Černobilj će „pokrivati“ svi

550 miliona evra iz celog sveta je prikupljeno za izgradnju novog sarkofaga za Černobiljsku atomsku centralu. Na 25-godišnjicu razorne nesreće na AS u Kijevu se održava međunarodni samit o energetskoj bezbednosti.

Kao najvažniji događaj u trodnevnim manifestacijama u ukrajinskoj prestonici navodi se donatorska konferencija. Vlasti zemlje se nadaju da će prikupiti 740 miliona evra sredstava, koliko nedostaje za izgradnju novog „skloništa“ na Černobiljskoj AS.

Predstavnici preko 30 zemalja, koji su se okupili u Ukrajinskom domu na Evropskom trgu, nisu došli praznih ruku. Svi oni shvataju da je nuklearna bezbednost globalni problem, koji ne priznaje državne granice. Tragična potvrda za ovo je nesreća na AS „Fukušima“. O tome kako se suprotstaviti rizicima atomske energije govorio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu.

Danas ne možemo da zaboravimo lekcije iz prošlosti, ali možemo da pokažemo svoju odgovornost za budućnost. Vidimo rizike atomske energetike. I očigledno je da treba da primenimo svetske standarde za bezbednost u ovoj oblasti. Zato EU poziva susede i partnere da rade na strožim međunarodnim propisima zajedno s Međunarodnom agencijom za nuklearnu energetiku – IAEA. Nesreća na „Fukušimi“ takođe pokazuje da nuklearni rizici ne ostaju unutar jedne zemlje. Solidarnost i odgovornost takođe se ne smeju ograničiti na pojedinačne zemlje.

1986. godine kad se desila nesreća u Černobilju, još je postojala gvozdena zavesa. Politička blokada nije predstavljala prepreku za širenje radijacije. Zona otuđenja od 30 kilometara uvek će podsećati na strašnu nesreću, čiji je broj žrtava još uvek nepoznat. Od radioaktivnog zagađenja nastradalo je 19 ruskih regiona. Govoreći na samitu ambasador RF u Ukrajini Mihail Zurabov je objavio da će Rusija izdvojiti 45 miliona evra za izgradnju novog sarkofaga.

„To što smo sad ovde govori o tome da ova tragedija nije zaboravljena i da nikad neće biti zaboravljena,“ izjavio je šef predsedničke delegacije SAD Zbignjev Bžežinski. Kao potvrdu rečenog dodao je da će SAD dodatno izdvojiti 123 miliona dolara.

Organizator foruma zajedno s Ukrajinom bila je Francuska, koja ove godine predsedava u „Velikoj osmorci“ i „Velikoj dvadesetorci“. Ona je spremna da na fond „Sklonište“ prebaci 7 miliona evra. I upravo francuski projekat je pobedio na tenderu za izgradnju objekta.

Mnogi govornici su bili šturi na rečima. Kad je premijer-ministar Ukrajine Nikolaj Azarov objavljivao ovu ili onu zemlju, njen predstavnik-ambasador ili premijer-ministar je uključivao mikrofon i jednostavno navodio iznos: 0,5 miliona evra od Rumunije, 1 milion od Turske, 4 miliona od Kine, 5 milona od Španije. Uostalom, nisu sve zemlje spremne da nađu novac koliko danas. Italija, Brazil, Kanada, Bugarska, Saudovska Arabija, UAE zasad nisu naveli iznose koje će uplatiti fondu Černobilja. Ipak, premijer-ministar Francuske Fransoa Fijon u njih ne sumnja.

Danas neke zemlje ne mogu da navedu konkretne iznose, ali će u najskorijoj budućnosti potvrditi svoje učešće u projektu izgradnje sarkofaga. Doprinosi, koji su objavljeni, omogućavaju da se govori o značajnoj sumi. Posle prvih proračuna ovaj iznos će biti najmanje 550 miliona evra. Svima čestitam na ovom uspehu. I to je i pored toga što danas nisu svi saopštili da će izdvojiti novac. Zbog toga sam potpuno siguran u to da ćemo izgradnju sarkofaga u Černobilju moći da završimo u roku. To je naša zajednička odgovornost.

25 godina nakon razorne eksplozije na Černobiljskoj nuklearci ona i dalje ostaje vrlo opasan objekat. Specijalni sarkofag, koji je izgrađen iznad četvrtog energetskog bloka odmah nakon nesreće počeo je postepeno da propada. Za izradu novog francuskog projekta utrošene su godine. Međutim, preostaje malo vremena za njegovo izvođenje. On treba da bude završen do 2015. godine.