Sto godina mladosti

AMERIČKI biolozi su objavili senzacionalno otkriće: mogućnost potenciranja regenerativnog mehanizma ćelija, čime bi ljudski vek bio višestruko produžen.
Uprkos teolozima koji osporavaju pravo biolozima da zabadaju prste u božanski posao začeća i ograničeno trajanje života, genetika razvija takozvanu stem-tehnologiju, odnosno korišćenje matičnih ćelija organa uzetih iz ljudskog embriona.

Presađivanjem ovih ćelija, kako tvrde naučnici, obezbediće se regeneracija tkiva, otkloniti oboljenje i produžiti život... Američki milijarderi, među kojima Eli Brod, Rej Dolbi, Lari Elison, Majkl Blumberg i Bil Gejts, uložili su značajna finansijska sredstva u ova istraživanja, neki u nadi da će novcem povratiti mladalačke funkcije tela, da će izbeći senilnost i produžiti radni vek. Međutim, javili su se mnogi problemi pravne i etičke prirode, među kojima pitanja humanosti i socijalne opravdanosti uzimanja matičnih ćelija iz tek začetih embriona ili abortiranih fetusa. Osim toga, ubrizgavanje matičnih ćelija dalo je i neke negativne efekte. Naučnici će u svakom slučaju nastaviti sa opitima u ovom, nesumnjivo revolucionarnom području genetičkih otkrića.

- Prema uverenju velikog broja naučnika u svetu koji proučavaju vitalitet organizma, mogućno je da čovek živi približno 400 godina - neverovatno zvuče reči akademika Kudrjavćeva. - To je normalno trajanje bioloških funkcija čoveka... A što se tiče faktora, koji je pronađen u Americi, i pomoću kojeg se može produžiti život, to je ferment “tolmerada”. Međutim, reč je samo o jednoj od kockica mozaika koji su pronašli tokom rešavanja tog problema, a ja sam uveren da je blizu vreme kad će takvih “kockica” biti sve više i više... Znate šta ću vam reći: žena će u tom slučaju, po mom mišljenju, ući u tridesete godine i nikada neće iz njih izaći. Muškarci od 40 godina neće postojati. Približavaće se polnoj zrelosti negde s 12, 16, 18 godina, pa će se zatim to doba, prekrasno doba mladosti i zrelosti, produžiti bar na 300 godina...

PROFESOR Čju Zenzung, bioetičar u Institutu za sociologiju Kineske akademije društvenih nauka, kaže:
- Čak i ako produženjem životnog veka telo može da uspostavi ravnotežu, da li bi društvo uspostavilo ravnotežu? Kada bi ljudi živeli, recimo, 200 godina, ne bi mogli toliko da se zadrže na jednom poslu, a ne bi bilo ni dovoljno prostora za stanovanje i kretanje. Da li bi društvo to podnelo? To bi izazvalo nerešive probleme.
- Nedavno su objavljena dostignuća nekih veoma uzbudljivih istraživanja o tome zašto ćelije ne žive večito - istrajava u optimizmu američki naučnik Džon Pajk. - Možda će se pokazati da je posredi samo naučna radoznalost, a možda će istraživanja u narednim decenijama omogućiti ljudima da žive večno. Mislim da niko nema pojma kako će se to završiti.
- Ma šta činili, doći će dan kada će se glavni delovi mašinerije istrošiti - uveren je britanski hirurg, ser Donald Harison. - Kao u automobilu. Ima mnogo toga što se može zameniti, ali i onoga što se ne može zameniti. Niko neće menjati srce zato što je staro, jer nema dovoljno mladih srca za zamenu. I mozak će se svakako vremenom potrošiti... Konačno, sve je već predodređeno vašim genima. Ako pogledate svoje roditelje i uvidite da su doživeli razumnu starost, tada imate nešto što vam ide u prilog. Potrudite se da pametnim trošenjem organizma ponovite njihov slučaj. Iskoristite svoju šansu, karte su podeljene.
- Mi, a naročito naša deca, imamo šansu da živimo u veoma zanimljivom svetu - pun je vere u budućnost ruski geostrateg Aleksej Mitrofanov. - Doći ćemo i do problema besmrtnosti ili veoma značajnog produženja života. To će biti veoma interesantan, ali i veoma opasan svet. Jer, sa širenjem znanja nastaje i mogućno umnožavanje problema.

INTERESANTAN i opasan svet? Da, upravo tako. Svet u kome će čovek moći da naruči izradu veštačkog srca, ali i što će biti još uzbudljivije - da naruči u laboratoriji veštačkog brata! Veštačkog blizanca, takozvani klon. Biotehnologija, odnosno molekularna biologija i genetsko inženjerstvo, koračaju krupnim koracima ka potpuno novom razumevanju živog sveta.
Kloniranje čoveka je još hipoteza, ali na realnim osnovama. Ova mogućnost ostaje u sferi mašte, utoliko više što je 1998. potpisan međunarodni sporazum po kome se istraživanja u tom pravcu zabranjuju. Britanski naučnici, međutim, traže odobrenje od vlade da eksperimentišu sa ćelijama ljudskog embriona, starijeg od 14 dana, u uverenju da će usavršiti metod veštačke oplodnje, osujetiti neke bolesti i deformacije, potražiti lekove za Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest i razne vrste raka. Iako odnos vlade i naučnika nije u potpunosti raščišćen, ispitivanja molekularnih biologa u pomenutom pravcu nisu zaustavljena.