Bosna i Hercegovina: islamizacija, raspad ili „civilizovani razvod“?

Ovih dana je predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, u intervjuu koji je dat srbskoj agenciji TANJUG,pretpostavio da se Bosna i Hercegovina (BiH) raspada isto onako, kako se raspala Jugoslavija. On je podvukao da je siguran, da će od BiH ostati samo ono, što u njoj normalno funkcioniše, a to je, baš, RS.(Treba da se prisetimo da se BiH sastoji iz dve autonomne formacije – entiteta: RS i muslimansko-hrvatske Federacije BiH (FBiH). Prema mišljenju Dodika više nije moguće da se odnosi između tih entiteta prijateljski regulišu, jer Sarajevo od Banja Luke (glavnog grada RS) umesto partnerskih odnosa zahteva potčinjenost.
 

Međutim, u samoj FBiH se razgoreva politička kriza, koja preti raspadom kompletne Federacije na muslimanski i hrvatski deo. Stvar je u tome da je Skupština FBiH tek 5 meseci posle (!) izbora, održanih u oktobru prošle godine, 17. marta, izabrala novu vladu. Kabinet je sačinjen od ministara Socijal-demokratske partije (SDP) i Partije Demokratske Akcije (PDA), kao i dve sitne hrvatske partije. PDA je bošnjačka (muslimanska) partija, SDP sebe označava kao višenacionalnu, mada u stvari u njoj prevladavaju Bošnjaci, iako u njoj ima i Hrvata, i Srba.
 

U novoformiranoj vladi je sedam ministara iz SDP, pet iz PDA i četiri iz sitnih hrvatskih partija. Za premijera Federacije skupština je izabrala Nermina Nikšića iz SDP, a za predsednika – Hrvata Živka Budimira.
 

A kriza se razvija zato što su dve najveće hrvatske partije iz FBiH: HDZ-BiH(1)i HDZ-1990, odbile da prisustvuju osnivačkoj skupštini jednog od skupštinskih veća – Veća naroda, jer ne priznaju za legitimne novu skupštinu  i vladu. Veće naroda ima 58 poslanika, ali je zasedanju prisustvovalo samo 33.  
 

Suština konflikta je u tome, da su glavne partije bosanskih Hrvata – HDZ-BiH i HDZ-1990, koje su na opštim izborima u oktobru prošle godine dobile veliku većinu glasova Hrvata, izjavile da imaju pravo na kompletnu nacionalnu kvotu u strukturama vlasti na svim nivoima. Međutim, bošnjačka SDP, koja je ukupan pobednik izbora u Federaciji zahteva, zato što su u njoj i Hrvati i Srbi, četvrtinu mesta „hrvatskih portfelja“.
 

Pregovori između predstavnika najvećih političkih partija su trajali skoro pola godine i završili su se bez rezultata, odnosno – izglasavanjem nelegitimne skupštine (jer je zasedanje održano sa nedovoljnim brojem poslanika) i isto takve vlade FBiH. Istovremeno je prethodni predsednik FBiH Borjana Krišto odbila da svoje funkcije prenese na Živka Budimira.
 

Treba da konstatujemo da je uoči zasedanja Centralna izborna komisija saopštila da ostaje pri mišljenju da još uvek nisu stvoreni uslovi za potvrđivanje rezultata izbora u Veće naroda Skupštine FBiH, jer izbori još nisu završeni u svih deset kantona hrvatsko-bosanskog entiteta.
 

Međutim, treba da se istakne da od decembra prošle godine organi vlasti u RS normalno funkcionišu. Zato je već 18. marta o.g. predsednik RS Milorad Dodik  sebi dozvolio da konstatuje da je izbor delegata u Veće naroda federalne Skupštine bez predstavnika dve HDZ nelegitiman. On je novinarima izjavio sledeće: „Predstavnici naroda su oni, koji u ime tog naroda treba da donose važne političke odluke. U navedenom slučaju u Federaciji BiH su to, bez svake sumnje, HDZ-BiH  i HDZ-1990. Ignorisanjem te dve partije se ignoriše jedan od konstitutivnih naroda“.
 

Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić je izjavio da način kako je formirana federalna vlast predstavlja potpuno kršenje Vašingtonskog sporazuma,  prema kome je Federacija BiH stvorena, te to ne može da ostane bez uticaja na Dejtonski sporazum. Podvukao je da je deo poslanika sebe proglasio za revolucionarni organ, koji će da formira kompletnu vlast. Radojičić se plaši da će već sutra isto to pokušati da se učini i na nivou BiH.
 

Vlast bez dve HDZ predstavlja opasnost ne samo za Federaciju BiH, već i za celu BiH – izjavio je predsednik Predsedništva BiH Nebojša Radmanović. On je naveo da se ni Srba niko nije setio u vreme dok je u Federaciji BiH formirana vlast.
 

Predsednik vlade RS Aleksandar Džombić je rekao da nova vlast u Federaciji BiH, u kojoj nema predstavnika jednog od konstitutivnih naroda cele države, u ovom slučaju Hrvata, predstavlja najgrublje kršenje Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH, u kojima je jasno određen odnos (kvota) nacionalnih predstavnika koji učestvuju u vlasti. „Formiranje BiH prema meri samo jednog naroda neće dovesti do uravnoteživanja odnosa i većeg uzajamnog podnošenja naroda između sebe već, naprotiv, do onoga što je očigledno – do nove dezintegracije“ – izjavio je Džombić.
 

Predsednik HDZ-BiH, Dragan Čović, smatra da u Federaciji BiH vlada anarhija i da jedini izlaz iz nje predstavljaju novi izbori. Rekao je da će obe stranke HDZ – i HDZ-BiH, i HDZ-1990 - na nivou kantona, kako se u Federaciji nazivaju administrativne jedinice, formirati zajedno organe vlasti. „Počećemo da učvršćujemo vlast, kako bismo imali legitimnu vlast u onim kantonima, u kojima većinu čine Hrvati. Taj deo vlasti će funkcionisati prema zakonu, kao što je to, npr, u RS“ – podvukao je Čović.
 

Predsednik HDZ-1990, Božo Ljubić, podvukao je da je ovo što se sada dešava, najozbiljnija kriza u BiH još od vremena rata, ali da će hrvatski narod pokazati odlučnost da se bori za svoju samostalnost. Podvukao je takođe da izjava predsednika Milorada Dodika, o nepriznavanju nelegitimne vlasti, predstavlja logičan i principijelan odnos prema organizaciji vlasti u BiH.
 

Zamenik predsednika RS Emil Vlajki je međunarodnoj zajednici uputio saopštenje o tome, da hrišćanski hrvatski i srbski narod neće priznati islamizaciju BiH koju, pošto je naturena Sarajevu, hoće da nature i čitavoj Federaciji.
 

Upozorio je da međunarodna zajednica mirno gleda na krizu vlasti u Federaciji, kako bi iskoristila momenat da bi naturila i novi Ustav BiH, koji bi  legalizovao apsolutnu vlast Bošnjaka.
 

SMI BiH koja predstavlja bošnjačko (muslimansko) stanovništvo zemlje izjavila je da se brine da sledećih dana obe HDZ mogu da pozovu Hrvate i sve organe vlasti u Federaciji BiH gde žive Hrvati, da odbiju svaki vid saradnje sa vlastima SDP i PDA u Sarajevu, kao i da ne priznaju ni jednu njihovu odluku.
 

Najzad, lideri glavnih partija bosanskih Hrvata su podneli zahtev da se u utorak, 18. aprila, unesu izmene u Ustav BiH, koje bi dozvolile da se BiH reorganizuje u tri autonomne oblasti (entiteta), od kojih bi jedan bio hrvatski. Zahtev o posebnoj hrvatskoj autonomiji je bio izložen u rezoluciji, donetoj u Mostaru, na skupu, na kome su HDZ-1990, HDZ-BiH i druge, sitne hrvatske partije, organizovale Hrvatski narodni sabor (HNS). Sabor su organizovali Dragan Čović i Božo Ljubić. Njemu je prisustvovalo oko 500 hrvatskih političara iz BiH. Za predsednika HSN je izabran Čović, a Ljubić za rukovodioca Centralnog saveta Sabora. Učesnici skupa su se složili da je hrvatski narod u BiH margnalizovan i lišen prava, koja su data Bošnjacima i Srbima. Dragan Čović smatra da centar tog novog entiteta treba da postane Mostar. U donetoj rezoluciji se konkretno kaže: „Samo potpuna reforma Ustava, koja predviđa jednakost i novo administrativno-teritorijalno ustrojstvo zemlje koju bi sačinjavalo nekoliko federalnih jedinica, od kojih će najmanje jedna biti predviđena za hrvatsku većinu, može da garantuje pravu jednakost hrvatskog naroda u BiH“.
 

Inicijativa o ponovnom uspostavljanju HNS predstavlja odgovor na formiranje nove vlade Federacije BiH, u kojoj nema predstavnika HDZ BiH i HDZ 1990.
 

Učesnici sastanka od 18. marta su podvukli da ne priznaju nedavno formiranu koalicionu vladu Federacije BiH i okrivili su većinu lokalnih političara da nisu vodili računa o volji birača hrvatske nacionalnosti. Kritici je podvrgnuta i međunarodna zajednica koja je „delimično odgovorna za nepravedne postupke i diskriminaciju, koji su doveli do ustavne i pravne krize u BIH“.
 

Najzad je i Centralna izborna komisija morala formiranje vlasti u Federaciji BiH od 17. marta da prizna za nezakonito.
 

Očigledna je ne obična borba za mesta u vladi, već prava konstituciona kriza BiH, kao „deteta“ Dejtonskog sporazuma, čija je petnaestogodišnjica potpisivanja prošle godine prošla u BiH potpuno neprimećeno.
 

BiH svake godine sve očiglednije dokazuje svoj simboličan naziv, koji joj je dao političar i publicista N.Kecmanović, da je ona „nemoguća država“.
 

Najnovije, u suštini jednoglasne izjave hrvatskih i srbskih političara BiH pokazuju da, što jače političari-Bošnjaci budu pod različitim oblicima naturali ideju unitarizacije BiH, a sa njom, jasno je, i ideju islamizacije zemlje, to će biti jača, potpuno zakonita, želja njenih hrišćanskih naroda da živi po sopstvenim zakonima.
 

Priznavanje nezavisnosti Kosova samo podgreva staru želju rukovodstva RS da napravi referendum o nezavisnosti Srpske. A sadašnji pritisak Sarajeva na Hrvate hrvatsku nacionalnost samo gura da ostvari davnašnju želju, te da stvori svoj, odvojen od Bošnjaka, samostalni entitet.
 

I tako - sve do sada nije formirana vlast u Federaciji BiH, što je početkom aprila u Briselu konstatovao i Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko. U vezi s tim on je izjavio da je proces evropske integracije BiH potpuno zaustavljen. Incko je požurio da okrivi lidere GDS-BiH i HDZ-1990 da krše ustav BiH. Sa svoje strane, Čović i Ljubić su okrivili Incka da podržava SDP i njene partnere da prevazilaze ovlašćenja koja imaju jer je Incko taj, koji je stornirao odluku Centralne izborne komisije te su tako izbori od 17.03. proglašeni za nezakonite.
 

U međuvremenu je, 13. aprila, Skupština RS podržala ideju o raspisivanju  referenduma, na kome građani treba da se izjasne o svom odnosu prema odlukama međunarodne administracije koje se tiču formiranja suda i tužilaštva BiH. Evrosavez je odmah objavio da je zbog toga uznemiren!
 

Vlasti RS su do sada više puta podvrgavale kritici odluke međunarodne administracije u BiH (Aparat Visokog predstavnika), kojim u ovom periodu  rukovodi već pomenuti austrijski diplomata Valentin Incko, pa i u vezi sa formiranjem suda i tužilaštva BiH Rukovodstvo RS smatra da  rad tih organa ima antisrbski karakter, te da potpomaže razvijanje razmirica i netrpeljivosti među narodima u BiH. Valentin Incko je izrazio da je ozbiljno zabrinut zbog odluke skupštine Republike Srpske. Podsetio je da mandat i punomoćja Visokog predstavnika proizilaze iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, potpisanog 1995 godine, više puta posle toga potvrđenog od strane Saveta Bezbednosti OUN. Incko smatra da pokušaji osporavanja zakona, donetih na državnom nivou predstavljaju kršenje Dejtonskog sporazuma. Republici Srbskoj je pripretio sankcijama. Ambasada SAD u BiH je takođe rukovodstvo RS obasula groznim izjavama.
 

Na referendumu će građanima biti ponuđeno da odgovore na  pitanje: „Da li podržavate zakone, koje je u BiH uveo Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini,  konkretno u vezi sa sudom i tužilaštvom, i njihovo neustavno odobrenje od strane  Parlamentarne skupštine BiH“. Referendum je inicirao predsednik RS Milorad Dodik.
 

Ali dalje od svih je u vezi sa pretnjama rukovodstvu RS otišao po zlu poznati bivši Visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun koji je izjavio da, ako se stvari u toj zemlji i dalje budu razvijale u istom pravcu kao sada, on ne isključuje ni primenu sile. Ešdaun je, konkretno, izjavio: „Međunarodna zajednica mora da deluje prema BiH potpuno drugačije. Ona mora potpuno jasno da kaže da je spremna po svaku cenu, uključivši tu i vojnu akciju, da sačuva teritorijalnu celovitost i suverenitet BiH. Evropska zajednica i SAD treba da se probude i da shvate da je politika nemog posmatranja u BiH  izgubila, a da ukoliko se to i ne desi - situacija će se svakako u toj zemlji pogoršati. Nadam se, da će se u Briselu i u ostalim evropskim glavnim gradovima najzad probuditi, te da će shvatiti u kom pravcu idu procesi. U svim delovima BiH postoji  vrlo opasna razvojna dinamika.“ Jasno je da je ovaj intervju Ešdaun dao sarajevskoj štampi. A to je i razumljivo jer ni za koga nije tajna da ovaj engleski obaveštajac sa dugim stažom  zagovara islamiziranu unitarnu BiH.
 

Izjave Ešdauna su najoštrije osuđene u RS, mada su i hrvatski političari iz Federacije BiH reči visokog predstavnika podvrgli kritici.
 

Nije slučajno, što Dodik govori o raspadu BiH. Takođe, verovatno, nije slučajno ni što je prošle jeseni Savet bezbednosti OUN produžio za godinu dana mandat međunarodnih snaga EZ za stabilizaciju u BiH (EVROFOR).
 

(1) HDZ – Hrvatska demokratska stranka

Miša Jambajev,