dodik-i-putin-qjuzni-tokq-ce-sigurno-proci-i-kroz-republiku-srpsku.html


Jelena Guskova,