Velika istorija velike sale

Omiljena sala moskovskih ljubitelja muzike i jedna od najpoznatijih koncertnih sala sveta – Velika sala Moskovskog konzervatorijuma 20. aprila puni 110 godina postojanja.

Ali sala je sada zatvorena. Punom parom teče restauracija koja treba da se završi do 14. juna, kada će biti otvoren 14. Međunarodni konkurs Čajkovskog. Takava je nepokolebljiva tradicija čuvenog konkursa: ceremonija otvaranja i zatvaraanja, tri kruga takmičenja pijanista i završni koncert pobednika održava se samo u Velikoj sali Moskovskog konzervatorijuma.

Međutim za svih 110 godina u njoj nije bilo ozbiljnog remonta, tako da su se u poslednje vreme sve češće čule opaske: novu sezonu sala neće preživeti, srušiće se. I bilo razloga za bojazni, jer po broju koncerata, a i po najezdi publike Velika sala Moskovskog konzervatorijuma pravi je rekorder! Dovoljno je setiti se šta se dešavalo u njoj na koncertu velikog pijaniste Vladimira Gorovica, koji je održan 20. aprila 1986. godine, posle decenija odsustva muzičara iz Rusije. Ljudi nisu samo sedeli u foteljama, stajali su u gustom stroju u prolazima između redova, sedeli na stepeništu amfiteatra, kao grozdovi su viseli sa balkona.

U Velikoj sali Moskovskog konzervatorijuma su nastupali takvi muzički korifeji kao što su kompozitori Klod Debisi i Gabriel Fore, dirigenti Leonadr Bernstajn i Herbert fon Karajan, violinista Fric Krajsler i violončelista Pablo Kazaljs, da ne govorimo već  o ruskim muzičarima. Scena velike sale pamti Stravinskog i Šaljapina, Rahmanjinova i Skrabina, Prokofjeva i Šostakoviča, Rihtera, Ojstraha, Rostropoviča. Danas je sala prepuna na koncertima Denisa Macueva, Ane Netrebko, Valerija Gergijeva... – svi veliki izvođači daju prednost ovoj sali. Zašto? Odgovor je poznat: zbog neobične akustike. Upravo zato njena današnja naučna restauracija sastoji se pre svega u očuvanju vrednih akustičkih parametara, podvlači rektor Moskovskog konzervatorijuma Aleksandar Sokolov.

Pristupajući vrlo složenim akustičkim radovima, faktički smo postigli čak neko svetsku vođstvo – govori profesor Sokolov. Zato što ne samo da smo snimili akustički model Veliek sale u dva formata – digitalnom i kompjuterskom, već i u fizičkom formau, tačnije stvorili smo model u razmeri jedan prema dvadeset od onih materijala od kojih je urađena Velika sala. Ali nameravamo da registrujemo ovu akustiku i kao spomrenik, čega u svetu zaista za sada nema. Sva merenja koja smo već napravili i koja nameravamo da potvrdimo po završetku radova, biće data na registraciju kao posebna vrednost.

Između ostalog restauratorima Velike sale sreća je bila naklonjena – za 110 godina u potpunosti je sačuvan glavni akustički detalj: drvene grede na dvostrukom plafonu sa vazdušnim međusloje. To je osobensto sale koja joj omogućava da zvuči tako kao da sviraš unutar violine Stradivarija, kako se izrazio jedan čuveni muzičar. Ipak ne treba očekivati da će sala zvučati kao Stradivari već prvog dana otvaranja posle restauracije. Ona treba da „odstoji“ i vreme koje je potrebno da akustika „odstoji“ mislim da će se završiti do februara, upozorava rukovodilac grupe za monitoring akustike Velike sale Anatolij Livšic.