Kosovo će se predstaviti u Vašingtonu

U glavnom gradu SAD uskoro će biti održana međunarodna konferencija o Kosovu. Vlada samoproglašene republike nada se da će privući investicije, a takođe planira da se ubedi što je moguće više zemalja da priznaju nezavisnost pokrajine.

Vašington namerava u tome da pomogne Prištini, jer upravo SAD eksperti nazivaju glavnim „organizatorom“ kosovske nezavisnosti. I sada SAD nastavljaju da igraju glavnu ulogu na teritoriji samoproglašene republike. Prošle nedelje parlament Kosova je izabrao za predsednika Ftifete Jahjagu – već bivšu zamenicu direktora policije. Narednog dana se saznalo da je ovu kandidaturu predložio ambasador SAD u Prištini Kristofer Del. Pri tome on je dodao da u slučaju odbijanja Kosovo može da izgubi takvog prijatelja kao što su SAD. Još jedan američki detalj iz biografije Jahjage može da bude to da je ona prošla pripremu u Nacionalnoj akademiji FBR i kao istaknuti kursista čak se sastajala sa bivšim predsednikom Džordžom Bušem.

Od trenutka jednostanog proglašenja nezavisnosti Kosova proteklo je više od dve godine, govori rukovodilac centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Jelena Guskova.

Ako se pogleda koliko zemalja članica UN nije priznalo Kosovo, jasno je da su njihovi glasovi podeljeni. Onih koji nisu priznali, mnogo je više. Ima velikih evropskih država koje nikada neće priznati. Španija, Rusija, Kina su svesne opasnosti priznavanja samoproglašenih država mimo nekih međunarodnih, priznatih pravila. I to govori o tome da je došlo vreme da se izrade opšta pravila priznavanja ili nepriznavanja samoproglašenih država.

Problem priznavanja nezavisnosti danas brine niz zemalja, od kojih mnoge sprovode po tom pitanju dosledu politiku. Ipak pogled SAD na ovaj problem pomalo je specifičan. Vašington je izjavio da odvajanje Kosova ne može i ne treba da se ponovi u drugim dražavama, govori Jelena Guskova.

Njihov stav se sastoji u tome da slučaj Kosova ne može da postane presedan za druge zemlje. To je nekakav izuzetak iz pravila. Mada pravila za Ameriku ne postoje. Za njih je pravio njihovo sopstveno mišenje po bilo kom pitanju. Druga je stvar kakav je stav Rusije. Mi smo svoj stav za razliku od SAD upravo pokazali po pitanjima priznavanja samoproglašenih republika na Kavkazu.

Sada se Amerika priprema faktički da lobira nepriznavanje Abhazije i Južne osetije kao nezavisnih država. Američki fond Nasleđe namerava da održi konferenciju i razamtranja gruzijsko-južnoosetinskog konflikta. Pri čemu ciljna grupa fonda biće stanovnici samih nepriznatih republika. Govoriće im o tome da je Rusija započela rat u Gruziji kako bi se ugušile evropske težnje Gruzije (formulacima ministra za poslove integracije Gruzije Giorgija Baramidzea). To je vrlo čudan prilaz za komuniciranje sa stanovnicima Južne Osetije na koje se obrušila paljba gruzijskih trupa u noći između 7. i 8. avgusta i koji su pet dana živeli pod mecima. Oni znaju istinu o događajima iz avgusta 2008. godine ne iz čuvenja.