Crna sreda za Portugaliju

Snaći ćemo se sami, Portugalija neće degradirati do nivoa sluge u bogatoj kući. Do posednjeg trenutka vlada u Lisabonu je odbacivala samu pomisao o finansijkom pojasu za spasavanje. Mada su i EU, i MMF uporno nametali svoje usluge. Kasno uveče prošle srede, koju su odmah prozvali crnom, Portugalija je zaboravila na ponos i ipak zamolila za pomoć. Laknulo je Evropskoj komisiji: Barozu je požurio da izjavi da će pitanje biti rešeno u maksimalno kratkom roku. Nagomilani stari dugovi treba da se vrate novim. Optimalni put za rešavanje dužničkog problema? Temu razmatra Sergej Guk sa gostima – akademikom RAN Nikolajev Petrakovom, direktorom Instituta za probleme tržišta.

Zahtev Lisabona stigao je pred satanak ministara finansija EU koji započinje u petak. Portugalija je zadala jednačinu sa mnogim nepoznatima. Da li tehnička vlada parlamentarne manjine ima pravo da raspolaže stranim kreditima? Na časnu reč se novac ne daje, tražiće da se predstavi program totalne amputacije državnih troškova i uvećanja poreza. Aktualni parlament je neće potvrditi, ne treba da se gata. Čime će zemlja vraćati dužnički Monblan? Odgovarajući na pitanje problem razmatra akademik Nikolaj Petrakov.

Smatram da je to samo produbljivanje krize. Odavno sam shvatio: put formiranja jedinstvene valute je prilično klizav. Ne radi se to tome da se dugovi vraćaju – oni ih nikada neće vratiti. Ekonomija Porgugalije daleko je od procvata. To je zemlja koja ne poseduje nikakve resurse, između ostalog i velike intelektualne, kao recimo Japan. Isto je i sa Grčkom. Ispada da takve zemlje kao Francuska i Nemačka počinju da hrane sve zaostale zemlje. To je najvažnije.

Sada su evropljani u istom položaju u kojem je bio SSSR kada je centru gore nego periferiji. Ulagali smo u republike, koje su se sada odvojile ogroman novac, ogromne resurse. A sada ove nezavisne države dolaze do toga da je ogromni deo njihovih stanovnika jurnuo u Rusiju na rad. I tako će biti sada sa Zapadnom Evropom. Meni se čini da je ona na pragu duboke krize. Trebalo je malo ranije misliti. Zato što da su takve zemlje kao Francuska, Nemačka, Italija i Belgija sa Holandijom napravile takvu zonu, sve bi bilo dobro. A ako se ovamo pridružuju takvi kao Protugalija, Grčka, Irska pa čak i Španija, to će dovesti do kraha.

U svakom slučaju živ novac Portugalci neće moći skoro da opipaju. Prvo treba da budu usvojene sve neophodne odluke. Posle toga će evropski stabilizacioni fond započeti razmeštanje evro obligacija na finansijskim tržištima u korist pogorelaca. Vlade EU u toj fazi samo garantuju povratak pozajmljenih sredstava. Lisabonu i Dablinu će biti potrebno 160-170 milijardi uz limit od 250 milijardi evra. Ali ako se po kredit obrati Madrid, tada će stvar pući. Austrijski Viner cajtung citira izjavu španskog bankara: dužničke obaveze zemalja se izražavaju u troznačnim milijardama.

Prva reakcija u zemljama koje imaju perspektivu ponovo da ovore novčanik za bankrotirale daleka je od vesele. Zidojče cajtung objavljuje mišelje profesora Hansa Vernera Zina, predsednika Instituta za ekonomska istraživanja: Šta kriju kancelar Angela Merkel u bunedsbanka: spasilački kišobran evra ne spasava, nego će navaliti na Nemačku čudovišne rizike. Tačnije: aktualne i buduće generacije Nemaca će rditi radi isplate tuđih dugova i kamata.