Vikiliks se prihvatio Guantanama

Vašington je nezadovoljan: Vikiliks ponovo otkriva njegove tajne. Sajt poznat po skandalima preneo je najvećim svetskim medijima, između ostalog, britanskom Dejli telegrafu i američkom Vašington postu , dosijee o zatvorenicima iz zatvora „Guantanamo“. Kako sledi iz dokumenata, u američkom „zatvoru za teroriste“ držano je na desetine nevinih ljudi. I uzgred rečeno, u isti ovaj zatvor Bela kuća je pretila da će poslati osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, čija sudbina se još uvek nalazi u rukama britanskog pravosuđa.

Američka vojna baza Guantanamo na Kubi pretvorena je u „mesto za boravak osumnjičenih za učestvovanje u terorizmu“ ubrzo nakon terorističkih aktova u SAD 11. septembra 2001. godine. Vrlo brzo je zatvor na ostrvu postao nažalost poznat kao mesto gde se na zatvorenike ne odnosi ni zaštita od strane američkih sudova, čak ni odredbe Ženevskih konvencija o ophođenju prema ratnim zarobljenicima. Pre dve godine predsednik SAD Barak Obama je obećao da će ga likvidirati. Međutim, u Guantanamu i danas boravi preko 170 ljudi.

O nekim uzrocima koji su omeli zatvaranje zatvora može se saznati iz dokumenata, koji su dospeli u posed medija. Neki od zatvorenika su sudeći po svemu, podvrgnuti tako okrutnim mučenjima da ne mogu da se pojave pred sudom. U Guantanamu ostaju i informatori, koje treba zaštiti od obračuna bivši saboraca. Ovde je i grupa kineskih muslimana-ujgura, koji jednostavno nemaju kuda da odu.

Kako se ispostavlja, specijalne službe SAD su uspele da dokažu učestvovanje u zločinima samo dve stotine od skoro osamsto sužanja Guantanama. Ostali su, kako ističu zapadni mediji, godinama držani u zatvoru i podvrgavani ispitivanjima na osnovu apsolutno neubedljivih razloga ili na osnovu priznanja, koja su im iznuđena „okrutnim metodama ispitivanja“. Među onima koji su nezakonito držani u zatočeništvu, bilo je i dece, staraca i psihički bolesnih ljudi. U dokumentima nema direkntih ukazivanja na to da su se u logoru primenjivala mučenja. Ali ima indirektnih svedočanstava o tome da su zatvorenici davljeni, mučeni hladnoćom i drugim domišljatim mučenjima. A mnogi od sužanja su se u Guantanamu našli samo zbog toga što su američki vojnici jednostavno pretpostavili da mogu znati nešto o teroristima.

Umesno je setiti se da američko pravosuđe ne dozvoljava da se čovek drži u zatvoru dok ga sud ne proglasi krivim. Međutim, prethodni predsednik SAD Džordž Buš je praveći zatvor u Guantanamu zaobišao zakon na sledeći način: pošto je terorizmu objavljen rat, svi sužnji u logoru su ratni zarobljenici. Istina, čak i u jeku borbe protiv terora ovakav postupak Vašingtona je izazivao pitanja kod njegovih evropskih partnera – a tim pre u ostalom svetu. A danas, kad je imidž SAD kao super države i pobornika demokratije ionako temeljno poljuljan, Barak Obama bi želeo da se izbavi od „Buševog“ nasleđa. Ipak, to nije baš tako lako, istakao je u intervju za „Glas Rusije“ zamenik direktora Instituta za zemlje SAD i Kanade Viktor Kremenjuk.

To znači da treba priznati da su ovi ljudi držani u zatvoru nezakonito. Oni će sigurno tražiti izvesnu nadoknadu. Biće na desetine, ako ne i na stotine tužbi u američkim sudovima protiv vlade. I zato Obama želeći da okonča ovu stvar ipak ne zna šta mu je činiti. Zbog toga što za ovakve slučajeve nije predviđena neka specijalna sudska procedura.

U administraciji Baraka Obame objavljivanje dokumenata o Guantanamu je nazvano „tužnom činjenicom“. Vreme za ovakav „pucanj“ je zaista izabrano namerno: samo što nisu nastupili novi izbori, pa su se neki setili neispunjenih predizbornih obećanja. To što su zapadni mediji ovakve informacije prihvatili s radošću je jasno: treba nekako povećati tiraž. Ali za koga radi WikiLeaks? U to da se on prosto zabrinuo zbog žalosne sudbine sužanja u Guantanamu ni iz daleka ne veruju svi.