Faktor Fukušime

Informacije iz Japana sa Fukušime-1 podsećaju na izveštaje sa ratišta. U podlozi na teritoriji centrale pronađen je plutonijum. Sadržaj radijacije u blizini nuklearne centrale premašio je normu 3335 puta... Stručnjaci utvrđuju šta to može da donese. Ali i tako je jasno: treba hitno povećati bezbednost nuklearnih centrala u svetu. Rusija, naučena gorkim iskustvom černobilske havarije, izjavljuje da je sakupila dovoljno znanja. Predsednik Medvedev je uverio: ruski nuklearni fizičari su psremni da snose potpunu odgovornost za sve energetske objekte koje sagrade. Faktor Fukušime potresa Evropu. Zeleni zahtevaju da se hitno zatvore atomske centrale, a vlasti Nemačke su već dozvolile da se obustave reaktori stariji od 30 godina. Nije valjda da posle renesanse civilne nuklearne energetike, kada su svi odjednom počeli da se interesuju za izgradnju atomskih centrala, sledi zalazak nuklearne ere? I kakva je budućnost poznatih rusko-evropskih projekata u toj sferi? Potpredsednik Nuklearnog udruženja Rusije, dobitnik nagrade Ivan Kurčatov i Evropskog nuklearnog udruženja Sergej Kušnarev projašnjava ova i druga pitanja.

Kriva nije nuklearna energetika, kako pokušavaju da predtave oni koji prave politiku i biznis na njenom neprihvatanju. Opasnost nastaje tamo gde se ne poštuju pravila eksploatacije, gde se štedi na bezbednosti, gde se ne obučava personal da shvata prioritet bezbednosti na visokotehnološkim pogonima. Ne želim da optužujem Japance, njima je i tako teško. Jednostavno ne mogu da shvatim zašto Japan nije organizovao odmah posle događaja telemost sa stranim stručnjacima o likvidaciji havarije? Sa ruskim, na primer. Doro, sada su se obratili Francuzima. Zašto nije bilo, pa u suštini i nema potpunih informacija o stanju centrale ni od Japanaca, pa ni od MAGATE? Nevolja je zajednička.

Aktuelno zvuči predlog predsednika Medvedeva da se daju dodatna ovlašćenja međunarodnim organizacijama koje odgovaraju za bezbednost nuklearne energetike. Reč je o izgradi nadnacionalnih standarda bezbednosti koji treba da budu usvojeni uz već postojeće. Da li će ruska strana naići na razumevanje svog stava kod parntera u EU? Havarija na Fukušimi naterala je mnoge na sumnju.

Razne zemlje EU imaju različite poglede – govori Sergej Kušnarev. Francuska, kako se bavila korišćenjem nuklearne enregetike u velikim obimima, tako će se i baviti. Nemačka samo priča da će sve zatvoriti. A oni imaju mnogo nuklearnih objekata koji još dugo neće izraditi resurs. Nemci ih mirno i tiho koriste, dobijajući svakog dana svoje kilovate. Ne, Evropa neće moći bez civilne nuklearne energetike, pa i bez saradnje sa Rusijom.

A ona obuhvata čitav kompleks nuklearne enregetike – od izgradnje atomskih centrala (Belane u Bugarskoj, Akuju u Turskoj), dograđivanja blokova (Mohovec u Slovačkoj) do ugovora za isporuku nuklearnog goriva, preradu i čuvanje otpada, sklapanje turbina za atomske centrale. Raznim formama saradnje u nuklearnoj sferi RF je vezana za Francusku, Finsku, Mađarsku, Bugarsku, Češku i druge zemlje. Reaktori onog tipa koji je bio u Černobilju odavno su prošlost. Danas Rusija poseduje napredne nuklearne tehnologije, ona je na tom tržištu priznati lider. Da primetim da se ne sviša to svima, nastavlja temu zamenik predsednika komiteta Državne dume RF za međunarodne poslove Andrej Klimov.

Na našim tržištima deluju ne samo glasovi razuma, već i razlozi konkurencije. Pri čemu ona je u Evropi vrlo oštra. Ne isporučuje samo Rusija tamo nuklearne tehnologije, materijale, proizvode. Aktivno, na primer, rade Francuzi, koristeći svaki izgovor da istisnu Ruse.