Doživljaji turskih gangstera i mongolskih prevaranata u Moskvi

Zagonetni dogašaji čije su okolnosti nepoznate, ali će obavezno biti otkrivene – to je zajednička crta filmova koji se prikazuju ovih aprilskih dana u Msokvi na jedinom festivalu krimi-filmova u svetu. DetektivFEST, koji se odvija u ruskoj prestonici već po 13. put, ponudio je publici bogat program koji podrazumeva ne samo igrane filmove, već i serije, kao i televizijske programe kriminalne tematike.

Krimi-film je uvek bio jedan od najpopularnijih žanrova kinematografije. Komesar Megre i misiz Marpl, Šerlok Holms i Herkul Poaro, zajedno sa čuvenim detektivima publika je učestvovala u razotkrivanju najlukavijih zločina. Pojavom TV saerija mnoig ljubitelji kriminalnih priča su počeli da se odnose prema tračagima za zločincima skoro kao prema članovima sopstvene porodice. Čini se da svi znaju napamet sadržaj svake epizode – pa ipak obavezno neko sedi pred televizorom ako se bilo koji od ovih junaka za sva vremena pojavi na ekranu. Rusija ima svoje detektive: Gleb Žeglov i Volođa Šarapov iz kultne serije Mesto susreta se ne može promeniti, operativci iz serije Ulica razbijenih svetiljki, istražitelj Nastja Kamenska, junakinja istoimenog filmskog projekta. Nije teško primetiti kako se menjao tip junaka detektiva i motivi zličina. Sižee diktira sam život, primetio je u invervjuu za Glas Rusije predsednik Udruženja filmske proizvodnje i distribucije Saveza filmskih radnika Rusije Jurij Bobrov. Danas najmanje pola filmova i TV programa sadrži u izvesnom vidu temu terorizma.

Borba protiv terorizma je veliki problem. To je već postalo deo svakodnevice. Čak televizijski novinari, izveštavajući o novom terorističkom aktu, ne menjaju intonaciju. Što je najstrašnije, počinjemo da se navikavamo. A kada se navikavaš, prestaješ sa tim da se boriš, da se suprotstavljaš. Tačnije mi označavamo problem, ali ne pokušavamo sa njim da izađemo na kraj. Uopšte danas se ne bavimo problemom ideološkog suprotstavljanja terorizmu. Filmskih festivala je mnogo – to je praznik, ali samo za one koji u njemu učestvuju. A šta će on doneti društvu? To nas ne brine.

DetektivFEST je izdvojio filmove posvećene borbi protiv terorizma u posebnu nominaciju. A uopšte krimi-film je takav žanr u koji se mirno uklapa i melodrama, i komedija i fantastika. Ima čak erotskih krimića. Ali praktično u svakom postoji heroj i antiheroj. I zato su na festivalu DetektivFEST odredili specijalnu nagradu koja se tako i naziva: Heroj i Antiheroj. Ove godine za ovu nagradu se takmiči 29 glumaca.

Svake godine moskovski festival krimi-filmova postaje sve popularniji. Ovog puta na adresu smotre stiglo je preko 330 prijava iz 34 zemlje. Evropa i SAD, Tajvan i JAR, Kolumbija, Kina, Izrael, i, naravno, Rusija učestvuju u konkursnom programu. Za zavanje najboljeg boriće se 56 igranih filmova i 150 TV programa. Sižei su najrazličitiji – od istorije turskih gangstera u Holadniji do doživljaja mongolskog prevaranta – službenika banke.

Osim sopstvene filmske smotre, festival sadrži raznovrsni program: jednog dana učesnici, na primer, odlaze u goste ruskim specijalcima. Za 12 godina svog postojanja DetektivFEST uspostavio je odnose i dobio podršku bezbednosnih resora mnogih zemalja, između ostalog Skotland Jarda.

DetektivFEST ima i svoje Žive legende. Tako se naziva specijalna nagrada kojima nagrađuju one koji su dali značajan doprinos razvoju detektivskog žanra. Prošle godine ovu nagradu je dobio ruski glumac Vasilij Livanov, koji je proglašen za najboljeg Šerloka Holmsa u svetskoj kinematografiji. Ovog puta nagradu je dobio Stanislav Govoruhin, režiser već pomenute serije Mesto susreta se ne može promeniti.