Bosna i Hercegovina na ivici raspada?
Hrvatska nacionalna skupština u Mostaru, koja je usvojila 19. aprila rezoluciju sa zahtevom korenitog preuređenja Bosne i Hercegovine i izdvajanje u njenom sastavu najmanje jednog, hrvatskog subjekta, dovela je pod pitanje postoajanje "jedinstvene" bosanske države. Situacija se pogoršava nesposobnošću lidera bivše jugoslovenske republike u Federaciji BiH da formiraju organe vlasti posle izbora u oktobru 2010. godine i odsustvom jasne politike od strane Evrope. Po mišljenju hrvatskih poslanika, upravo predstavnici međunarodne zajednice svojim nepravednim i diskriminacionim dejstvima doveli su do ustavno-pravne krize. Problem razmatra komenator Petar Iskederov.
Prvi put u čitavoj istoriji savremene Bosne i Hercegovine lideri lokalnih Hrvata su istupili sa tako oštrim izjavama. Do nedavno međunarodna zajednica tradicionalno je razmatrala kao glavne galamdžije Srbe u Republici Srbskoj. Njihov harizmatični lider Milorad Dodik odmah posle proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine pripretio je da će sprovesti isti referendum o samoopredeljenju Srba u Bosni i Hercegovini, mada nije realizovao svoju pretnju. Radi se o tome što se Republika Srbska u suštini zalaže ne za reorganizaciju Bosne i Hercegovine, već naprotiv, za jačanje njenih postojećih osnova, postavljenih još 1995. godine u Dejtonu. Pa i susedna Srbija nije sklona da podržava separatističke odnose sa EU.
U slučaju Hrvata sitacija je mnogo komplikovanija. Zahtevi njihovog radikalnog dela ne samo da podrazumevaju izmenu ustava i izdvajanje hrvatskog subjekta u sastavu BiH, već i faktički bacaju direktan izazov muslimanskim vlastima u Sarajevu. Jer prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, Muslimani i Hrvati objedinjeni su u jedinstveni federalni subjekat sa zajedničkim organima vlasti. Pokušaj njihove demontaže nesumnjivo će izazvati žestoku reakciju muslimanskih vlasti i njihovih pristalica van granica Bosne i Hercegovine.
Stanje pogoršava akutna kriza u redovima samih Hrvata i podrška njihovog radikalnog krila od strane susedne Hrvatske, gde su očigledno nezadovoljni odsustvom posebnog subkejta poput Republike Srpske. Autorstvo aktuelne deklaracije priapda Draganu Čoviću i Boži Ljubiću, koji za razliku od svojih oponenata, socijal-demokrata, zauzimaju umerenije pozicije. Faktički danas u taboru bosanskih Hrvata postoji dvovlašće, koje u mnogome ne dozvoljava da se formiraju centralni organi BiH. I intenzitet sukoba se stalno povećava.
Ne treba potcenjivati ni globalne posledice raspada Bosne i Hercegovine. Jer kolaps dejtonskog modela može da da impuls revidiranju principa regulisanja drugih međunacionalnih konflikata – pri čemu ne samo na Balkanu, već i u čitavoj Evropi, kao i na prostoru bivšeg SSSR, istakao je u razgovoru za Glas Rusije direktor Instituta za slavistiku RAN Konstantin Nikoforov. Po njegovim rečima, radikalni lideri bosanskih Hrvata sve poslednje godine razrađivali su projekte preuređenja BiH u svojim interesima, mada nisu žurili da ih objave.
Odgovarajući materijal su izradili bosanski Hrvati prethodnih godina i on je samo čekao svoj trenutak. I kada je to postalo moguće, date razrade su se pojavile. A povod je u mnogome bila nesposobnost bosanskih lidera da regulišu unutarpolitičku krizu u Bosni i Hercegovini koja traje od oktobra prošle godine, aktivno mešanje predstavnika EU i NATO-a u bosanske stvari, i ukupni porast separatističkih raspoloženja na Balkanu, vezanih između ostalog za razvoj situacije oko Kosova. Po gorkoj ironiji sudbine, upravo dejtonski model za BiH postao je u suštini jedini više ili manje uspešan pokušaj međunarodne zajednice da reguliše probleme na Balkanu. Ipak svih poslednjih godina arhitekte bosanskog regulisanja kao što su SAD i EU, vršile su pritisak na Srbe u Republici Srbskoj, težeći da ograniče ovlašćenja Republike Srpske. To nije uspelo, ali u senci ovog sukoba ojačala su separatistička raspoloženja među bosanskim Hrvatima.
Ne umiruje ni izjavljena namera Hrvatske nacionalne skupštine da učini glavnim gradom svog budućeg subjekta Mostar, koji je i dalje podeljen na hrvatski i muslimanski deo. Proglasiti ga prestonicom bosanskih Hrvata, značilo bi dati situaciji karakter bliskoistočnog problema sa podeljenim Jerusalimom. A to je samo na korak do novog bosanskog rata.
- Izvor
- Golos Rossii, foto: © Flickr.com/legio09/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
- Povezane teme
- Bosna
- RepublikaSrpska
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.
„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.