Od zalaska do svitanja

Konflikti na Bliskom Istoku i u Africi prelaze na međunarodnu ravan. Eksperti koje je anketirao Glas Rusije smatraju da uz nepovoljan razvoj događaja nastavak ovih konflikata može da postane čak međunarodni sukob.

U Nigeriji su kao podsticaj za nerede poslužili rezultati izbora za predsednika. Zvanično prebrojavanje dalo je pobedu aktuelnom šefu države. Gudlak Džonatan, predstavnik hrišćana sa juga, sakupio je skoro 60% glasova. Njegov glavni suparnik, za kojeg su glasali muslimani severnih regiona Nigerije, Muhamad Buhari, nešto više od 30%. Pristalice Buharijeve stranke  napali su hrišćane, čak zapalili nekoliko crkava. Kao odgovor hrišćanska omladina je napala džamiju. Predstavnici Crvenog Krsta kažu da je u toku nemira postradalo oko 300 ljudi, preko 1500 je doputovalo u bezbednije regione. Neki eksperti navode paralelu između Nigerije i Obale slonovače. Raspad poslednje na Sever i Jug izbegnut je tek posle intervencije mirotvoraca UN i francuskih vojnika. A to znači da Nigerija može da se nađe pred sličnim izborom: pomoć spolja ili raspad.

A za Libiju spoljašnji faktor može da bude upravo katalizator raspada, smatra stariji predavač fakulteta politikologije Sankt-Peterburškog državnog univerziteta Gumer Isaev.

Libija može da se raspadne samo u slučaju ako situacija zapadne u ćorsokak. Da li će se ona raspasti ili ne, zavisiće od toga da li će biti aktiviran spoljašnji faktor. Ako on bude aktiviran, sasvim je verovatno da zemlja može da se raspadne bar na dva dela.

Drugog mišljenja se pridržava šef odeljenja za Srednju Aziju i Kazahstan Instituta za zemlje ZND Andrej Grozin. Istorijske granice u kojima je bila objedinjena Libija posle pada kolonijalizma, imaju prilično veštački karakter. I zato Libija u jedinstvenim granicama teško da će opstati u budućnosti, smatra ekspert.

Drugo je pitanje što se aktuelni protesti u nizu zemalja ne mogu objasniti samo unutrašnjim problemima – nezaposlenošću, niskim prihodima, razočaranjem omladine, privilegijama pojedinih grupa. Od nedavno iza ovog nezadovoljstva stoji treća snaga, podvlači Grozin.

To se dešava ne tako grubo i tupo kao što se činilo u vreme takozvanih plišanih revolucija na postosojevtskom prostoru. Očigledno da su koordinatori tih procesa naučili da stvaralačkije ocenjuju osobenosti svake zemlje. I sada se sve to čini pametnije, vrlo tanano, pažljivo, uz korišćenje najrazličitijih informacionih tehnologija za svaku zemlju, uz uvažavanje lokalne specifike. Na kraju čak učesnici procesa koji vode na kraju do raspada njihovih država i degradacije privrede ne shvataju odmah da njima, grubo govoreći, manipulišu.

Ipak to može da se ispostavi samo kao vrh ledenog brega. Tako niz eksperata ističe da Sirija postaje polje bitke, gde se suočavaju interesi Saudijske Arabije i Irana. Sa tim je saglasan i Andrej Grozin.

Očigledno osetivši opasnost gubitka uticaja na značajni deo ne samo arapskog, već i čitavog islamskog sveta, saudijci preduzimaju ozbiljne praktične napore. To što se desilo u Bahreinu, gde je bila ugušena takozvana revolucija upravo od strane vojnih struktura Saudijskog kraljevstva, najupečatljiviji je primer da dinastija prihvata ono što se dešava sada na Bliskom Istoku i Magrebu kao ozbiljan izazov koji u perspektivi može da ojača pozicije šiitskog Irana.

Najverovatnije Saudijska Arabija ima na koga da se osloni, što znači da će se ubuduće čitav region suočiti sa ozbiljnim konfliktom. I u ovo suparništvo će biti umešane svetske sile, ističe Andrej Grozin.

To će biti konflikt među različitim, širim političkim arealima. Iza Saudijske Arabije će stajati SAD, u izvesnoj meri niz država EU. Iza iranskog stava će se koncentrisati niz država trećeg sveta, moguće i Kina.

Ipak na takav razvoj događaja Evropa i Amerika ne žele da misle. Mada, ako ovaj proces koji je za sada samo u povoju izađe van kontrole, moraće da se preduzmu hitne mere. I možda će tada čitav svet videti pravu zoru Odiseja – junaka pametnog, lukavog i proračunatog.

Ana Forostenko,