Prijateljska zvanična poseta

Od svih naslova u ruskoj štampi, posvećenih poseti ruskog premijera Beogradu, najpreciznije deluje onaj koji je dala Nezavisimaja gazeta: Putin u Beogradu razredio gas politikom.

Zaista, ruski premijer doputovao je u Srbiju pre svega kao ekonomista. I nije zaboravio pri tome na unutrašnje probleme i spoljnopoltičke težnje Beograda. Kao ni na duboke veze dve zemlje. O rezultatima posete govorimo sa srbskim politikologom Nikolom Tanasićem.

Istina je da je dugo vremena saradnja između Rusije i Srbije počivala na saradnji oko Kosova i Metohije. To je nakon dugog vremena prošireno i na druge političke teme i previše dugo se otezalo sa ekonomskom saradnjom, za koju su postojali izvanredni uslovi. I nažalost, i jednoj, i drugoj strani morala da se dogodi svetska finansijska kriza da bi shvatile, koliko ta vrsta saradnje može da bude korisna i za jednu, i za drugu stranu. Tako da su svi spremni da uđu u strateške projekte, u dublju saradnju sa većom količinom uloženih sredstava. I to, naravno, moram reći, izuzetno me raduje. Tim pre što je Srbiji neophodno da diversifikuje svoje izvore finansiranja iz jednostavnog razloga, što pogotovo u uslovima finansijske krize i velikih finansijskih pritisaka na sam budžet Srbije, jako je važno tražiti najpovoljnije uslovi. I to je nešto što je sjajno.

Neki analitičari su govorili da Vladimir Putin ide u Beograd da bi još jednom dao garancije za Južni tok, pošto su se svi u Srbiji odjednom zabrinuli da li će on uopšte biti izgrađen? Špekulacije oko tog projekta uvek su postojale, ističe naš sagovornik, njega su pokušavali da ispolitizuju, predviđali su da pridruživanje Srbije projektu može da pokvari odnose Beograda i Zapada. Zatim kao razlog zašto gasovod neće biti izgrađen, isticali su ekonomsku situaciju i stabilizaciju odnosa Moskve i Kijeva. Nikola Tanasić je ubeđen da ove hipoteze proističu iz nekih zabluda.

Jedna od njih je to da je Južni tok isključivo zaobilaznica oko Ukrajine. Dakle da je to iznuđen projekat, koji treba da zaobiđe situaciju u Ukrajini i da na neki način oslobodi Rusiju od njenih pritisaka, što nije tačno. Dakle, u pitanju je strateški projekat, koji treba da proširi mrežu snabdevanja Evrope u skladu sa trendovima, koji postoje za uveličavanjem potrebe za gasom u narednih 20-30 godina. Dakle, u pitanju je vrlo značajni strateški projekat. Sa druge strane, nije ni malo značajnija činjenica da Rusija hoće po najpovoljnijim uslovima i po sebe, i po svoje partnere, da snabdeva gasom i ovaj region. Pri čemu upravo Južni Tok predstavljen je najlogičniji način da se to uradi. Naravno i vlade svih zemalja regiona veoma su zainteresovane za takav projekat. Dakle, projekat, koji ima vrlo jasnu računicu, nevezanu za geopolitiku, kojom nažalost u Srbiji više vole da se bave nego običnom ekonomijom.   

Rusija je bila i ostaće saveznik Srbije po pitanju Kosova i Metohije i ne treba objašnjavati razloge – oni se nalaze u našim istorijskim vezama i bliskosti dve zemlje. Takva izjava Putina i Beograda bila je pomalo neočekivana. Radi se o tome što, po pravilu, govoreći o srbskoj pokrajini, ruski politički vrh akcentuje pažnju isključivo na privrženost Moskve principima međunarodnog prava. Od Putina smo već čuli nepravne, već pre ljudske razloge. Evo kakvo objašnjenje za tu činjenicu nalazi Nikola Tanasić.

Jučerašnja poseta je bila, i to je svima zaista jasno, nešto više od obične zvanične posete. I to se vidi na svakom koraku. To se vidi iz činjenice da je protokol, koji je izuzetno strog kadgod su u pitanju posete ruskih zvaničnika i bilo kojoj zemlji sveta, bio pun neprotokolarnih susreta. Dakle, bio je čitav niz gestova obe strane, koji znatno prevazilaze puku kurtoaziju. Zašto ranije nije bilo govora o tome.  Mora se reći da se situacija u Srbiji, kada su u pitanju politički odnosi prema Rusiji, znatno promenila. Srbija je dugo vremena bolovala od jedne negativne inercije, koja je došla sa tom našom plišanom revolucijom, koja je postavila jednu krajnje nepromišljenu i neutemeljenu dogmu da se Srbija može razvijati na ekskluzivnoj saradnji sa Zapadom.   Razvejavanje te iluzije je bolno koštalo Srbiju. I zapravo je najviše zabolelo u vreme finansijske krize, kada je shvatila da  podrška Zapada nije dovoljna da bi jedno društvo opstalo. U tom smislu iz čitavog niza faktora polako je sazrevala ta činjenica da mi na Rusiju možemo da računamo kao na partnera, na saradnika i na saveznika u punom suštinskom smislu. Tako da mislim da Putin je svestan da je atmosfera, u kojoj je on došao u Beograd, znatno toplija i prijateljskija od one atmosfere, u koju je on došao pre deset godina. I ona je napravila značajan iskorak čak i u odnosu na atmosferu, kada je gost Beograda bio predsednik Medvedev. Tako da mislim da su te Putinove opaske bile krajnje primerene samoj atmosferi. To je nešto što je srbska javnost i beogradska javnost od njega očekivala. I sa druge strane, bila je spremna da mu odgovori istom vrstom naklonjenosti.

Timur Blohin,