BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Moskva poziva da se ubrza rad na konvenciji o pravnom statusu Kaspijskog mora

Moskva poziva da se ubrza rad na konvenciji o pravnom statusu Kaspijskog mora
27.04.2011. god.

Projekat Konvencije o pravnom statusu Kaspijskog mora treba da bude razmotren na jesenjem samitu u Moskvi kaspijskih država, izjavio je predstavnik MIP-a RF Aleksandar Golovin na sednici radne grupe zamenika šefova spoljnopolitičkih resor kaspijskih država – Azerbejdžana, Rusije, Irana, Kazahstana i Turkmenistana.

Do 1991. godine Kapijsko more je bilo podeljeno dogovorom između SSSR i Irana. Posle raspada SSSR iskrsli su problemi oko pravnog statusa. Počeli su pregovori koji se nastavljaju do današnjeg dana. Tri samita – u Ašhabadu 2002 godine, u Teheranu 2007 i Bakuu 2010 godine – približila su stavove, ali do konačnog sporazuma nije došlo.

Na današnji dan su samo Rusija, Azerbejdžan i Kazahstan potpisali bilateralne sporazume koji regulišu podelu dna severnog dela mora. Ali i među njima je ostalo nerešeno pitanje korišćenja akvatorije. Iran sa svoje strane predlaže jednostavno rešenje: podeliti more na pet jednakih delova. Baku se ne slaže. Razlog su bogati resursi nafte. Astana je takođe protiv. Jer tako će se zalihe nafte Irana uvećati dva i po puta. Traži se kompromis. Odsustvo pravnog statusa koči razvoj naftnih projekat – i nacionalnih i zajedničkih. Zato Rusija insistira na ubrzanje razrade Konvencije.

Radi se o ogromnim ekonomskim gubicima. Da bi se oni izbegli važno je maksimalno približiti stavove strana, smatra vodeći naučni saradnik odeljenja Kavkaza Instituta ZND Feliks Stanevski:

Zainteresovani smo za to da se ti sporazumi tiču što većeg broja zemalja. To znači da je nama potreban sporazum koji će zadovoljiti i Kazahstan, i Turkmeniju, i Azerbejdžan, i Iran. Odnosno, za nas je veoma važna stabilnost samog sporazuma. Ako on bude odgovarao interesima većine kaspijskih država, to nas neće zadovoljiti.

Naravno, nije lako deliti dno Kaspijskog mora. Ali postoje i resursi vode, koji nisu ništa manje bogati nego podvodni izvori nafte. Dovoljno je setiti se jesetre. Postoji sporazum o moratorijumu ulova jesetre. Osim toga na prošlogodišnjem samitu u Bakuu je potpisan Sporazum o saradnji u bezbednosnoj sferi na Kapijskom moru. To je svedočanstvo razvoja uzajamne saradnje pet zemalja. A znači da postoji nada za određenje pravnog status najvećeg jezera na svetu. Odlučujući može biti samit u novembru ove godine u Moskvi. Predsednici imaju nameru da upravo tada stave tačku na ovo teško pitanje.



  • Izvor
  • Golos Rossii, © Kollaž «Golos Rossii»/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »