Pošto su bunkeri?

Stanovnici SAD masovno kupuju bunkere i mesta u podzemnim skrovištima. Ova neobična roba je i ranije bila popularna kod Amerikanaca, ali su posledice prirodne nepogode i kvara na AS u Japanu podstakle potražnju do nezamislivog nivoa. Prodavci bunkera su, sa svoje strane, cene podigli 10 puta – u potpunom skladu s prognozama stručnjaka. Oni su upozoravali: sigurno će se naći ljudi koji će pokušati da zarade na želji ljudi da se obezbede.

Jedno od najjeftinijih skloništa je bunker Vivos. Mestašce u njemu može se kupiti za 25 hiljada dolara. Reklama ovog objekta prvo prikazuje sve moguće scenarije smaka sveta. To su i meteoriti, koji padaju na Zemlju, i sama planeta, koja iskače iz orbite i biva spaljena, približivši se Suncu. A u finalu se gledaocima prikazuje bunker, koji liči na svemirski brod iz naučne fantastike 80-ih godina. Pritom to nije fotografija ili snimak realne prostorije, već samo kompjuterska grafika.

Tvorci Vivosa tvrde da sklonište ipak zaista postoji. Ono se nalazi u državi Nebraska. Međutim, tačnu lokaciju otkrivaju samo stanarima, koji mesto plate. Tvrdi se da u bunker može da se smesti 950 ljudi. Stručnjaci smatraju da je sve to prevara. Jednostavno, preduzimljivi ljudi pokušavaju da se obogate za račun sveopšte panike, a za ponuđene uslove se ne može reći ni da su komforni, ni da su bezbedni, izjavio je u intervju za „Glas Rusije“ direktor centra „Indikator tržišta nekretnina“ Oleg Repčenko.

Često se bunkeri grade specijalno za prodaju. To su najčešće stare prostorije, čija je namena promenjena. Možda su to neki koje je vojska nekada otpisala, možda su podrumi, koji su elementarno prerađeni s ciljem pripreme za boravak. Još u vreme hladnog rata gradili su se bunkeri u kojima se moglo živeti dugo godina. Glavno pitanje je da li će takav boravak biti komforan. Verovatno je to nalik na boravak na svemirskom brodu. Naravno, preživeti se može, ali ne s komforom u kojem su ljudi navikli da žive.

U međuvremenu u čitavoj Americi građevinske kompanije primaju narudžbine za pravljenje individualnih bunkera. Prostorija u kojoj čovek može da se sakrije od svih kataklizmi može ga koštati od 200 hiljada do 20 miliona dolara. Uskoro će sumanuta potražnja opasti, ali će ostati strahovi, koji će biti skupo plaćeni, smatra Oleg Repčenko.

U SAD se ovo formiralo godinama – još od vremena hladnog rata. Ne samo to, situacija od 11. septembra 2011. godine je primetno uticala na psihologiju Amerikanaca. Deo stanovništva se plaši katastrofa i terorističkih aktova. Za Ameriku je karakteristično padanje u paniku, čak i kad se katastrofa ne dešava na njihovoj teritoriji, već preko okeana, u Japanu. Kad se nešto dešava, to bezuslovno podstiče ljude da se zamisle nad budućnošću i zapaža se privremeno pojačano interesovanje.

Stručnjaci se ne odlučuju da daju prognoze kad će tačno u SAD opasti potražnja skloništa. Zasad paniku podgrevaju novosti iz dnevnika. Na istočnoj obali zemlje u kišnici je pronađena mala koncentracija radioaktivnog joda. Stručnjaci kažu da je to mogući odjek katastrofe na AS Fukušima-1. Osim toga, pojavile su se informacije da na opremi niza AS u samim Sjedinjenim Državama ima defekata.