Černobil – nesreća koja može da ujedini narode

U utorak su u Černobilu na teritoriji jedinog hrama u gradu predsednici Rusije i Ukrajine, kao i poglavar Ruske Pravoslavne Crkve zajedno zvonili u zvona. Tako je otvorena manifestacija žalosti, posvećena 25-godišnjici nesreće na Černobilskoj AS. Predsednici obe zemlje su zajedno s Moskovskim patrijarhom položili vence na memorijalni kompleks posvećen žrtvama atomske katastrofe.

Černobil je danas prazan i skoro mrtav. Napuštene kuće teško da će biti nastanjene u bliskoj budućnosti. Ove zgrade će ostati strašni svedoci tragedije.

U utorak se na samom kraju grada, pored hrama, okupilo oko hiljadu ljudi. Skoro svi oni su doputovali iz različitih gradova Ukrajine. Meštani se mogu izbrojati na prste. Poseta oba predsednika, kao i prvi u istoriji grada dolazak poglavara Ruske Crkve za njih je danas izuzetno važan.

Na ceremoniji je predsednik Rusije izjavio: mirni atom zasad nema alternativu i zbog toga mere bezbednosti treba neprekidno da jačaju.

Danas sam uputio predloge liderima najvećih država, našim prijateljima i partnerima iz Zajednice nezavisnih država, prirodno i Ukrajini, usmerene na to da se obezbedi potreban razvoj nuklearne energetike u svetu, sa istovremenim sprečavanjem globalnih posledica katastrofe.

Dmitrij Medvedev je takođe predložio da se odredi odgovornost država za neblagovremeno i nedovoljno reagovanje u slučaju nesreća na nuklearkama.

O tome da oni koji su danas živi treba da pamte podvig spasilaca, govorio je patrijarh Kiril.

Vrlo je važno to što sećajući se događaja, koji su se desili pre 25 godina, ove događaje ne pominjemo kao ljudi koji su pretrpeli poraz, već kao ljudi, koji su osvojili pobedu. Ova pobeda je, kao i svaka druga, praćena ljudskim patnjama i žrtvama. Međutim, bez žrtava i stradanja nema ni pobeda u odlučujućim bitkama. Ljudi su na ovu žrtvu išli svesno. Možda nisu svi u potpunosti bili svesni razmera tragedije, ali je svako na svojoj koži i na svom dzravlju osećao penjući se na krov uništenog reaktora da stupa u smrtonosnu bitku. I zahvaljujući njihovoj hrabrosti, snazi duha i požrtvovanosti strašna černobiljska katastrofa je bila ukroćena.

Noću između 25. i 26. aprila 1986. godine u četvrtom energetskom bloku nuklearke je prilikom njegovog planiranog zaustavljanja i vršenja ispitivanja došlo do eksplozije i požara. Mnogi od onih koji nisu radili u stanici u prvi mah nisu shvatili razmere onoga što se desilo. Govori majstor iz prvog i drugog bloka ČAS Pjotr Perejma.

Rečeno mi je da je na stanici eksplodirao vodonik. Nisam znao šta se tačno desilo. I žena i ja smo tog dana otišli da sadimo krompir. Zatim su došli drugovi i rekli da se na nuklearci desio veliki kvar. Otišli smo kući, a tek onda je počela evakuacija. Radio sam kao spasilac na stanici od jutra do sutra. Postavljali smo senzore za temperaturu ispod samog četvrtog aparata.

Drugi spasilac – Ljudmila Jefeminok – zajedno s mužem je bila među prvim ljudima koji su počeli da pomažu u borbi s nesrećom. Suprug je umro pet godina kasnije. Ljudmila priznaje da boluje od raka, ali je čudom još živa.

Znala sam da je nesreća bila ozbiljna. Međutim, negodovanje je izazivalo to što nismo obaveštavani o svoj ozbiljnosti iako smo živeli u Pripjati. Deca su se šetala, igrala su se u pesku, išla su u školu. U mnogome zbog toga mi danas manje živimo, a više tavorimo po bolnicama.

Po podacima stručnjaka, usled nesreće ukupna emisija radioaktivnih materija iznosila je na desetine miliona kirija. To je 500 puta više nego u Hirošimi. U borbi s tehnogenom katastrofom učestvovalo je preko 600 ljudi. Oni su doputovali iz različitih krajeva Ukrajine, Belorusije, Rusije i drugih republika bivšeg SSSR.

Rusi, Ukrajinci i Belorusi su pružali jedni drugima ruku pomoći, ne pitajući ni za nacionalnu pripadnost, niti za bilo kakva druga ubeđenja. Zajedno su se borili protiv tragedije. Ovo je zadivljujući primer ljudske solidarnosti pred zajedničkim neprijateljem. Neka se nikad ne izbriše iz našeg sećanja. Neka nas nadahnjuje na čuvanje bratskih međusobnih odnosa. Neka granice koje postoje među našim državama nikad ne dele naš narod, koji je duhovno jedinstven i većinom pravoslavan.

Kasnije je, na sastanku dvojice predsednika u rezidenciji „Zalesje“ kod Kijeva, Dmitrij Medvedev izjavio da Rusija nastavlja da zajedno s Ukrajinom radi na otklanjanju posledica nesreće na Černobiljskoj nuklearci.