Vladimir Spivakov: ako sam samo za sebe, kome sam tada potreban?

Svetski poznatom ruskom violinisti i dirigentu Vladimiru Spivakovu u Moskvi je uručena Međudržavna nagrada Zvezde Zajednice. Ovom visokom nagradom ocenjen je doprinos muzičara u sferu humanitarne saradnje država-članica ZND.

Ako nisam za sebe, ko je za mene? Ali ako sam samo za sebe, kome sam tada potreban? U tim rečima velikog mudraca Gilelja Vladimir Spivakov našao je svoj smisao života. Slava i svetsko priznanje nisu odvojili muzičara od stvarnosti. Talenat i čovekoljublje u njemu su nerazdvojni. Odmah posle strašnog zemljotresa u Jermeniji 1988. godine zajedno sa svojim kamernim orkestrom Virtuozi Moskve Vladimir Spivakov dao je koncerte u Spitaki Leninakani. On uvek žuri tamo gde se dešava neserća kako bi podržao ljude u nevolji. I danas Vladimir Spivakov ostaje veran sebi. U intervjuu za Glas Rusije maestro je primetio: Virtuozi Moskve žive onim životom kojim živi zemlja, kojim je nekada živeo ogroman Sovjetski Savez, sada živi Rusija.

Upravo sam doputovao iz Ukrajine gde je 19. aprila održan koncert posvećen godišnjici černobiljske tragedije. A pre 25 godina Virtuozi Moskve su bili jedini orkestar koji je doputovao na festival Kijevsko proleće, zvanično otkazan. To je bila lična želja bukvalno svih muzičara – da pođu i podele sa ljudima njihovu nesreću. Nikada u životu neću zaboraviti taj koncert, zato što kada smo izašli na scenu čitava sala je ustala i plakala. I muzičari su takođe plakali i skoro 20 minuta nisu mogli da sviraju. I sada, 25 godina kasnije, doputovao sam sa Virtuozima Moskve ponovo kako bismo zajedno sa ukrajinskim horom izveli Mocartov Rekvijem...

U deci Vladimir Spivakov vidi smisao naše budućnosti. Zato je pre 17 godina napravio Međunarodni dobrotvorni fond čija odeljenja postoje skoro u svim bivšim sovjetskim republikama. Vladimir Spivakov lično se stara o muzički talentovanoj deci i otvara im put na svetske scene, za sopstveni novac kupuje im skupe instrumente, nalazi im najbolje pedagoge, materijalno pomaže deci invalidima.

Ukupno 450 vaspitanika Fonda dobilo je nagrade na velikim međunarodnim konkursima. I Vladimir Spivakov se time veoma ponosi. A nedavno je on postao rukovodilac Omladinskog simfonijskog orkestra ZND, koji je sa ogromnim uspehom već nastupio u rezidencijama UN u Njujorku i UNESKA u Parizu. Ali posebno je Spivakov zpamtio koncerte orkestra u prestonicama bivših sovjetskih republika Jermeniji i Azarbejdžanu, među kojima već niz godina traje etnički konflikt zbog teritorije Nagornog Karabaha.

Kada smo doputovali u Azarbejdžan sa jermenskim muzičarima, azarbejdžanska deca su im donosila u sobe azarbejdžansko pecivo, kaže Vladimir Spivakov. Zatim smo poleteli iz Bakua u Jerevan, ljudi, gledajući na tablo, nisu verovali da iz Bakua u Jerevan leti avion – to je bio jedini let za 20 godina. Kada je uveče posle odličnog koncerta omladina igrala, prišao mi je jedan lokalni stanovnik i rekao: Vladimir Teodorovič, vidite ovu lepu devojku – to je moja ćerka. Ona igra sa lepim momkom, on je Azarbejdžanac. Ja ni u snu nisam mogao tako nešto sa sanjam. Bio sam srećan i pomislio da je u pravu bio Paskal kada je rekao da je čitavo čovečanstvo jedan čovek koji živi večno.

Formiranje Omladinskog simfonijskog orkestra ZND je blistava ideja – zaključio je Vladimir Spivakov. On pokazuje da možemo da živimo u miru, slozi, toleranciji. Uskoro će orkestar nastupiti u Kini i Uzbekistanu.