Jezik i do Afrike može da dovede

Afrika je postojbina svih jezika sveta. Tamo su nekada živeli ljudi, koji su postali jezički preci svih stanovnika zemlje. Ovu hipotezu je ponudio novozelandski antropolog Kventin Atkinson, bazirajući se na zvučnom bogatstvu zemaljskih dijalekata. Lingviste su zainteresovale ideje naučnika, premda ima i osnovanih sumnji.

Afričko poreklo savremenog čoveka danas ni u kome ne izaziva sumnju. Na ovo navodi činjenica da se srazmerno s udaljavanjem od istorijske prapostojbine bitno smanjuje genetska raznolikost ljudi. U nauci je ovaj fenomen poznat kao „efekat osnivača“. Drugim rečima, kad populacija širi svoj areal u nove oblasti ne migriraju sve individue, već samo njihov deo. I zato je u grupi koja se odvojila raznolikost gena manja nego u polaznoj. Ovu „genetsku logiku“ novozelandski antropolog je primenio na jezičke činjenice, objašnjava rukovodilac grupe „Jezici sveta“ Instituta za lingvistiku RAN Andrej Kibrik.

Za polaznu tačku on smatra jezike Južne Afrike. To su takozvani kojsanski jezici, u kojoj postoji veliki broj praskavih suglasnika. U nekim jezicima ovakvih suglasnika ima mnogo i usled toga su fonemski sistemi takođe prilično veliki. I ovaj direktan razvoj genetskih činjenica, koje su dobro poznate i sastoje se u tome da su ljudi, koji govore kojsanskim jezicima genetski najudaljeniji od svih ostalih ljudskih rasa zajedno.

Da bi potvrdio svoju pretpostavku Atkinson je analizirao 504 jezika. Zbog toga je koristio postojeću bazu podataka po njihovom zvučnom sastavu. Primenivši složene statističke metode naučnik je došao do zaključka da su svi ostali jezici sveta siromašniji u fonemama od kojsanskih. Ruski lingvista ima primedaba.

Mene to apriori pomalo čudi, - kaže Andrej Kibrik – zato što, na primer, u američkim jezicima postoji vrlo složen sistem fonema. Možda je ovo održivo kao statistička tendencija, premda čoveku odmah na pamet pada mnogo drugih primera. Ja nemam osećaj da afrički jezici poseduju složeniji sistem fonema od severnoameričkih s kojima sam upoznat.

Rezultati koje je dobio novozelanski antropolog, naravno, ne smeju se interpretirati jednostrano. Može se samo pretpostaviti da je genealogija naših jezika u opštim crtama slična s genealogijom naših gena. Sapiensi, koji su izašli iz Afrike nesumnjivo su umeli da govore. Međutim, oni su mogli imati nekoliko jezika, a ne jedan. Među lingvistima, ističe Andrej Kibrik, postoje dve teorije o nastanku jezika.

Po jednoj se smatra da je jezik od početka bio svojstven vrsti homo sapiens. Ova vrsta je formirana u Africi pre oko 150-200 hiljada godina. I jezik je bio neophodan element za formiranje ove vrste. A postoji i druga teorija, po kojoj je jezik nastao kasnije od biološke vrste homo sapiensa i moguće je u vreme kad su se ljudi delimično već nalazili van granica Afrike.

Istina, većina naučnika je sklona da istinitom smatra teoriju monocentrizma u poreklu jezika, ističe Andrej Kibrik. I u ovom smislu Atkinsonova ideja ne protivreči mišljenju lingvista. Uopšte, stručnjaci u oblasti lingvistike su pokazali interesovanje za hipotezu antropologa s Novog Zelanda. „Dešava se da dođe čovek sa strane,“ smatra rukovodilac grupe „Jezici sveta“ i da vidi nešto novo.“ Ne samo to, po njegovim rečima, u toku poslednjih sto godina do otkrića u oblasti jezika često su dolazili predstavnici drugih nauka – filosofi, psiholozi, sociolozi, programeri.