Ruska ponuda za engleske knjigoljupce

Dan pisca sa osmosatnim maratonom autorskih prezentacija novih knjiga i dan prevodioca sa serijom okruglih stolova i nagrađivanjem najboljeg književnog prevoda sa ruskog na engleski jezik. Tako će završiti rad ruski paviljon na 40. Londonskom sajmu knjiga, koji se zatvara uveče 13. aprila.

Londonski sajam knjiga ima reputaciju strogo poslovnog foruma. Njegovi glavni akteri su izdavači i književni agenti. Skoro danonoćno oni pregovaraju u specijalnim prostorijama izložbenog kompleksa Erls Cort – takoreći, daleko od očiju običnih posetilaca. Lično prisutsvo pisca na sajmu je povlastica zemlje počasnog gosta. Ovaj status u Londonu je ove godine imala Rusija. A zato se u posetu prestonici Velike Britanije uputilo ne samo 70 ruskih izdavača, već i 50 autora. Pri čemu u ime knjižvenog ceha nastupili su i doajeni – Andrej Bitov, Vladimir Makanjin, Duna Rubina, i mlade novajlije.

Rusija učestvuje u Londonskom sajmu knjiga od nedavno, ali pri tome već je postavila ambiciozni cilj: proboj na anglofonsko tršište. Nije jednostavno da se on dostigne, smatra zamenik rukovodioca Rospečati Vladimir Grogorjev, mada... Danas su naši autori dobili agente, to je vrlo dobro, primećuje on. O proboju je još rano govoriti, ali već se krećemo u ispravnom pravcu.

Londonski sajam knjiga je jedan od glavnih u svetu, na njemu učestvuju praktično svi britanski i američki izdavači. I ako govorimo o izdanjima na engleskom, treba istaći da se u poslednjih 20 godian obim ruskih dela prevedenih na engleski smanjio. U vodećim knjižarama SAD i Velike Britanije mogu se naći dela ruskih klasika, ali sve njih su prevodili još u sovjetsko doba. A 90-ih i 2000-ih u tom smislu veoma se nazadovalo. Čini mi se da se radi o odstustvu određene infrastrukture, nastavlja Vladimir Grigorjev. Britanski izdavači nisu usmereni na traganje za novim imenima u ruskoj književnosti. Sudite i sami: od 150 hiljada izdanja koja se svake godine štampaju u Britaniji, samo nekoliko desetina prevedeno je sa ruskog. Tako da treba sami da promenimo odnos prema tome. Treba aktivno da biramo izdavače i da inspirišemo prevodioce na rad sa delima savremenih ruskih pisaca.

Sa takvom perspektivom slažu se i drugi ruski učesnici sajma knjiga u Londonu. Pisac Pavel Basinski, na primer, tvrdi:

Tri ruska autora poznata u čitavom svetu su Tolstoj, Dostojevski i Čehov. To je naravno dobro, to je naša valuta, ali postoji opasnost da će Rusija tako i biti predstavljena ovom trojicom autora. A pro tome postoje zanimljivi savremeni pisci koje svet ne zna i koje verovatno treba da upozna. U stvari sve je vrlo prosto – nastavlja Basinski. Rad prevodilaca treba da plaća ona zemlja gde se piše ova književnost, a ne ona u kojoj se prevodi. Tako čine sve razvijene zemlje. Police ruskih knjižara su prepune savremene evropske, pa i engleske književnosti – ona je vrlo visokog kvaliteta, ali sve to su napori odgovarajućih dražva. Rusija to nije činila, a sada se sprema da čini.

Londonski sajam je završen, ali kretanje ruske književnosti ka čitaocu na engleskom jeziku tek počinje. Rusija je već objavljena za počasnog gosta na sajmu BukEkspo u Americi koji će od 30. maja do 1. juna proteći u Las Vegasu.