Omiljeno rusko nerešeno ili zašto oduzimati fudbalerima pare

Poslednja nedelja donela nam je ne baš čuda, ali nekakve nelogičnosti: Hrvatska je izgubila od Gruzije, Srbija propustila pobedu u meču sa Estonijom. Pa i u Rusiji fudbalsko proleće je obeleženo neočekivanom sušom – štićenici Dika Advokata su odigrali dve blede utakmice, u obe nisu uspeli da pobede. Pri čemu ako je dosadni nerešeni rezultat u meču sa Katarom još može pripisati odsustvom motivacije, nerešeni rezultat u okviru plasmana za Prvenstvo Evrope 2012. sa Jermenijom teško je objasniti.

Koliko se već o tome govorilo: u grupi koju je dobila Rusija mogu se pobediti svi. Položaj obavezuje, rejting obavezuje. Ako se dešavaju „grupe smrti“, mi imamo „grupu života“. A sada ispada da tri tima odjednom imaju isti broj poena – Rusija, Slovačka, Irska, uz to za vrat im duva Jermenija.

U meču sa kavkaskim susedima Rusi su imali šanse. Ali šta vredi. Kako se izrazio proslavljeni sovjetski fudbaler viktor Ponedeljnik, svaki igrač koji izađe na teren treba da bude zaposlen. Štićenici Adkokata su imali zvezdane trenutke, ali nikako ne timsku igru. Uslovno govoreći, kao u fudbalskom simulatoru: možete da odaberete sebi tim od 11 Mesija u glavnom i 10 Aršavina u rezervi, ali ako zaboravite da uključite džojstik ili tastaturu, oni će tako i stajati, svetleći na terenu svojom veličinom.

Što se tiče prijateljske utakmice sa 90. reprezentacijom sveta, Katarom, mi u prvom poluvremenu mal te ne nismo dobili tri gola, posle čega je komentator razumno posavetovao roditeljima da sklone decu od ektrana. Na kraju je Rusija pobedila sa 18:6. To po broju prekršaja. U igri 1:1. I o njoj nema više ništa da se kaže. Dobro se naspavavši za vreme utakmice, posle nje smo kontaktirali komentatora Olega Soloda i potražili odgovor na pitanje šta da se radi sa našom reprezentacijom.

Smislio sam nepogrešivi način: treba uzimati od fudbalera novac unapred pred početak prijateljske utakmice. U slučaju da ispadne ovakav šou kao što smo sad videli, novac se ne vraća.

Ali tako će se buniti, na teren neće izaći, usprotivili smo se s razlogom Olegu Solodu.

Bar će ostati oni kojima je zanimljivo da igraju. Zato što svi izgovori povodom prijateljske utakmice da one navodno nisu tako važne kao zvanične, ništa ne vrede. Orkestar takođe pre operu vežba, ali nikome ne pada na pamet da uzima od slušalaca pare za to. A za prijateljske utakmice karte se prodaju redovno.

Neki Rusi ne vole kada im se kao primer navodi Ukrajina. A između ostalog Ukrajinci su izašli na prijateljsku utakmicu sa Italijom naelektrisani kao u četvrtfinale Prvenstva Sveta 2006. godine, i radili su čitavih 90 minuta. To što su slovenska braća izgubila sa 2:0 povlači se u drugi plan.

Bojim se da pretpostavim šta će o nama pisati posle utakmice, govorio je jedan od ruskih fudbalera posle 1:1 sa Katarom. Nema šta da se brine, ništa loše nećemo napisati. Jednostavno ćemo citirati njegovog starijeg druga, veterana Aleksandra Panova: Sada je reprezentacija Rusije tim srednjeg nivoa, tačnije može da pobedi bilo koga i da izgubi od bilo koga.

Izgleda da je tako

Nastavljamo Sportski pregled. Rusija je postala 26. zemlja čiji prestavnik se popeo na postolje Formule 1. Još pre deset godina niko nije mogao da zamisli nešto slično, kao uostalom ni učešće ruske „konjušnice“ u tim prestižnim takmičenjima. Ali ruska Maraša Verdžin Rejsing vrlo dostojno debituje na Gran-priju Australije. A vozač Lotus-Renoa Vitalij Petrov, koji je čitave prošle godine pokazivoa krajnje nestabilne rezultate i čije je najveće dostignuće bilo peto mesto, poliva šampanjcem Fetelja i Hamiltona, dok se za velikog Alonsa, koji nije uspeo da pretekne Petrova, ovaj dan upisuje u dan apstinencije.

Naravno, plašimo se slučajnosti. Petrov je imao sreće. Maraša je imala sreće, mogu se čuti i takva mišljenja. Za objašnjenje smo se obratili ekspertu za autosport ruskog portala Šampionat-Ru Jevgeniju Kustovu.

Petrov se popeo na to postolje ne zato što je sišla polovina suparnika ili je smetalo vreme. Ništa od toga nije bilo. Ruski pilot je i bio kvalifikovan na visokom, šestom mestu, i na startu je samo osvojio dve pozicije, a zatim je njegov tim primenio bolju taktiku od suparnika, a on ju je sa svoje strane potpuno realizovao. Sudeći po tome šta smo videli u Australiji, vozilo Petrova je sada po brzini treće-četvrto, znači, na njemu se mogu postizati takvi rezultati. Dodajte uz to i veće iskustvo samog Rusa.

Lotus-reno je primenio dobru taktiku pit-stopova, nije li tako?

To je jedno od glavnih pitanja ove godine: Bridžstoun na čija dva kompleta je mogla da se prođe čitava trka otišao je. Prieli su manje otporne gume i izgleda da se Lotus Reno sa njima blaže ophodio od recimo Ferarija. Zato je Alonso prošao na tri pit-stopa, a Petrovu je bilo dosta dva.

Što se tiče ruskog tima Maraša verdžin rejsing, oba vozača tima u Australiji su prošli galvni zadatak koji im je bio postavljen – stigla su na finiš. Kako ocenjujete ovaj rezultat?, pitali smo Jevgenija Kustova.

Očekivati od Maraše postolje za sada verovatno ne vredi – tim je vrlo mlad, on ima jedan od najmanjih budžeta – tako da ima još da se razvija i razvija sa tehničke tačke gledišta, i sa tačke gledišta uključivanja sponzora. Ali aktualni zaostatak Maraše od sredine je ipak veliki, sami tim govori da iznosi otprilike dve i po sekunde. Ada za Gran-pri Turske vozilo treba da dorade, ali za jedno obavljanje nije realno toliko dobiti. Biće mi drago da pogrešim ako u Turskoj Maraša poleti na nivou srednjih vozila, svi ćemo biti vrlo zadovoljni, zaključuje ekspert sportskog portala Šampionat-ru Jevgenij Kustov.