Odbrambena misija ili raketni safari?

U utorak, 29. marta, održana su dva važna međunarodna susreta posvećena situaciji u Libiji. U Londonu ovo pitanje je bilo glavno na dnevnom redu konferencije uz učešće predstavnika 40 država, uključujući svih 28 zemalja članica NATO-a. A nekoliko sati pre toga u Briselu na zasedanju Saveta Rusija-NATO libijsku temu razmotrili su stalni predstavnici alijanse i Rusije. Kako u procesu pripreme oba foruma, tako i u toku njihovog održavanja ispostavilo se da kod učesnika zapadne koalicije nema sloge povodom ciljeva i karaktera vojnih dejstava u Libiji.

Uoči londonske konferencije u saopštenju MIP Velike Britanije podvlačilo se da će jedna od glavnih tema foruma biti to da on pokaže jedinstvo stavova međunarodne zajednice na rešavanju libijskog problema. Po svemu sudeći, ogradu na račun jedinstva organizatori konferencije nisu dali tek tako. Učesnici susreta, kako je saopštio posle njega šef birtanske diplomatije Vilijam Hejg, dostigli su saglasnost po pitanjima formiranja specijalne kontakt-grupe za Libiju, pooštravanja sankcija protiv Libije, a takođe nastavka, po Hejgovim rečima, vojne operacije na teritoriji ove zemlje sve dok ciljevi koalicije ne budu dostignuti. Ali dalje se otvaraju pitanja – protiv koga su sankcije, kakva koalcija, koji ciljevi?

Kako je već saopšteno, odluka o predaji potpune komande vojnom operacijom u Libiji NATO-u bila je doneta posle burnih šestodnevnih sporova. Po rečima britanskog Fanenšl Tajmsa, neslaganja u NATO-u su bila najozbiljnija od 2003. godine, kada su američko-britanske trupe upale i Irak. Između ostalog, prelasku komande sa SAD alijansi usprotivio se Nikola Sarkozi. Francuska, kao što se zna, prva je bombardovala libijske ciljeve i računala je da svira u toj operaciji prvu violinu. Sa druge stra,e protiv vojnih dejstava istupili su Turska i Nemačka, kojima su se pridružile i takve poslušne novajlije alijanse kao što su Poljska i Bugarska.

Zeleno svetlo za predaju operacije u ruke NATO-a trebalo je da da i londonski sastanak. Ipak, kako se saznalo, ovaj proces odložen je za 24 sata. O uzrocima se ne govori. Između ostalog, oni leže na površini. Po mišljenju direktora nemačkog Instituta za spoljnu politiku Folkera Pertesa, koalicija do danas nema jasan cilj u Libiji. Na primer, zahtev da se ukloni Gadafijev režim politički za njih je opravdan, ali za to ne postoji madnat UN. Nema ni strategije izlaska iz operacije. Na zasedanju Saveta Rusija-NATO održanom u Briselu, stalni predstavnik Rusije Dmitrij Rogozin pozvao je alijansu da se odnese prema ispunjavanju rezolucije UN o Libiji bez preteranog stvaralaštva. Jer dati dokument predviđa samo mere na zaštiti civila. Upravo na ovaj aspekt skreće posebnu pažnju ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Rezolucija postavlja kao jedini cilj uvođenja takozvane zone zabranjene za letove  zaštitu civilnog stanovništva. Ona pri tome daje svim zemljama koje žele da osiguravaju režim ovakvih zona vrlo ozbiljna ovlašćenja, koja su praktično neograničena. Ali uz svu neograničenost ovih ovlašćenja, ona su potčinjena jednom jedinom cilju – takozvanoj odbrani civila, a ne učešću u građanskom ratu na nečijoj strani. Mešanje koalicije u suštini u unutrašnji građanski rat nije dozvolio SB UN.

U stvari, kako se drugačije do kao mešanje u libijski građanski rat mogu nazvati raketni napadi na vojnu tehniku vladinih trupa u Libiji? Jer tenkovi ne mogu da lete, tako da oni ne krše režim zone zabranjene za letove. Isto kao ni libijski brodovi, koje gađa sa ratnih brodova 6. flota SAD. Prema saopštenjima medija, u noći između utorka i srede, 30. marta bili su naneti raketni udari na rezidenciju Moamera Gadafija u Tripoliju. Između ostalog, sve više eksperata vidi kao glavni cilj operacije njegovo uklanjanje s vlasti po svaku cenu. Domaćin Bele kuće Barak Obama umirio je sunarodnike izjavom da će taj proces trajati izvesno vreme. Ne pretvara li se misija odbrane libijskog stanovništva u raketni lovački safari na njenog lidera?