Hrvatima tržište, Slovencima radnici

BEOGRAD - Srbija je u trgovinskoj razmeni sa Hrvatskom u prvoj polovini ove godine napravila deficit od 62 miliona evra, što je za skoro 40 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Za razliku od Hrvata, slovenačke firme su dobar deo proizvodnje preduzeća u Srbiji, koja su ranije pokupovali, izvezli nazad u Sloveniju, pa sa njima postoji čak i suficit od šest miliona evra. Tako su na listi najvećih izvoznika u Sloveniju uglavnom firme u vlasništvu Slovenaca - „Impol Seval“, „Livnica Kikinda“, „Zastava tapacirnica“, „Merkur internacional“, „Lisca“ iz Babušnice. 

Slovenačke gazde na ovaj način ne povećavaju spoljnotrgovinski deficit Srbije, koji je „rak- rana“ domaće privrede, što se ne bi moglo reći za privatnike iz „lijepe njihove“ jer oni ovde vide dobro tržište za prodaju svoje robe. Dok bi ovim podacima mogli da se teše kreatori ekonomske politike u vlasti, to sigurno neće biti dovoljno domaćim firmama, koje ne da ne razmišljaju da li im je trgovinska saradnja sa dve bivše republike SFRJ mala ili velika, već kako da uopšte tamo otvore po neku prodavnicu. Slovenački investitori uložili su u Srbiju oko 900 miliona evra, dok na drugu stranu nije otišao ni evro i to ne zato što niko nije pokušao da investira. „Delta holding“, Miroslava Miškovića, pokušala je da preuzme „Merkator“, ali se to slovenačkoj vladi i vlasnicima nije svidelo, pa je kupovina propala, a slovenačka firma se kasnije udružila sa novosadskom kompanijom „Rodić“. „Delta“ je je tražila i lokaciju za gradnju velikog marketa u Ljubljani, ali nije uspela, dok će „Merkator“ uskoro otvoriti treći objekat u Srbiji. 

RASTU PROFITI

Sva tri preduzeća hrvatske „Nekse grupe“ u Srbiji u prvih šest meseci ove godine ostvarila su profite veće u odnosu na isti period prošle godine. Tako je „Polet“ imao neto dobit 165 odsto veću od one iz istog perioda prethodne godine, povećana je sa 340.000 evra na 900.000 evra, a prihod je iznosio oko 11 miliona evra, što je rast od 57 odsto. „Jelen do“ je ostvario prihod od 5,4 miliona evra, što je 52 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine, a dobit je iznosila 476.424 evra, prenosi Beta.

Miškovićeva firma trenutno pokušava da na tržište „dežele“ uđe kupovinom akcija „Istrabenca“, koji ima udeo u „Merkatoru“. Holandsko-britanska „Denjub fuds grupa“, koja je vlasnik više mlekara i „Knjaza Miloša“ u Srbiji, ima velikih problema da kupi „Karlovačku mlekaru“, iako je dala najbolju ponudu, a Hrvati su je optužili da „radi“ s parama Slobodana Miloševića. 

Oko 350 slovenačkih preduzeća ušlo je u Srbiju kupovinom društvenih preduzeća na tenderima i aukcijama, trguju i na berzi, a „Gorenje“ je u „grinfild“ investiciju kod Valjeva uložilo 20 miliona evra. Slovenci su najzainteresovaniji bili za industriju i fabrike, pa su kupili „Impal“ iz Sevojna, kikindsku „Livnicu“, „Zastava livnicu“, pa „Zastava tapacirnicu“ i „Zastava alate“. Ipak, ima ih i u sektoru usluga jer „Merkator“ poseduje lanac hipermarketa, a preuzeli su i više trgovina „Rodića“. „Janezi“ su prisutni i u finansijskom sektoru jer je Nova ljubljanska banka kupila Prvu preduzetničku banku, a radi i NLB lizing.

Hrvati su za razliku od Slovenaca najveći deo od oko 300 miliona evra, investirali u prehrambenu industriju, a najveće akvizicije napravio je „Agrokor“, hrvatskog tajkuna Ivice Todorića, kupovinom fabrike ulja „Dijamant“, „Frikoma“, a kasnije je otvorio i hipermarket „Idea“, dok je najsvežije preuzimanje veleprodajnih objekata „Svislajona“. „Nekse grupa“ iz Našica postala je vlasnik fabrike crepa i keramike „Toza Marković“ i „Poleta“, i kamenoloma „Jelen do“, a mlekara „Lura“ „Somboleda“. Hrvatima je zapala za oko i turistička agencija „Džoli turs“, koju je preuzeo „Adrijatiknet“. 

Srpski privrednici kao i u slučaju sa Slovenijom, ništa nisu kupili u Hrvatskoj. Tamo imaju svoje filijale samo „Simpo“ iz Vranja i Komercijalna banka, a nekoliko firmi ima predstavništva. Pitanje je da li srpski privrednici stvarno nemaju dovoljno novca da investiraju u ove države ili nisu dovoljno konkurentni, ili njihov novac zbog stvaranja konkurencije nije baš dobrodošao uprkos izjavama tamošnjih zvaničnika.