Hag odigrao na „hrvatsku kartu“

Četrdeset dve godine zatvora za dvojicu zbog udruženog zločinačkog poduhvata. Takvu presudu je izrekao u petak, 15. aprila Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju. Sudilo se trojici hrvatskim generalima – Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku. Trećeg optuženog sud je oslobodio.

General Gotovina dobio je 24 godine zatvora. Markač 18 godina. Optužili su ih za zločine protiv Srba 1995. godine za vreme operacije Oluja. Tada je hrvatska armija porazila Republiku Srpsku Krajinu, nekoliko hiljada Srba je poginulo, stotine hiljada je prebeglo i isterano u susedne zemlje. Između ostalog, Gotovina je komandovao Splitskim vojnim okrugom, i po podacima Haškog tribunala bio je lično umešan u pogibiju najmanje 150 krajiških Srba. Tako da je ishod procesa bio sasvim očekivan, istakao je u intervjuu za Glas Rusije Ekspert Instituta za religiju i politiku Georgij Engelgard.

Ničeg neočekivanog u tome nije bilo. Ovi ljudi su komandovali hrvatskim trupama kada je "očišćena" Republika Srbska Krajina. Druga je stvar što je to izazvalo tako ogromno nezadovoljstvo u Hrvatskoj, gde ove ljude smatraju nacionalnim herojima, spasiocima otadžbine.

Zaista, u podršku generala istupilo je na hiljade hrvatskih veterana balkanskog rata. I to bez obzira na to što je EU unapred upozorila Hrvate da preterana reakcija na presudu može da se odrazi na završni stadijum pregovora o stupanju Hrvatske u EU.

Bili su za tako surovu presudu i drugi razlozi. Slučaj hrvatskih generala je iz one serije istraga u kojima je tribunal, bez obzira na svoju tendencioznost, prosto bio dužan da donese optužujuću presudu. Previše veliki odjek slučaj je dobio još u stadijumu hapšenja generala Gotovine, koji je očigledno imao prećutnu podršku tadašnjih hrvatskih vlasti. Treba napomenuti da je EU počela da razmatra prijavu Hrvatske za stupanje u EU početkom 2000-ih. Preliminarni scenario je predviđao mogućnost prijema zajedno sa Bugarskom i Rumunijom 2007. godine. Ipak taj rok je bio ispoštovan samo za Sofiju i Bukurešt. Odlučujućim je bio referat koji je podnela u martu 2005. tadašnji Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte. Ona je konstatovala neželju Zagreba da sarađuje sa tribunalom i samim tim blokirala je početak pregovora EU i Hrvatske. Pri čemu je del Ponte optužila za pomoć odbeglom generalu ne samo vladu, već i rukovodstvo hrvatske katoličke crkve, čak i Vatikan.

Sitaucija oko generala Gotovine zaista je bila jedinstvena. Radi se o tome što Hrvatska, za razliku od drugih republika bivše Jugoslavije, događaje 1991-95. kvalifikuje kao odbrambeni i oslobodilački domovinski rat. Znači i operacija protiv Repunlike Srpske Krajine razmatrala se kao borba protiv srpske agresije za obnovu teritorijalnog integriteta, a suđenje generalima kao suđenje hrvatskoj nezavisnosti. Ipak u decembru 2005. godine Ante Gotovina je bio uhapšen. Osuda generala je postala stvar principa ne samo za Haški tribunal, već i za EU, koja namerava da odobri prijem Hrvatske tek posle konačnog zatvaranja datog sudskog dosijea. Odatle i jasno upozorenje Hrvatima o nedopustivosti manifestacija u podršku Anti Gotovini.

Aktuelna presuda ima nekoliko ciljeva. Kao prvo, tribunal je rešio da koriguje sopstveni negativni imidž kao institucije koja proganja uglavnom Srbe. Kao drugo, EU želi da da adut unutarpolitičkim snagama u Srbiji koje obično nazivaju prozapadnim (sada će radikalnoj sprskoj opoziciji biti teže da okuplja ljude pod parolom osude Haga). Osim toga, konačno se ukida, makar i putem bolnim za mnoge Hrvate – poslednji razdražujući faktor u odnosima Zagreba ne samo sa Briselom, već i sa Beogradom. Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović više puta su izjavljivali da je neophodno okrenuti tragičnu stranicu bilateralnih odnosa. Tako da je aktualna presuda Haškog tribunala retki primer kada ova organiazcija zaista doprinosi pomirenju balkanskih naroda na osnovu istorijske pravde.