Asad „nezamenjiv“

Realnih pretendenata na dužnost predsednika Sirije, koju sada vrši Bašar Aasad, nema. Organizovana opozicija u zemlji ne postoji – tako da pokušaji suprotstavljanja vlasti neće otići tako daleko kao što se desilo u Libiji. Tako reaguju politikolozi na poslednje događaje u Siriji, do koje je stigao talas protesta iz susednih arpaskih država.

Lider Sirije Bašar Asad izjavio je u četvrtak da se formira specijalni pravni komitet. Ova struktura će se baviti pitanjem ukidanja zakona o vanrednom stanju, koji deluje u zemlji od 1963. godine. Upravo ukidanje režima vanrednog stanja jedan je od glavnih zahteva učesnika protesta, koji su zahvatili poslednjih dana sirijske gradove. Nije prošlo ni bez sukoba sa policijom: u neredima je pogunulo preko 60 osoba, oko sto je ranjeno. Vlsti tvrde da su većina postradalih policajci, opozicija, naravno, ima druge podatke.

Mnogi su očekivali da će Asad objaviti nameru da ukine vanredno stanje još u sredu, za vreme istupanja u parlamentu. Ipak predsednik se ograničio time što je potvrdio kurs sirijskog rukovodstva na sprovođenje reformi. Bašar Asad je uveren da su nemiri u Siriji rezutat zavere manjine, provocirane iz inostranstva.

Na Zapadu u međuvremenu neki već porede situaciju u Siriji sa libijskim događajima. Američki kongresmeni, na primer, izjavili su da predsednik SAD Barak Obama treba da podrži sirijsku opoziciju. Poznat po svojoj miroljubivosti republikanac Džon Mekejn smatra da Vašington treba glasno i jasno da istupi protiv vladajućeg sirijskog režima. Istina, sam Barak Obama je drugog mišljenja. I da sprovodi u Siriji vojnu operaciju, Amerika ne namerava.

Rusija takođe samtra da u Siriji neće biti ponovljen libijski scenario. Specifika unutrašnjeg uređenja ove dve zemlje veoma se razlikuje, pojasnio je u intervjuu za Glas Rusije politikolog, orijentalista Stanislav Tarasov.

Sirijsko društvo je više konsolidovano. Sirija je uvek zauzimala posebno mesto na Bliskom Istoku, ona je pretendovala na samostalnu ulogu u bliskoistočnom regulisanju. Ona i dalje igra aktivnu ulogu u Libanu, uspostavila je partnerstvo sa susednom Turskom. I zajednička granica između Turske i Sirije je faktor stablizacije koji neće dopustiti događajima u Sriji da steknu takvo usijanje koje su dobili događaji u Libiji.

Izuzetnost položaja Sirije ističu i zapadni analitičari. Oni podvlače da je figura Asada u predsedničkoj fotelji mnogima povoljna. Izraelu je potreban Asad radi smirivanja Libana. Srija je aktualnom obliku potrebna čak Amerikancima, kako bi završili povlačenje trupa iz Iraka.

Indikativno je da ostavku Bašara Asada ne traže čak ni sirijski opozicionari. Među njihovim uslovima pored ukidanja režima vanrednog stanja je samo ukidanje političkog monopola partije Bas. A na reforme vlasti u Siriji su se skoro saglasile. Tako da Zapad očigledno neće žuriti sa još jednom mirovnom operacijom, ovog puta sirijskom.