Razvodi se svaki peti brak

Ako bi istraživanje o razvodima trebalo da počne iskustvom žitelja Srbobrana, Ljubovije, Žagubice, Tutina, Gadžinog Hana, Blaca, Babušnice, Bele Palanke i Vladičinog Hana, tekst bismo mogli da završimo odmah. Tamo statističari poslednjih godina ne beleže nijedan razvod ili tek jedan-dva završetka velikih ljubavi. Pođemo li od Kikinde, gde je lane na svaka dva braka jedan razveden, stvari se iz osnova menjaju. Prema poslednjim podacima, svaki peti brak u Srbiji završava se razvodom, dva puta više nego pre pedeset godina. Tako je 1953. godine na 1.000 zaključenih brakova bilo 112,2 razvoda, a 2004. godine – 210,4.

Najviše „pucaju” veze supružnika koji su proveli zajedno više od 15 godina, a spadaju u neki srednji sloj, sa srednjom stručnom spremom. U većini slučajeva žena je ta koja piše zahtev za rastavu.

Naravno, najmanje se razvode oni koji još nisu proslavili ni prvu godišnjicu zajedničkog života. Kada se roditelji raziđu, sud obično majkama poverava decu, uglavnom to bude jedno dete, po statistici.

Život je, ipak, nešto sasvim drugo. Samo Prvi opštinski sud u Beogradu mesečno primi najmanje 35 tužbi iz oblasti porodičnog prava. Od toga, bar dvadesetak za razvod. Godišnje ih bude oko 700. Sudija Ivana Marković-Radojević nedavno je objasnila da se razvode bračni parovi svih generacija, od onih koji su tek zakoračili u brak, do onih sa po 30 i više godina bračnog staža. Najčešći razlog za razvod je neverstvo.

Ako su oni koji se razvode javne ličnosti onda svu nelagodu koju proživljavaju oni koji se mnogo vole pa se onda više ne vole prate i novine, pa to bude ono „već viđeno” sa Jelenom Karleušom i Bojanom Karićem, Lidijom Vukićević i Mitrom Mrkelom. Još „davnije” novinske stupce su punili brakorazvodne parnice Zorana Slavnića, pa Vladimira Cvetkovića, više puta venčavanog Dragoslava Šekularca. Ipak, vratimo se našim prilikama i stručnim timovima Gradskog centra za socijalni rad Beograda, gde, kako saznajemo, nastoje da svoje aktivnosti usmere na mirenje partnera, ali, ako to ne uspe dalje angažovanje preusmeravaju na stručne procene u vezi sa poveravanjem dece jednom od roditelja, pravo na viđenje i izdržavanje deteta.

Iako mladi sve češće pristaju na brak, i dalje je mnogo onih koji bi iz njega da izađu. Samo u 2006. godini u Beogradu je podneto 1.920 zahteva za razvod braka, što je za oko 300 slučajeva više nego lane. Zahtev za sporazumni razvod podnelo je 412 parova, dok je 1.508 potražilo pravdu na sudu.

Zoran Petrović je advokat, jedan od onih sa dugogodišnjim iskustvom u zastupanju supružnika. On kaže da je najlakše ako se brak razvodi sporazumno. Tada se donesu izvod iz knjige venčanih i krštenice za decu i postupak može da počne. Po zakonu, bračni drug može da traži razvod ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni i, u slučaju sporazuma, ne utvrđuje se ko je kriv. Ali, uprkos sporazumu, nema razvoda dok je žena trudna i dok zajedničko dete na napuni godinu dana.

– Kod nas je razvod vrlo liberalizovan, dovoljno je da nekoliko meseci ne funkcionišu bračni odnosi pa da se taj brak po tužbi jednog od supružnika razvodi – ističe advokat.

Zakon je predvideo da, osim maloletne dece, pravo na izdržavanje ima i bračni drug koji nema dovoljno novca za život, nesposoban je za rad ili ne može da se zaposli. Izbegavanje plaćanja alimentacije je krivično delo i onaj ko izbegava da je plati rizikuje zatvor do jedne godine. Ili čak tri, ukoliko nastupe teške posledice po izdržavano lice.

Ipak, najveća muka za advokate i sudije jeste borba supružnika oko podele imovine. Takvi sporovi se vode nezavisno od brakorazvodne parnice i mogu da traju i pet-šest godina. Pa i celih 15. Dele se biblioteke, sabrana dela velikih pisaca, zlatna dugmad. Jednoj ženi je dozlogrdilo cepidlačenje, pa je frižider i mašinu za sudove isekla sekirom i traženu polovinu uručila bivšem mužu. Druga je jedna donela u sudnicu fen i bacila ga u pravcu bivšeg supruga „da bude namiren”. Naravno, teško je utvrditi šta je ko kupio i nabavio dok je ljubav cvetala, pa se onda deli sve na ravne časti, od posuđa do automobila i kuća. Ako bivši partneri ne mogu da se dogovore, sud može da odluči da se sve proda i novac podeli, što je najveći gubitak za oboje, jer se stvari prodaju ispod prave vrednosti. Bilo je primera da starija gospoda, sklona avanturama i ljubavnicama, na sudu nastoje da zbog imovine omalovaže i ponize svoju suprugu, jer se odvažila da ih posle četiri decenije braka napusti.

Zašto se naši ljudi razvode?

Iskustvo ljudi u sudstvu i socijalnim službama govori da se najčešće brak rastavlja kada supružnik nađe interesantniju osobu od one s kojom živi. Bračno neverstvo, alkoholizam, ali fizička i psihička agresivnost jednog od supružnika, najčešći su uzroci zbog kojih dolazi do razvoda, mada i advokati i sudije vrlo često slušaju tužne priče o uticaju roditelja jednog od supružnika.

Neslavni rekord Kikinđana

U Kikindi, prema podacima stručnjaka Centra za socijalni rad, na dva sklopljena braka dolazi jedan razvod. Po broju razvoda Kikinđani zauzimaju neslavno visoko mesto i prednjače u odnosu na neke veće gradove u Srbiji. Protekle godine kikindskom centru za socijalni rad predato je 105 zahteva za razvod braka.

Selo Ravan, koje se nalazi nadomak Ljubovije, važi za jedno od najgostoljubivijih u Srbiji. Poznato je i po tome što se u njemu devojke i momci žene vrlo mladi. Selo se, međutim, najviše pročulo po tome što za poslednjih 30 godina niko nije zatražio rastavu od supružnika. Gordana Zorić, matičarka opštine Stari grad, koja je postala poznata po tome da venčava parove pod vodom, u vazduhu i ponekad na kopnu, na osnovu svog iskustva kaže da se niko od mladenaca kojima je ljubav „zvanično overavala” na Kalemegdanskoj terasi još nije razveo.

Deca sve češće kod očeva

Najviše problema ima među supružnicima koji imaju decu. Prema podacima Centra za socijalni rad, od lanjska 105 razvoda, samo u 17 slučajeva supružnici su se dogovorili oko poveravanja deteta. Čak u 75 odsto slučajeva deca su podeljena na predlog tima Centra za socijalni rad kao organa starateljstva. U toj ustanovi kažu da pravo na starateljstvo sve češće dobijaju očevi i sada odnos između majki i očeva iznosi 75: 25.

Svetski trend

Između 1960. i 1980. u Americi je stopa razvoda brakova porasla više nego dvostruko. Danas se u Americi više od polovine brakova završava razvodom, a predviđanja statističara govore da će oko 60 odsto brakova novijih generacija završiti razvodom.

Slični su podaci i za Evropu, a kakva je situacija kod komšija? Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srpske, u proseku od 2000. godine do sada, u odnosu na broj zaključenih brakova godišnje se razvede svaki deseti bračni par. Tako je u 2005. godini u Republici Srpskoj sklopljeno 7.409 brakova, a razvedeno 765 bračnih parova. Tvrdnju da iz godine u godinu broj razvoda raste dokazuje i podatak da je godinu dana ranije broj razvoda bio manji – u 2004. godini je sklopljeno 7.775 brakova, a razvedeno 635.

Protekle godine u Federaciji je zaključeno 13.620, a razvedeno 966 brakova. S obzirom na to da se poslednjih godina najviše razvode mladi parovi, koji su tek nekoliko godina u braku, kao jedan od razloga sve češćih razlaza navodi se nespremnost za bračni život.

U Republici Hrvatskoj u 2003. godini bilo je sklopljeno 22.330 brakova. Po predviđanjima statističara, svaki četvrti od njih će se razvesti. Lane su razvedena 4.934 braka.