Budućnost nuklearne energetike u Evropi: ima li alternativu nuklearna energija?

Havarija u nuklearnoj elektrani Fukušima u Japanu podstakla je debate oko budućnosti atomske energetike u Evropi i bezbednosti na nuklearnim objektima. Učesnici telemosta Moskva-Pariz, poznati ruski i francuski eksperti ipak smatraju da je nuklearnu generaciju teško nečim zameniti, mada se alternativne varijante nude.

U energetskom bilansu Evrope nuklearno generisanje energije igra bitnu ulogu. U zemljeama EU ima preko 140 nuklearnih energetskih blokova, još 5 rade u Švajcarskoj. Nuklearne centrale izrađuju ekološki čistu energiju, što omogućava da se smanji izbacivanje miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu. Istovremeno EU svim silama teži da smanji zavisnost od uvoza nafte i gasa, između ostalog iz Rusije. U celini u svetu 16% proizvodnje električne energije otpada na atomske centrale, ističe bivši zamenik ministra za nuklearnu energetiku Rusije Bulat Nigmatulin.

Od početka 70-ih godina do danas, tačnije za 40 godina jedna šestina. To je mnogo. Moglo bi biti i više, da nije događaja na Trimajl-Ajlendu, havarije na 4. bloku Černobilske atomske centrale, događaja na Fukušimi. Povodom svake takve havarije na granu kače sve nevolje. Ali sa druge strane, shvatamo da atomska energetika u perspektivi od 30-50 godina predstavlja ogroman potencijal u osiguranju energije za čovečanstvo.

U Francuskoj 77% čitave energije proizvodi se u atomskim centralama. Ona je svetski lider u njenom korišćenju. To je slabo mesto, zato što ako bude velike havarije, javno mnjenje može da istupi protiv razvoja nuklearnih centrala. I neke političke odluke mogu da dovedu u pitanje bezbedan razvoj nuklearne energetike, podvukao je zamenik direktora Instituta za međunarodna i strateška istraživanja Žan Pjer Molni. Zato treba pogledati do kog praga se može razvijati pojedina generacija, kako bi se izbegle katastrofe. Za sada u svetu nema jedinstvene normativne baze o nuklearnoj bezbednosti. Jasno je da tamo gde postoji rizik od zemljotresa i cunamija, ovi zahtevi treba da budu stroži. Što se tiče MAGATE, agencija treba više da radi u sferi nuklearne bezbednsoti, smatra francuski ekspert. Nulti rizik se ne može postići, ali ako takve katastrofe kao Fukušima budu ponavljane, nuklearnu energetiku će jednostavno zatvoriti.

Havarija na atomskoj centrali Fukušima neće sahraniti atomsku energetiku, ali planovi za izgradnju novih centrala će biti revidirani i to je veoma promeniti energetsku sliku sveta, smatra generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

Sa atomskom renesansom biće problema, i u tom pogledu Rusija treba da ponudi vrlo jednostavno rešenje ovog problema. U izgradnji novih blokova razumno je pauzirati. Čime da se oni zamene – odgovor je jednostavan – pirodnim gasom. Rezerve gasa će omoćugiti da se zatvore ove niše. Ako Nemačka, što je teško zamisliti, zatvori sve atomske centrale, u tom slučaju potrebno je 35 milijadi kubnih metara gasa dodatno. To je nešto više nego što je trebalo da daje Nabuko koji tako voli Evropa.

Izgleda sada za nuklearnu energetiku nastupa momenat istine. Nemačka je odmah posle havrije privremeno zatvorila 7 od 17 reaktora. Četiri od 7 isključenih energetskih blokova neće biti pušteno. Tome treba dodati plansko isključenje osme centrale krajem marta. Tako da ukupna snaga nemačkih atomskih centrala pašće skoro za 40%. Vlada Švajcarske privremeno je obustavila rad reaktora i namerno odustaje od nuklearne energetike tokom godine. A Španija, koja ima osam reaktora, želi da nastavi svoj nuklearni program, kao i Češka i Turska. Evropa je sada na raskrsnici.