Kosovo – predsednik po porudžbini

Predsednik Kosova Bedžet Pacoli dao je ostavku, zadržavši se u svojoj fotelji nešto više od mesec dana. U ponedeljak Ustavni sud Kosova, razmotrivši žalbu opozicije, objavio je da je izbor Pacolija na zasedanju parlamenta 22. februara bilo nezakonito. U suštini, isti ti izbori su bili takvi samo formalno: kao prvo, u sali je prisustvovala polovina poslanika (opozicija je bojkotovala proceduru), kao drugo  - oni nisu imali alternativu.

U celini, Pacoliju nije pošlo za rukom da restaurira političku stabilnost na Kosovu kao svojevremeno Kremlj.

Da podsetimo da je 90-ih godina Bedžet Pacoli rukovodio kompanijom Mabeteks, koja je bila izvođač radova na remontu zdanja ovog istorijskog kompleksa. Tim povodom su biznismena osumnjičili za davanje mita u posebno krupnim razmerama: razbuktao se glasni skandal koji je bio predmet rusko-švajcarske istrage. Konačno, istraga je bila prekinuta, ali neprijatni utisak nije nestao. I posle izbora Pacolija sa prednošću od jednog glasa mnogi eksperti su s pitali: da nije dobio predsednički mandat na „moskovski“ način? Srbski politikolog Milovan Drecun ne isključuje tu verziju, ali po njemu sitaucija je mnogo ozbiljnija – jer Pacoli odavno ima dobre odnose sa premijerom Tačijem.

Hašim Tači je taj koji je Pacolija instalirao na mesto predsednika Kosova i Hašim Tači je taj koji je vršio pritisak,  a javna je tajna bila mesecima pre njegovog izbora da je on sa Tačijem dogovorio da će postati predsednik. Na bilbordima svuda po Kosmetu Pacoli je obećavao borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala  i jako je čudno da je sa glavnim organizovanim kriminalcem Tačijem napravio politički dogovor.

Uopšte ne treba sumnjati da on i Tači imaju  pored političkog dogovora svakako i neki poslovni dogovor. Mislim da je glavni pritisak izvršio Hašim Tači.  Pacoli nema potrebe da da neki poseban mito, već se tu radi o raspodeli određenih poslova,  kako legalnih,  ali moguće i onih drugih između njega i Tačija. Oni koji glasaju u Skupštini Kosova  su samo marionete koje su veoma poslušne prema Tačiju.

Istina, u takvom slučaju neizbežno se postavlja pitanje: zašto je Ustavni sud Kosova ipak priznao nezakonitim predsednički mandat Pacolija? Jer, u principu, ovde bi Hašim Tači trebalo da ima potpunu kontrolu.

Veoma je teško pretpostaviti da je Tači mogao bez odobrenja SAD da postavi Pacolija na mesto predsednika.  Ali postoji  jedno  otvoreno pismo koje je takozvani ambasador SAD na Kosovu uputio političkim strukturama na čelu sa Tačijem i gde ih je izuzetno oštro kritikovao zbog toga  što od izgradnje demokratskih institucija  zapravo nema ništa zbog izuzetno visokog stepena korumpiranosti  i kriminalizacije. Tu već postoje neke stvari,  koje  upućuju na pukotinu u odnosima između Hašima Tačija i vodećih zapadnjih zemalja i svakako tu treba tražiti  razlog zašto je ustavni sud ipak presudio da Pacoli nije legalno izabran predsednik i treba tražiti, možda, novog predsednika Kosova. Ali ja  ne verujem da bez uticaja Brisela i Vašingtona on može biti izabran.

Ne zna se da li će se Pacoli ponovo kandidovati na dužnost predsednika. Ali jsano je da koalicija Demokratske stranke Kosova Hašima Tačija i Alijanse za novo Kosovo Pacolija može da pukne. Za sada predsedničku fotelju predviđaju Agimu Čeku, trenutno ministru bezbednosnih snaga Kosova. Čekuova biografija takođe je bogata: bivši teroristički komandir OVK dva puta je hapšen pod sumnjom za genocid srbskog naroda, ali zahvaljujući pokroviteljstvu misije UN na Kosovu ostajao je na slobodi.

Unutarpolitička borba tako bi i ostala unutrašnja stvar da je Kosovo nezavisna država. Ali problem je u tome što pometnja u višim ešalonima vlasti može da negativno utiče na pregovore koje vode Beograd i Priština uz posredništvo EU. I još jedan aspekt: Tači je, naravno, „poznati humanista“, što je do pokazao referat Dika Martija o nezakonitoj trgovini organima na Kosovu, ali svaki neuspeh politike aktuelnog premijera navodi vodu na vodenicu ništa manje strašne, mada i manje uticajne kosovske snage, pokreta Samoopredeljenje. Glavna parola ovih radikalnih nacionalista u toku predizborne kampanje bila je "Ujedinimo se da ujedinimo Kosovo i Albaniju".

Zanimljivo kako se odnose prema toj varijati zapadni tvorci nezavisnosti srpske pokrajine?